STAV SA APENINA JASAN: Mi smo prijatelji Ukrajine, ali nismo u oružanom sukobu sa Moskvom Italija neće da čuje ratne doboše

Milica Ostojić - Specijalno za Novosti RIM

02. 06. 2024. u 11:22

- Nećemo slati vojnike da se bore u Ukrajini, italijansko oružje ne može biti korišćeno za gađanje ruskih ciljeva zato što nam to zabranjuje Ustav, član 11, sva pomoć koju dajemo, pa i ona vojna služi za zaštitu Ukrajine, a ne da bi se vodio rat protiv Rusije, i oružje koje smo do sada poslali može biti korišćeno samo unutar ukrajinske teritorije.

СТАВ СА АПЕНИНА ЈАСАН: Ми смо пријатељи Украјине, али нисмо у оружаном сукобу са Москвом Италија неће да чује ратне добоше

Foto: EPA

Ovako glasi stav italijanske vlade koji je potcrtao ministar unutrašnjih poslova Antonio Tajani.

Mi smo prijatelji Ukrajine, ali nismo u ratu sa Rusijom, nadajmo se da predizborne kampanje za evropske izbore u nekim zemljama neće imati mnogo uticaja u odlukama za koje su se već opredelile neke zemlje, dok druge još razmišljaju da li da se pridruže Stoltenbergovom pozivu.

Isto tako kao što smo prijatelji Izraela, ali želimo da se poštuju prava palestinske civilne populacije, i mi smo za momentalno prekidanje vatre i oslobađanje izraelskih talaca, podvlači Tajani.

Potpredsednik italijanske vlade i lider Lige Mateo Salvini se prvi oglasio povodom poziva Stoltenberga da se "nišani Rusija" rekavši: "Taj čovek je opasan, neka ga neko zaustavi", "neka idu Makron i Stoltenberg da umiru u Rusiji", nakon čega je prvi čovek NATO zatražio od Italije da se izjasni.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (1)

SINIŠA MIHAJLOVIĆ PITAO MAJKU DA LI JE HRVAT ILI SRBIN: Samo jednom me je bilo sramota