DUROV ISPAŠTA "GREHE" KLIJENADA: Vlasniku "Telegrama" produžen pritvor u Francuskoj

Sloboda govora je zagarantovana, ali ne mogu da vam garantujem slobodu posle govora. Tako je govorio čuveni afrički diktator Idi Amin. Bar je pošteno stavio do znanja svoj apsolutistički stav, da oponenti znaju šta ih čeka. Upravo u tom kontekstu razmatra se ovih dana u svetu situacija u koju je zapao rusko-francuski milijarder Pavel Durov, posednik "Telegrama", uhapšen za vikend u Parizu, zbog toga što nije sarađivao s vlastima u razotrkivanju najtežih krivičnih dela koja su se vršila ili ugovarala preko njegove društvene mreže.

Instagram

Glavna polemika vodi se oko toga šta je zapravo sloboda govora i ima li ograničenja u tome. I dok se od Rusije do Amerike rasprostiru glasovi poznatih ličnosti koje staju u odbranu Durova u ime prava na slobodno izražavanje, takođe postoje i oni koji smatraju da sve što se radi u životu mora da ima meru dobrog ukusa, ističući da sloboda jednih prestaje tamo gde počinje da se ugrožava sloboda drugih.

- Smatranje nekih, poput Ilona Maska, da hapšenje gazde "Telegrama" predstavlja "cenzuru", u najmanju ruku je greška, a u najgorem demostrancija loše volje – piše francuski "Mond".

Ovaj list navodi primere kritikovanja ugrožene slobode govora činom hapšenja Durova koji dolaze od strane američkog novinara Tukera Karlsona ili potpredsednika Dume Vladislava Davankova, ističući da su "te optužbe gotovo komične".

- U svojim saopštenjima podrške, Kremlj i ruski izabranici zaboravaju da podsete da je Rusija prva pokušala da, bez uspeha, blokira "Telegram" 2018. godine – ističe "Mond", naglašavajući istovremeno da su upravo ruske vlasti 2014. godine stavile ruku na mrežu "Vkontakt" koji je Pavel otvorio sa svojim bratom Nikolajem.   

Ruske vlasti optužile su, preko portparola Marije Zaharove, zvanični Pariz za odbijanje saradnje. U Francuskoj citiraju RIA “Novosti” da je ambasada Rusije odmah zatražila od zvaničnog Pariza da obrazloži razlog za hapšenje i insistirala da Durov dobije neophodnu konzularnu zaštitu, ali da je francuska strana “odbila da sarađuje”.

Durovu, kome je u međuvremenu produžen pritvor, na teret se stavlja da je omogućio slobodno i nekažnjeno širenje pedopornografije, sajbrerkiminaliteta, trgovine drogom, veličanja terorizma i zavereničkih teorija. Sve to postavilo je i pitanje dokle sloboda izražavanja može da ide u demokratskom društvu. U Francuskoj ističu da sloboda ne znači bez posledica raditi sve i svašta.  

S druge strane, oglasila se i mreža "Telegram", uz poruku da funkcionišu poštujući evropske zakone, uključujući i regulativu o digitalnim uslugama, kao i da primenjuju norme moderacije u okviru uzusa koji vladaju u ovom sektoru. Naglasili su i da je apsudrno da su mreža ili vlasnik odgovarni za krešenje zakona od strane određenih korisnika, imajući u vidu da su razgovori šifrirani i da sa njima mogu da budu samo upoznati samo korisnici, a ne i firma preko svojih servera.

U Francuskoj preciziraju da su šifrirane samo informacije koje se dele između dve osobe, ali ne i u grupnoj komunikaciji. Neki u svemu ovome vide i obračun Zapada s Rusijom, iako se Durov predstaljao kao Putinov oponent. Ima i onih koji podsećaju da je "Telegram" dragocen za komunikaciju opozicije u totalitarnim društvima.

Obračun s Durovom je zapravo nastavak politike čvrste ruke EU prema onome što se događa na društvenim mrežama. Prethodno su u Briselu zaoštrili ton prema američkim gigantima koji su se dugo branili prvim amandmanom američkog ustava, ali su na kraju morali da popuste u okviru "Akta digitalnog evropskog servisa". Ruski "Telegram" je do sada istrajavao.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije