GVOZDENU DAMU ČEKAJU TREĆE OLIMPIJSKE IGRE: Ajfelova kula danas slavi 135. rođendan

MOŽETE da snimate široki plan Ajfelove kule, ali ulicu ipak morate da pređete na pešačkom prelazu – učtivo ali odlučno poručuje policajac koji zajedno sa svojim koleginicama ovih dna bdi nad Gvozdenom damom, simbolom Pariza i čitave Francuske. Vremena su teška, teroristička opasnost vreba sa svih strana.

Foto: Goran Čvorović

Tačno na današnji dan, remek-delo Gistava Ajfela slavi 135. rođendan. Toranj je za to vreme bio svedok mnogim istorijskim događajima, propratio dva svetska rata, ali je, sa visine od 324 metra koja je kasnije zbog antena porasla na 330, nadgledao i čak dva olimpijska defilea. Trebalo bi, ovoga leta, da posvedoči i trećem.

Kao i uvek, živo je i razdragano ispred visoke gvozdene čipke kojom se diče Parižani. Turistima iz celog sveta neizaobilazna je tačka. Poziranja za društvene mreže i ličnu uspomenu ne prestaju. S napućenim usnama ili onako, prirodno. Svi jezici sveta čuju se oko Marsovih polja, kao da se, baš tu, urušila Vavilonska kula.

Most koji pod nogama Ajfelove kule spaja dve obale Sene trenutno je u rekonstrukciji. Pariz se doteruje pred olimpijsku smotru. Na trotoarima, to ne ometa šibicare, s nekim teškim, dalekim akcentom.

- Tu je nema, ovde nije, kuglica gde se krije – zaneo se u biznis markatni brkajlija dok ga gomila kao slučajnih prolaznika podstrekuje u lovu na lakovernu mušteriju.

Malo dalje, Senegalci i ostali lovci na srećnu zvezdu prodaju Ajfelove minijtature koje će se zakačiti za ključeve belosvetskih brava. Portretista iz Moldavije perfektnom preciznošću poteza privlači nesuđene modele. Pod mostom, prolaze turistički brodovi s kojih najednom kreće rafal fotografske paljbe.

Godišnje ovaj spomenik obiđe čak sedam miliona ljudi. Vitka vremešna dama najposećenija je znamenitost na svetu za koju se plaća ulaznica. Tri četvrtine su stranci. Redovi počinju još pred staklenom zaštitom koja je postavljena pre nekoliko godina. Vredi biti strpljiv. Odozgo se vidi da je Zemlja okrugla. Posle prosidbe, na samom vrhu je popijeno mnogo čaša šampanjca. Ponete su odavde uspomene za ceo život.

Foto: Фото Pexel

POGLEDAJ GALERIJU

Kada je zaključana, razočaranju zbog uludo protraćenih kilometara nema kraja. Tako su, na žaljenje planetarne turističke vojske, prošlog meseca rad na nekoliko dana obustavili zaposleni koji su protestovali zbog finansijskog upravljanja ovim spomenikom. Od gradskih vlasti su tražili da bolje održavaju Ajfelovu konstrukciju i efikasnije je zaštite od rđe. Poučeni iskustvom urođenog buntovništva Francuza, mnogi strahuju od novih štrajkova, kako se Olimpijske igre budu približavale.

Aleksandar Gistav Ajfel Benikhauzen je Ajfelovu kulu, kao što je poznato, izgradio za Veliku svetsku izložbu koja je održana u Parizu 1889. godine. Otvorena je za posetioce 31. marta. Trebalo je da ostane izložena samo šest meseci, a postala je svetski poznat simbol čitave zemlje. Osnova je izgrađena za pet meseci, a sklapana je 21 mesec. Bila je tada najviša građevina na svetu. Teška 10.100 tona, sadrži 18.038 metalnih delova i dva i po miliona šrafova. Do vrha na trećem spratu vodi 1.665 stepenika. Entuzijasti dobre kondicije mogu da stupe samo na 674 basamka - 327 na prvom spratu i 347 na drugom - dok je penjanje na treći, iz bezbednosnih razloga, dozvoljeno samo liftom koji, inače, za utehu manje pokretljivima, kreće još iz prizemlja.

Tokom trajanja Svetske izložbe 1889. Ajfelovu kulu je posetilo 1.953.122 ljudi, odnosno, u proseku, oko 12.000 dnevno. Prvih dana, dok liftovi još nisu radili, peške se svakoga dana do 2. sprata pelo i po 30.000 ljudi. Bio je to fantastičan uspeh.

Te 1889, kada su prvi zadivljeni posetioci kročili na Ajfelovu kulu, pre 135 godina, slavljena je stogodišnjica velike francuske revolucije, u Parizu su osnovani Druga internacionala i utvrđen je Praznik rada, izvršen je atentat na predsednika Sadija Karnoa, dok je francuska kompanija za izgradnju Panamskog kanala doživela bankrot zbog čega je ušteđevinu izgubilo 85.000 malih štediša, posle čega je usledila serija samoubistava. Te godine izvršena je i prva kremacija u Francuskoj. Otada je proteklo mnogo vode Senom.

Svašta se, za to vreme, događalo i sa Ajfelovom kulom. Peli su se uz njene strme konstrukcije smeli planinari, skakali s vrha padobranci, ali i poneki samoubica. Na Ajfelovoj kuli postoji i restoran za intmine trenutke, moglo je i da se kliza na ledu, a ovde se s vremena na vreme organizuju i izložbe.

Nedavno je u komšiluku dobila i efemernu manju dvojnicu. Gasila je slavna kula svoja svetla u znak žalosti zbog raznih svetskih tragedija i veselo svetlucala o radosnim događajima. Antena na vrhu Ajfela presrela je poruke Mata Hari koja je zbog toga pogubljena. Hitler je bezuspešno nameravao da je istopi kada su mu presušile livnice za topove. Jedan varalica je dvadesetih godina prošlog veka prodavao kao staro gvožđe.

Delovi Ajfelove kule, preostali od renoviranja, koji se čuvaju na tajnoj lokaciji, biće ugrađeni u medalje koje će se dodeljivati na predstojećim Olimpijskim igrama čije će se otvaranje ovog leta odigravati duž Sene, u podnožju slavnog tornja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije