KRIZA UBRZALA ODLIV MOZGOVA : Rast inflacije i pad standarda usled rata u Ukrajini podigli emigracioni talas u Nemačkoj

BERLIN se, kad je tržište rada u pitanju, našao između dve vatre.

Foto: Profimedia

 S jedne strane muči ga manjak kadrova, naročito (visoko)kvalifikovanih, a s druge, intenziviran je odlazak upravo školovanih radnika u inostranstvo, trbuhom za karijerom. Trenutno, petina studenata u Nemačkoj, svoju budućnost vidi van državnih granica, među njima prednjače ljudi sa migrantskom pozadinom. Oni kojima je Nemačka otadžbina, doduše, dvaput razmisle, ali sve veći broj njih, prednost daje boljim uslovima za bavljenje strukom, nego što imaju kod kuće.

Jedan od razloga za skepticizam prema lokalnim poslodavcima je ekonomska situacija, pa je tako, više od trećine ispitanika ocenilo sadašnje prilike lošim, dok budućnost privrede vide u još crnjem izdanju. Otakako su se Nemačkoj izmakli jeftini energenti koje je, do rata u Ukrajini uvozila iz Rusije, inflacija raste, standard opada i zemlja koja neprekidno balansira na rubu recesije, s vremena na vreme u nju upada. To je nateralo mlade da sutrašnjicu kreiraju mahom preko Atlantika, jer situaciju u Americi vide kao neuporedivo bolju, nego u Nemačkoj i Evropi generalno.

Kako piše nemački "Privredni nedeljnik", kompanije, udruženja i sindikati slažu se u oceni da se nedostatak kvalifikovanih radnika ne može se rešiti bez imigracije. Firme, zato, zapošljavaju širom Evrope, a ponekad čak i diljem sveta. Naručuju agencijama da im pronađu osoblje u udaljenim krajevima Zemljine kugle. Političari putuju u Kolumbiju i Aziju i promovišu Nemačku kao mesto za rad. Krajem januara i sam savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer, u tu svrhu, potegao je u Tajland i Vijetnam.

Kao da ovaj problem nije dovoljno veliki, nemačko tržište rada, suočava se i sa intenzivnom emigracijom, što celu priču dodatno komplikuje. Svaki peti student u Nemačkoj vidi bolje mogućnosti za sopstvene karijere u inostranstvu, pokazala je nova reprezentativna anketa portala Džobveli("Poslovna dolina") i Univerziteta u Mastrihtu. Ista sondaža javnog mnjenja, dala je podatak da 13 odsto visokoškolovane omladine, ima čvrst cilj da zauvek napusti Nemačku.

Od profila koji naročito očekuju bolje izglede u inostranstvu, izdvajaju se lekari i zdravstveni radnici sa čak 27 odsto i mladi sa diplomama fakulteta prirodnih nauka sa 23 procenta. Najveću nameru da život počnu negde drugde, izrazili su ekonomisti, njih 18 procenata je izjvilo da se sprema da ode i sruši sve mostove za sobom. Sličan procenat ocenjuje domaće prilike kao prilično dobre.

Šef Džobvelija Klemens Vajc, veoma je uznemiren rezultatima istraživanja. Ističe da je Nemačka ugrožena kao poslovna lokacija i dodaje da postoji mnogo diskusija o tome kako da se kvalifikovani stručnjaci dovedu iz inostranstva. "To je važno i ispravno, ali u isto vreme treba da zadržimo sopstvene kvalifikovane radnike u zemlji i stvorimo bolje izglede za njihove karijere", smatra Vajc.

U Nemačkoj, međutim, perspektivu ne vide, a naročito, kako su sami izjavili u anketi, "ona izmiče studentima sa migracionim poreklom", bez obzira na to da li su se školovali u Nemačkoj, ili u nju došli sa već nekom stručnom spremom. Što se tiče nemačkih đaka čiji su ih roditelji doveli u ovu zemlju bežeći od rata i siromaštva, 17,5 odsto je onih koji imaju nemačku maturu, a žele da iz svoje druge domovine odu pošto završe studije. Među onima koji su srednjoškolsko obrazovanje stekli u drugim državama i došli ovamo da studiraju, o trajnom odlasku razmišlja čak petina.

- Nemačka rizikuje da izgubi svakog petog do šestog učenika migrantskog porekla, iako su u ovoj zemlji toplo primljeni, uklopili se u društvo i završili škole i univerzitetske studije - upozorava Vajc.

Kriva je i politička klima, ocenjuju tamošnji mediji, jer "ksenofobični, desničarski, ekstremistički slogani i fantazije o deportaciji nemačkih građana sa migracionim poreklom nisu samo moralno odbojni, već i konkretno ugrožavaju ekonomiju i prosperitet Nemačke".

Studenti migrantskog porekla su, takođe, skeptičniji u pogledu ekonomskih uslova, pa 45 odsto onih koji imaju nemačku maturu, kaže da Nemačka ima prilično lošu situaciju, dok više od polovine pesimistički pretpostavlja da se privreda slabo razvija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije