NAJSMRTONOSNIJI NAPAD U ISTORIJI ZEMLJE: Država osuđena 30 godina nakon masakra u kojem je poginulo preko 80 osoba (FOTO)
NAJVIŠI sud za ljudska prava proglasio je danas argentinsku državu odgovornom što nije sprečila, niti pravilno istražila napad na jevrejski centar pre 30 godina u kojem je poginulo 85 ljudi.
Takođe je okrivila državu za napore da "prikrije i opstruira istragu," oduzimajući pravdu žrtvama i njihovim najmilijima.
Kamion natovaren eksplozivom dovezao se u centar jevrejske zajednice argentinskog izraelskog zajedničkog udruženja (AMIA) i detonirao je 18. jula 1994. godine u najsmrtonosnijem napadu u istoriji te južnoameričke zemlje. Pored 85 mrtvih, više od 300 ljudi je povređeno.
"Zločin protiv čovečanstva"
Argentina ima najveću jevrejsku zajednicu u Latinskoj Americi, sa oko 300.000 članova.
Napad iz 1994. godine nikada nije podignut niti rešen, ali Argentina i Izrael dugo sumnjaju da ga je libanska šiitska grupa Hezbolah izvršila na zahtev Irana.
U aprilu je argentinski sud okrivio Hezbolah za napad koji je nazvao "zločinom protiv čovečnosti" i nazvao Iran "terorističkom državom".
Utvrđeno je da je napad i još jedan napad na izraelsku ambasadu 1992. godine u kojem je ubijeno 29 ljudi, verovatno izazvano vladom pod tadašnjim predsednikom Karlosom Menemom, poništivši tri ugovora sklopljena sa Iranom o nabavci nuklearne opreme i tehnologije.
Teheran negirao umešanost
Nakon te presude, Buenos Ajres je zatražio od Interpola da uhapsi iranskog ministra unutrašnjih poslova Ahmada Vahidija, kojeg optužuje da je organizovao napad.
U četvrtak je Međuamerički sud za ljudska prava u San Hozeu u Kostariki proglasio Argentinu "odgovornom što nije usvojila razumne mere" da spreči bombaški napad.
- Država je bila svesna situacije stvarnog i neposrednog rizika za lokacije povezane sa jevrejskom zajednicom i nije usvojila razumne mere da ublaži opasnost - zaključile su sudije.
Ovim neuspehom država je narušila pravo žrtava na život i lični integritet, kao i principe jednakosti i nediskriminacije, ocenio je sud.
Nakon napada, dodaje se, država tada nije ispunila svoju dužnost da istražuje "sa dužnom pažnjom i u razumnom roku", čime je prekršila pravo žrtava na sudsku zaštitu.
"Totalna nekažnjivost"
Početna istraga bila je promašena i ukaljana optužbama za korupciju, navodi se.
Tužilac koji je optužio tadašnju predsednicu Kristinu Kiršner da je organizovala zataškavanje u zamenu za naftu i trgovinske beneficije pronađen je mrtav 2015. godine pod misterioznim okolnostima dok se spremao da iznese svoja otkrića.
Argentinski pravosudni sistem odustao je od istrage o opstrukciji Kirhnerove, ali ju je ponovo otvorio prošle godine. Menemu je suđeno za prikrivanje u tom slučaju, ali je oslobođen optužbi. Umro je 2021. godine.
Međuamerički sud je u četvrtak naložio Argentini da ukloni sve prepreke "koje održavaju potpunu nekažnjivost u ovom slučaju".
- Država treba da učini sve što je potrebno da identifikuje, presudi i kazni odgovorne za događaje u ovom slučaju, njihovo zataškavanje i, na taj način, bude u stanju da utvrdi istinu o tome šta se dogodilo, a sve u razumnom roku - navodi se u saopštenju.
(Blic,France24)
BONUS VIDE: VULKAN GRINDAVIK U NOVOJ ERUPCIJI - Pogledajte snimak lave
Preporučujemo
IZRAEL U NIKAD VEĆEM PROBLEMU: Da li je "Gvozdena kupola" pred kolapsom? (VIDEO)
14. 06. 2024. u 18:24
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)