KAKO SU NAPOLEONU SKINULI KRST S NEKROPOLE: Plakat pokrenuo pitanje francuskog identiteta

Stidi li se to Zapad svojih hrišćanskih korena?

Foto: Goran Čvorović

Najnovija epizoda u kojoj je autor zvaničnog plakata za predstojeće Olimpijske igre u Parizu na svom nadrealističkom crtežu pariskih znamenitosti izostavio krst na vrhu kapele Vojno-memorijalnog centra Invalidi, u čijoj kripti je sahranjen jedan Napoleon, podgrejala je priču o tome da li se francusko društvo sve više udaljava od vere i nasleđa.

Francuski autor Igo Gatoni je u svom diptihu imaginarnog Pariza islikao koloristički mikrokosmos s hiljadama likova i zdanjima francuske prestonice, ali je tome pridodao i maskote Olimpijskih igara, nacionalnu zaštitnicu Marijanu, olimpijska borilišta u Marselju i na Tahitiju. Kod njega se na vrhu Trijumfalne kapije igra tenis, a ispod ovog spomenika tutnji metro.

U realnosti nije baš tako. Ipak, u oči upada izostavljeni detalj sa kupole Invalida koji, reklo bi se, nije imao nikakvog razloga da bude uklonjen u ime umetničkih sloboda koje bi vodile drugačijem likovnom rešenju. Mladi francuski profesor i filozof Fransoa Gzavije Belami, evropski poslanik i vođa liste republikanaca na predstojećim izborima za EP, smatra da je crtač to učinio svesno, kao i da njegovo delo predstavlja travestiranje vizuelne stvarnosti.

- Umetnik je insistirao na detaljima, vidi se sve, osim našeg identiteta. Kako onda mislite da to nije namerno? Kakvo ga je ramišljanje vodilo u tom izboru? – pita se Belami.

Evroposlanik ističe da plakat nije izolovana pojava i da je sastavni deo simptoma u kome nedostaje kapacitet da se prihvati identitet sopstvene nacije.

- Kako možemo da branimo francuski ponos, ako negiramo ono što je Francuska? Mislite li da je tužno to ako volimo svoju zemlju? – upitao se šef liste republikanaca.

Posle objavljivanja Gatonijevog crteža, usledila je lavina reakcija političara, uglavnom desnice i krajnje desnice. Autoru je zamereno da nije nacrtao ni francusku zastavu. Oni koji ga brane ističu da Olimpijska povelja zabranjuje isticanje na plakatima nacionalnih oznaka i verske simbole.

Oglasio se i umetnik.

- Kroz crtež zvaničnih plakata nisam tražio da reprodukujem predmete i zgrade kao u stvarnosti. Predstavio sam ih onako kako sam ih osećao u duhu i bez krajnjih primisli. Nisam insistirao na tome da budu verni originalu već da na prvi pogled možemo da prepoznamo o čemu se radi, a sve to je stavljeno u nadrelani i zabavni kontekst – istakao je Gatoni.

Reagovala je i vlast. Polemiku je pokušala da zaustavi portparolka vlade Priska Teveno koja je naglasila da nije reč o fotografiji već o crtežu, podvlačeći da ni Ajfelova kula nije ružičasta i da se more ne vidi iz Pariza. Da li je baš isto ofarbati Ajfelovu konstrukciju u roze ili ukloniti krst s vrha crkve, tema je o kojoj vredi raspravljati. Ali, činjenica je da se ovdašnje društvo sve više odriče hrišćanskih korena.

Situacija oko krsta na kupoli Invalida nije jedini primer zabašurivanja prošlosti. Poslednjih godina iz predvorja mnogih francuskih opština uklonjene su tako božićne jaslice, vekovni scenski običaj kojim se prikazivanjem Hristovog rođenja iz Jevanđelja uvodilo u ovaj veliki nacionalni praznik. Sve više, takođe, ulazi u modu i da u velikim korporacijama koje imaju sedište u Parizu, zaposleni jedni drugima odlazak na božićni dopust čestitaju rečima "Srećan kraj godine", a ne "Srećan Božić", kako je to među ovdašnjom populacijom bio slučaj od pamtiveka.

Sve to, da se ne bi uvredili oni koji nisu hrišćani, u zemlji, u kojoj su i Božić, i Uskrs, i Vaznesenje Hristovo, i Velika Gospojina, i Svi sveti, državni praznici, iznad čisto religijskog značenja. Ako bi se tražila dlaka u jajetu, onda bi moglo da se postavi i pitanje zašto se služimo baš ovim i ovakvim kalendarom, u kome se vreme meri po Hristu.      

I dok jedni u svemu vide otklon od vere i tradicije zarad priklanjanja modernizmu i mondijalizmu, za druge je to znak otvaranja ka sekularnom društvu, u ime savremenog sveta i sve više pridošlica koje ovdašnje društvo čine mešavinom različitih nacija, kultura, pa i veroispovesti. Nešto slično imali smo i mi, u komunističko doba, u zemlji s više vera i tradicija.

Ne čudi, onda, to što su ateisti odnedavno postali prva "religija" u Francuskoj. Onih koji ne veruju u Boga ima 51 odsto, dakle više od polovine stanovništva. Katolika je 29 odsto, ostalih hrišćana 9, a muslimana 10 posto.

Posle svega ne treba da iznenade ni reči francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je, stupajući na dužnost 2017. godine, izjavio sledeće:

- Ne postoji francuska kultura, postoji kultura u Francuskoj i ona je diversifikovana.

To nije ostavilo bez komentara krajnje desničare koji su, optužujući šefa države za negacionizam, dali i opasku da bankovni račun nije napisao Igoove "Jadnike".

Makronov stav upućuje na to da sve pridošlice doprinose francuskoj kulturi i naciji, kao što su, na primer, bili Šarl Aznavur, Tristan Cara, Kosta Gavras, Džejn Birkin, Rudolf Nurejev, Karla Bruni ili Pikaso, Mane, Modiljani… Spisak imena bi mogao da bude dugačak nekoliko desetina stranica, u svim sferama života. Među njima bi, uostalom, mogao da se nađe i sam Gatoni, crtač plakata za Olimpijske igre, čiji je otac Italijan. Među poznatima stranog porekla su i Zinedin Zidan, Omar Si, Rašida Dati, Džamel Debuz…

Upravo je diverzitet, smatra Belami, "ukinuo" reč "identitet" i učinio da je "skandalozno reći ono što smo".

- Kao da smo krivi zbog svog pokrekla – kaže ovaj republikanac.

Belami skreće pažnju i na Makronov raniji govor u delu oko polemike u vezi s hrišćanskim korenima Evrope, u kome je francuski šef države istakao da ga ne zanimaju koreni, već biljni sokovi.

- Svako ko je bar jednom posadio drvo, zna da ne može biti sokova, ako to drvo nema korene – zaključio je Belami, istakavši da Francusku neće poštovati drugi, ako ona sama nije u stanju da poštuje svoju istoriju i identitet.

Možda u tom odricanju zarad kosmopolitizma treba tražiti razloge za sve veći uzlet krajnje desnice i partija s nacionalnim prizvukom koje insistiraju na nasleđu i korenima.

NOTR DAM KAO PROPAGANDA

Na konstataciju da Olimpijska povelja zabranjuje politička, rasna i religijska znamenja na borilištima, Belami odgovoara pitanjem:

- Znači li to da na otvaranju Olimpijskih igara duž Sene treba možda da prekrijemo Bogorodičinu crkvu iz straha da katedrala ne bude shvaćena kao izraz propagande?

Foto: Goran Čvorović

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije