SUSRET PAPE I RUSKOG PATRIJARHA: Mir u Ukrajini ključ za razgovor poglavara katoličke i ruske pravoslavne crkve

U MEDIJIMA se ovih dana pojavila vest oko angažovanja pape Franje na zaustavljanju rata u Ukrajini i oko mogućnosti da se ponovo sretne sa ruskim patrijarhom Kirilom.

Patrijarh Kirilo i papa Franja, Foto RIA.RU

Predsednik Svetskog saveza staroveraca Leonid Sevastjanov, koji održava odnose sa katoličkim poglavarom, kazao je novinarima da papa Franja razmišlja i radi na pripremi mini-samita o mirnim pregovorima oko Ukrajine. U Vatikanu razgovaraju sa ruskim i ukrajinskim diplomatima o tome može li se organizovati dolazak delegacija spomenute dve zemlje kako bi se ponovo uspostavio dijalog. Naravno da u Vatikanu pre svega žele da vide postoji li obostrana želja, jer bez toga se ne može sesti za pregovarački sto.

Kad je sredinom septembra 2023. novi ruski ambasador Ivan Soltanovski u Vatikanu predao akreditivno pismo, papa Franja mu je kazao da se nada da susret sa patrijarhom Kirilom u Havani neće biti poslednji. Posle toga je savetnik ruskog patrijarha protojerej Nikolaj Balašov rekao da je Ruska pravoslavna crkva otvorena za razgovor, ali inicijativa treba da krene iz Vatikana.

Balašov je izjavio ruskoj agenciji RIA Novosti da radni kontakti sa predstavnicima Rimske katoličke crkve, kao i sa drugim hrišćanskim konfesijama - postoje. To je deo svakodnevne delatnosti Odeljenja spoljnih poslova Moskovske patrijaršije.

Komentatori mogući susret vezuju ne samo za pregovore oko zaustavljanja rata u Ukrajini, već i za situaciju na Bliskom istoku.

Zamenik direktora Instituta za izučavanje Evrope Ruske akademije nauka Roman Lunkin smatra da će susret pape Franje i patrijarha Kirila biti moguć ako dva crkvena poglavara budu osećala da mogu da utiču da se stigne do mira, ili bar da mu se približe.

- U Moskovskoj patrijaršiji i Vatikanu žele da prestane rat u Ukrajini i da se dođe do mira. Upravo je mir ključna reč za budući susret. Ali, papa i patrijarh u suštini mogu da utiču samo u rešavanju humanitarnih pitanja - kaže Roman Lunkin.

Nažalost, upravo su vlasti u Ukrajini svojim odlukama pogoršale odnose sa Ruskom pravoslavnom crkvom i onim sveštenicima i vernicima u Ukrajini koji su ostali verni ruskom patrijarhu Kirilu.

Lunkin ocenjuje da na Zapadu ipak postepeno dolaze do saznanja da je politika Zelenskog zasnovana na diskriminaciji najbrojnije ukrajinske pravoslavne crkve, koja je donedavno u nazivu imala dodatak "moskovskog patrijarhata", što je potvrđivalo njenu povezanost sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Pritisak na sveštenike i vernike, hapšenja i otimanje hramova sigurno ne doprinose smirivanju situacije, već jačanju raskola u ukrajinskom društvu.

To što su vlasti pod policijskom pretnjom uspele da nateraju sveštenike da u molitvama ne spominju ruskog patrijarha Kirila ne znači da su oni prešli na stranu raskolničke crkve koju je sa malobrojnom grupom ambicioznih sveštenika-karijerista osnovao bivši predsednik Petar Porošenko i kojima je "krnji tomos" dao carigradski patrijarh Vartolomej. Sve je to bilo moguće i zbog uplitanja američkih političkih struktura koje su na patrijarha Vartomolomeja pravile pritisak preko grčkog političkog i crkvenog lobija iz Amerike.

Da paradoks bude veći, novonastala raskolnička crkva koja je sada pod starateljstvom Carigradske patrijaršije ima znatno manja prava nego dok je bila lojalna ruskom patrijarhu Kirilu.

Realno, teško je očekivati da će papa Franja osuditi ukrajinske vlasti koje terorišu sveštenike Ukrajinske pravoslavne crkve koji su i dalje lojalni Moskovskoj patrijaršiji.

Glavni je problem što su strukture grkokatoličke i katoličke crkve u Ukrajini povezane upravo sa onim ekstremnim nacionalističkim delom Ukrajinaca sa zapadnog dela zemlje.

Svaka papina kritika kod katoličkog i grkokatoličkog sveštenstva u Ukrajini izaziva nezadovoljstvo i gunđanje.

Do izbijanja najnovijeg konflikta na Bliskom istoku kao mesto mogućeg susreta pape i patrijarha Kirila se spominjao Jerusalim. Susret je bio planiran u junu 2022, ali je zbog rata bio odložen. U Moskvi su izrazili čuđenje jer je Vatikan jednostrano odložio taj susret, a Moskovska patrijaršija je o tome saznala iz novina. Kad se već nisu sastali 2022. u Jerusalimu, kasnije se govorilo da je moguć njihov susret u Kazahstanu na Kongresu lidera tradicionalnih religija koji je održan u Astani. Tamo je bio papa, ali nije ruski patrijarh već novi rukovodilac Odeljenja spoljnih crkvenih poslova Moskovske patrijaršije mitropolit volokolamski Antonije.

