NANOČESTICE GRĐE OD NAJLONSKIH KESA: Uprkos svim naporima, u svetu se teško zavodi red u korišćenju plastičnih proizvoda

Komad iskrzanog najlona, zategnut na grani ogoljene zimske krošnje, zlokobno leluja na vetru kao isprano jedro na katarci gusarskog broda. Ovaj ružan prizor vidljiv je širom planete koja muku muči s teško razgradivom plastikom.

Foto: Goran Čvorović

Evropskim pravilima, koja i mi, kao zemlja kandidat za članstvo, sledimo, pokušava se da se zavede red u prekomernom korišćenju plastičnih proizvoda, u prvom redu najlonskih kesa. Od početka ovog veka, u prethodne dve decenije, puno je učinjeno i u drugim delovima sveta, ali se plastika ne da, čineći i dalje dobar deo naše svakodnevice.

Prethodnih godina ponovo smo u prilici da viđamo susede kako sa pletenim cegerima, kao u vremena naših baka, kreću u nabavku. Oni koji su odlučili da štite planetu, nose i platnene torbice sa sobom. Na to ih navodi i nagon za štednjom, pošto se plastične vrećice na kasama prodavnica od pre nekoliko godina naplaćuju. Ali, ima i onih koji nastavljaju po starom. U najboljem slučaju, kupljenu kesu kasnije koriste za bacanje kućnog otpada.

Nisu u pitanju samo kese. Tu su i čaše, tanjiri i jednokratni pribor za jelo, koji su odnedavno zabranjeni u EU i zamenjeni kartonskim ili drvenim proizvodima. Ali, šta da radimo s balonima? Ili, kako spakovati školjke i druge morske plodove? Šta sa gaziranim pićima popularnih marki? Sve su to pitanja na koja pokušavaju da pronađu odgovor vlasti širom Zemlje.

Slike zagađenih mora i okeana, plaža prekrivenih plastikom, riba i ptica ugušenih kesama i bocama, navode svako racionalno biće da dobro razmisli o tome kuda ide svet. Ali, plastika postaje još opasnija kada postane nevidljiva, kada se svede na mirko i nano sastojke.

- Ove čestice mogu da transportuju svoje molekule preko vode, vazduha i zemlje, do organa živih bića, prelazeći biološke barijere. Nalaze se u našoj krvi, plućima, jetri – upozorava direktorka za istraživanja u Francuskom nacionalnom institutu za poljoprivredu, prehranu i čovekovu okolinu Natali Gontar.     

Danas više od sto zemalja delimično i u potpunosti zabranjuje plastiku za jednokratnu upotrebu. U protekloj deceniji njihov broj se utrostručio. Bangladeš je bio prva zemlja u svetu koja je zabranila plastične kese, 2002. godine. U Keniji za zagađivanje prirode plastikom preti kazna od 36.000 evra i četiri godine zatvora. U Africi i Aziji zabrane su česte. U Kaliforniji je korišćenje smanjeno za tri četvrtine.

U Evropi, tanke plastične kese u potpunosti zabranjuje 18 zemalja. Praktično sve ostale zahtevaju plaćanje takse za njihovo korišćenje. Prema podacima Eurostata iz 2019. godine, plastične kese su najviše korišćene u baltičkim zemljama – 284 godišnje po osobi u Letoniji i čak 332 u Litvaniji. Stvari će se očigledno menjati, jer Litvanci od ove godine, a Letonci od 2025, više neće imati na raspolaganju besplatne kese, ono što je kod nas, ili u Francuskoj, na primer, odavno uvedeno. S druge strane, najmanje se koriste u Poljskoj (23), Belgiji (17) i Portugaliji (8).

Trenutno, 40 odsto plastike koja se koristi u Evropi služi za pakovanje proizvoda. Evropski parlament je zato odlučio da pokrene inicijativu za dodatnu zaštitu ljudi i prirode. Evroposlanici su u novembru usvojili predlog novih pravila u borbi protiv gomilanja otpada i radi podsticanja recikliranja. Predloženo je da se obim ambalaže smanji za 5 odsto do 2030, 10 odsto do 2015. i 15 odsto do 2040. Što se same plastike tiče, ona bi trebalo da se smanjuje pojačanim ritmom od 10, 15 i 20 odsto u istom periodu. Trebalo bi da bude i potpuno zabranjena prodaja kesa tanjih od 15 mikrona, osim ukoliko se ne koriste iz higijenskih razloga ili protiv rasipanja hrane. Na meti su i minijaturna pakovanja za toaletne proizvode u hotelima, kao i najloni za obmotavanje kofera na aerodromima.

Takođe, namera je da se već do 2029. godine razvrstava 90 odsto ambalaže od plastike, drveta, metala, stakla i papira. Izračunato je da je 2018. godine sektor ambalaže obrnuo 355 milijardi evra u EU. Pakovanja u koja se umotavaju proizvodi povećala su se sa 66 miliona tona u 2009. godini na 84 miliona 2021. Svaki Evropljanin je pre dve godine proizveo 188,7 kilograma đubreta od ambalaže, što će se popeti na 209 na kraju ove decenije, ukoliko se ništa ne preduzme. Evropski parlament je rekao svoje, a sada slede teški pregovori sa nacionalnim vladama i Evropskom komisijom.

Francuska je besplatne plastične kese zabranila od 2016. godine. Ali, mnogi u ovoj zemlji traže i nalaze rupu u zakonu. Pravila naime nalažu zabranu kesa tanjih od 50 mikrona za koje se smatra da služe samo za jednokratnu upotrebu, pa se jednostavno proizvode one deblje, koje bi trebalo da se upotrebljavaju više puta, što najčešće nije slučaj. Mogu da se prave i tanje kese, ali one moraju da budu delom od biorazgradivog materijala, što teško može uvek da se proveri. Neke stižu i iz inostranstva, gde je regulativa manje striktna. Kao pretnja nesavesnim industrijalcima uvedena je kazna od dve godine zatvora i 100.000 evra.

Od kada se kese plaćaju, njihova upotreba u supermarketima u ovoj zemlji je smanjena za 20 puta, sa deset milijardi komada 2002. godine na 500 miliona. Ali, ako besplatnih kesa pored kasa više nema, ima ih, i to tankih, uz voće, povrće, ili u različitoj ambalaži. Francuzi danas koriste 97 najlonskih kesa godišnje, otprilike dve nedeljno, što je dva puta manje od evropskog proseka. Njihovo korišćenje bi trebalo u potpunosti da se zabrani 2040. Od 198 kilograma ambalaže koju je prosečan Francuz bacio 2021. godine, 37 odsto je bila plastika, što je za 12 odsto više nego 2016. Nova pravila bi trebalo to da promene.

OD SEKUNDE DO ČETIRI VEKA

Proizvodnja jedne najlonske kese traje 1 sekundu, koristi se u proseku 20 minuta, a njena razgradivost je od jednog do četiri veka. Isto toliko vremena da se razgrade potrebno je i plastičnim bocama.

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije