OČAJNIČKA POTRAGA ZA ZAJEDNIČKIM IDENTITETOM: Knjiga intrigantnog naziva "Mi", nemačkog predsednika Štajnmajera

KNjIGA intrigantnog naziva "Mi", iz pera nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera, od juče na policama knjižara po ceni od 15 evra, stiže u susret 75 godina od proglašenja Ustava Nemačke, a 35 od pada Berlinskog zida. Neubičajeno da čelnik države sedne da piše, međutim, kako navodi tamošnja štampa, dovoljno je razloga za bilans stanja, pogled unazad i unapred. "Štajnmajer je veoma zabrinut za svoju zemlju i ovo je napisao, jer se loše oseća zbog stanja u njoj", piše Dojče vele.

Foto: EPA

Jubilej Ustava, ili kako se u Nemačkoj zove, Osnovnog zakona, Štajnmajer vidi kao razlog slavlja svih Nemaca. Iako građani nekadašnje NDR 1989/90. godine nisu nužno težili Ustavu, "čeznuli su za pravima koja su imali zapadni sunarodnici i tražili ih i za sebe", komentariši izveštači nemačke DPA.

Štajnmajera veoma plaše nerešena pitanja, pre svih migracija, ali i širenje desničarskog populizma i "sveopšta malodušnost zbog sumnje u demokratiju".

- Onaj ko nikada ne može da bude spokojan, nego stalno mora da očekuje neočekivano, kao što je, recimo, bila pojava korona-virusa koja je paralisala javni život, ili rat u Ukrajini, zbog kog preti da nestane gasa za grejanje, taj gubi poverenje i u najosnovnije, u ono što se podrazumeva - vajka se Štajnmajer, koji neumorno putuje diljem Nemačke, nastojeći da nađe nit koja Nemce, ipak, još povezuje.

Tragajući za tim "Mi", on nailazi na brojne prepreke, koje rastu iz dana u dan. Dojče vele, nemačkom predsedniku, čija je funkcija, doduše, ponajviše protokolarna, ali ipak čelna, postavlja pitanje da li iz svoje vizure, treba da zauzme tako eksplicitan stav o društvenim promenama i političkim kontroverzama kao što čini u svojoj knjizi?

Kritičari, pak, pitaju da li je baš on taj koji treba da prodrma nemačko društvo, govoreći o greškama u prošlosti, "o prijatnom osećaju zavisnosti od američke bezbednosti, ili jeftinog ruskog gasa"? Jer, kao dugogodišnji šef diplomatije, Štajnmajer je saučestvovao u stvaranju lažnog osećaja nemačke sigurnosti. Bio je glavni diplomata od 2005. do 2009. godine i ponovo, od 2013. do 2017, dakle i u vreme kad je Rusija vratila Krim, i time, kako tvrdi Zapad, navodno, prekrišila međunarodno pravo.

Na to bi Štajnmajer verovatno odgovorio da se veliki deo nemačke politike nije držao dijaloga sa Moskvom sve do početka rata u Ukrajini, a ne samo on. Većina Nemaca, sigurno će se složiti sa mnogim stavovima u njegovoj knjizi. Kad, na primer, piše da nemačko društvo nikada nije bilo homogeno, da su u zemlju uvek dolazili ljudi iz drugih zemalja i kultura, koji su se odomaćili i integrisali. Ali, krajnja desnica kategorički odbacuje upravo takve izjave O desničarskim populistima.

- Neki od njih čak silom hoće da stvore takvu homogenost i oduzmu državljanstvo Nemcima koji im se ne uklapaju u sliku. Ali, većina građana se protivi tim neustavnim fantazijama. - Naše "mi" je raznoliko društvo koje treba da redefiniše ono što ga drži na okupu - kaže Frank-Valter Štajnmajer.

Od vlasti do opozicije

NEMAČKI predsednik Frank-Valter Štajnmajer se, između ostalog, zalaže za "premošćivanje" između vlasti i opozicije, kao što je to bio slučaj u važnim političkim odlukama poslednjih decenija. On se, takođe, zalaže za državnu reformu "koja ne košta ni evro od poreza, a štedi na troškovima koji se mogu izbeći".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije