Svet

PAPA FRANJA - NEĆU DA SE POVUČEM: Šta sve otkriva autobiografska knjiga "Život, moja priča u istoriji" razgovora poglavara Vatikana?

Milica Ostojić - Specijalno za Novosti RIM

18. 03. 2024. u 06:30

NIKADA se neću zvati papa emeritus, a ostavka mi nije u planu, iako su se neki proteklih godina ponadali, posle smeštaja u bolnicu, da ću, pre ili kasnije, tako nešto objaviti.

ПАПА ФРАЊА - НЕЋУ ДА СЕ ПОВУЧЕМ: Шта све открива аутобиографска књига Живот, моја прича у историји разговора поглавара Ватикана?

Foto: AP Photo/Andrew Medichini

Ali, nema rizika, hvala Gospodu, dobrog sam zdravlja, još ima dosta projekata koje treba da ostvarim.

Ovim rečima papa Franja upire prst u one u Vatikanu koji bi želeli njegov odlazak, pa čak i smrt, posle njegovih zdravstvenih problema. Ali, ništa od ostavke, podvlači papa u autobiografskoj knjizi razgovora "Život, moja priča u istoriji", koja izlazi 19. marta, u njegovoj 88. godini. Knjiga novinara i stručnjaka za Vatikan, Fabija Markeze Ragona, podudara se sa 11. godišnjicom pontifikata, a delove dela je objavio dnevnik "Korijere dela sera".

- Kako sam potpisao prvog dana pontifikata i deponovao u Državnom sekretarijatu, ne želim da budem papa emeritus, već jedostavno rimski biskup emeritus. A do ostavke bi došlo samo kada bi postojala telesna nesposobnost. U tom slučaju, preselio bih se u crkvu Santa Marija Mađore u Rimu, gde bih se vratio na konfesiju i davao pričešća bolesnima. Ali, to je daleka pretpostavka, nema sada razloga da mislim na odustajanje - objašnjava papa.

U knjizi on govori o svom životnom putu, uz osvrt na velike istorijske događaje, počevši od emigracije njegovih dede i bake iz Italije u Argentinu, zatim o Drugom svetskom ratu, obrazovanju, izboru da se posveti crkvi, o argentinskoj diktaturi ("predstavili su mi slučajno jedog dečka koji je morao da pobegne iz Argentine").

U knjizi priča i o svom egzilu u Kordobu, kada su neki jezuiti govorili: "Bergoljo je lud", jer je, kaže, imao autoritativno ponašanje.

Homoseksualci

Dotakao se i teme homoseksualnosti. "Zamišljam crkvu majku koja grli sve, i one koji se osećaju 'pogrešnim' i koje smo u prošlosti osuđivali. Mislim na homoseksualce, transseksualne, koji traže Boga, a odbačeni su ili proterani".

- Optuživali su me da sam ultrakonzervativac, a to je bile vreme mog pročišćenja - objašnjava, dodajući da je bio prilično zatvoren i pomalo depresivan.

Papa progovara i o ženama u svom životu. Baka Roza je bila ključna figura u njegovom detinjstvu i hrišćanskom obrazovanju, sa ženom komunistom je radio kao hemičar, psihoterapeut mu je bila Jevrejka. Ali, postojala je i verenica pre nego što je postao sveštenik. Govori i o malom "iskliznuću" na prvoj godini bogoslovije, zaslepljen lepotom i pameću jedne devojke.

- Na sreću, posle nedelju dana me je prošlo, prevagnuo je moj zacrtani put, a ona se potom udala i ima decu - veli papa.

Prolazeći tokom razgovora sve etape svojih studija, puta ka unapređenju, episkopskoj konsakraciji i Konklavi 2013. godine, papa priča o pontifikatu, pandemiji kovida, putovanjima, odličnom odnosu sa papom Benediktom:

- Veoma me je rastuživalo što se njegova uloga pape emeritusa instrumentalizovala, ideološkim i političkim ciljevima beskrupuloznih osoba koje nisu prihvatale njegovu ostavku, ne računajući na dramatične frakture unutar crkve - objašnjava on.

Horhe Mario Bergoljo iznosi sve reforme koje je ostvario:

- Tačno je kako je ovo vatikanska poslednja apsolutna evropska monarhija. Često se ovde, unutra, rezonuje i čine dvorski manevri, ali te šeme treba da budu napuštene. Godine 2013. postojala je velika volja da se stvari menjaju, da se napuste određena ponašanja koja, nažalost, traju i danas Stalno neki koče reforme, oni bi da ostanu u vreme pape-kralja - ocenjuje papa.

BONUS VIDEO - MARTOVSKI POGROM: Najtragičniji događaj u modernoj srpskoj istoriji

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SVI OVDE DIŠEMO ISTU BOL: Tanja Tapušković iz Valensije, za Novosti, o nezapamćenim poplavama u španskoj provinciji
Svet

0 0

SVI OVDE DIŠEMO ISTU BOL: Tanja Tapušković iz Valensije, za "Novosti", o nezapamćenim poplavama u španskoj provinciji

PROVINCIJA Valensije je pre dva dana doživela jedan od onih dana za istoriju koju želi da izbriše iz svog sećanja. Ponovo je tragedija među starijim Valensijancima oživela sećanje na druge slične, uključujući najveću 1957. godine, koja je opustošila staro korito reke Turije i odnela 81 život. Posle te katastrofe, gradske vlasti su odlučile da izmeste reku koja je prolazila kroz srce Valensije i njen tok preusmere van grada. Stoga, u gradu ovog puta nije bilo problema, dok su mesta uz reku potopljena u katastrofi koja je ostavila veliku štetu, kako emotivnu, tako i materijalnu, 47 godine kasnije. Mnogo je života izgubljeno.

02. 11. 2024. u 18:51

Politika
Tenis
Fudbal
STVARI KOJE OBAVEZNO MORATE PONETI NA ZADUŠNICE: Mnogi nose hranu, a zaboravljaju najbitnije

STVARI KOJE OBAVEZNO MORATE PONETI NA ZADUŠNICE: Mnogi nose hranu, a zaboravljaju najbitnije