Krajem jula 2023. papa Franja je predložio ruskom patrijarhu da se sretnu na nekom od moskovskih aerodroma, kada je on planirao da leti 31. avgusta za Mongoliju. O tome je novinarima govorio poglavar staroveraca Leonid Sevastjanov, koji je u stalnm kontaktu sa Vatikanom. Tada je papa poručio da susret ne treba stalno odgađati za neka buduća vremena, a jedan od moskovskih aerodroma bi se smatrao neutralnom teritorijom.

Da podsetimo, njihov prvi susret je bio 12. februara 2016. u Havani, na aerodromu "Hose Marti". Bio je to prvi susret u istoriji ruskog patrijarha i rimokatoličkog poglavara. U dvočasovnom razgovoru govorilo se o progonu hrišćana na Bliskom istoku, ali i o religioznom raskolu u Ukrajini. Jedan deo razgovora su posvetili krizi porodice u savremenom društvu, budućnosti hrišćanstva i saradnji. Na kraju su potpisali zajedničku deklaraciju od 30 tačaka, napisanu na deset stranica. Vrlo brzo je tekst deklaracije kritikovao grkokatolički poglavar u Ukrajini Svjatoslav Ševčuk. On je rekao da je papski savet nekompetentan da govori o međunarodnoj politici i pogotovo o odnosima u Ukrajini. Istine radi, mora se reći da je i u Rusiji bilo onih sveštenika koji su bili protiv susreta patrijarha i pape.

Pre susreta u Havani vođeni su pregovori 1996. i 1997. oko toga da se organizuje susret u Austriji patrijarha Aleksija Drugog i tadašnjeg pape, ali su bile velike razlike u stavovima o ključnim pitanjima. Već tada su unijati u zapadnom delu Ukrajine nasilno otimali hramove uz opravdanje da su nekada bili njihovi i da ih je njima oduzeo Staljin.

Papa je više puta izjavljivao da bi želeo da se sretne sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, ali u Moskvi nije bilo nikakve reakcije. Dobro se zna da papa može da dođe u Moskvu samo ako dobije poziv od ruskog patrijarha i tek onda je moguć susret sa Putinom.

Osim toga prestalo se govoriti o mogućoj poseti pape Kijevu. Papa Franja je svestan da ne može da podrži otimanje hramova od Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata, jer je to pravo nasilništvo ukrajinskih nacionalista, podržanih policijom.

Kada će se održati susret pape i patrijarha Kirila sada je nemoguće precizirati.

- Novi susret patrijarha Kirila i pape treba biti dobro pripremljen kako bi bio neki rezultat. Moskovska patrijaršija ima kanal komunikacije sa Vatikanom preko svog Odeljenja za međunarodne crkvene odnose - rekao je u novembru 2023. rukovodilac Sinodalnog odeljenja Moskovske patrijaršije za odnose sa javnošću Vladimir Legojda. On je objasnio da za novi susret treba da se poklopi termin koji odgovara dvojici poglavara, zatim da bude usaglašen dnevni red i što je najvažnije da bude jasan cilj tih pregovora.

META Kijevsko-pečerska lavra, Foto AP

Samo otac i majka

NESPORNO je da ruski političari i crkveno rukovodstvo imaju na Zapadu simpatizere među tradicionalistima. U Rusiji Putin i patrijarh Kiril, kao i ogromna većina stnovništva ima isti stav: da dete treba da ima oca i majku, a ne roditelja broj jedan i broj dva. Mnogo puta je Putin na raznim skupovima govorio da u Rusiji niko nema ništa protiv ljudi netradicionalne seksualne orijentacije. Oni u četiri zida mogu da rade šta hoće, ali im se ne dozvoljava da šire svoju propagandu među maloletnicima.

Kad uopšte dođe do novog susreta patrijarha i pape, na dnevnom redu će morati da bude i njihova ocena uloge hrišćanstva u svetu kad je reč o porodici i tradicionalnim vrednostima. Već sada se zna da ruski patrijarh neće ići na nikakve kompromise u formulacijama sa modernistima sa Zapada. Isto je i sa nacionalnim interesima Rusije.

Zaćutali o unijaćenju

INTERESANTNO je da su u Kijevu i Lavovu prestali da govore, barem javno, o tome da treba da dođe do unije između Katoličke crkve i raskoličke Pravoslavne crkve Ukrajine. Sve je to bilo s ciljem da se pravoslavlje u Ukrajini udalji od Rusije. Ali očigledno je da su raskolnici shvatili da za to ne mogu da dobiju podršku među vernicima. Na početku rata o tome su govorili poglavar raskolnika mitropolit Epifanije Dumenko i poglavar ukrajinskih grkokatolika arhiepiskop Svjatoslav Ševčuk, kao i katolički mitropolit u Lavovu Mečeslav Mokšicki.

Naravno da je protiv takve ideje bila Moskovska patrijaršija, a u Vatikanu su bili svesni da bi to blokiralo bilo kakav dijalog sa Moskvom.

Preporučujemo

Svet

0 0

OTKAZANE DANAŠNjE OBAVEZE: Papa nije dobro, ima blagi oblik gripa

24. 02. 2024. u 13:32

Svet

1 11

PROGOVORIO ČUVAR TAJNI VATIKANA: Biskup Serđo Pagano zaslužan što je svet saznao istinu o ratnom papi Piju dvanaestom

22. 02. 2024. u 17:52

Reportaže

0 1

ISPOVEST ČUVARA VATIKANSKIH TAJNI: Biskup Pagano odlazi u penziju

21. 02. 2024. u 07:00

Društvo

0 0

TITO VATIKANU PREDAO ARHIVU ZLOČINA NDH : Vukašinović o Brozovim grehovima prema Srbima u SFRJ (VIDEO)

15. 02. 2024. u 11:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije