OPUŠTENIJA PRAVILA BRISELA ZA KREIRANJE BUDŽETA: Iz obračuna ukupnog duga biće isključeni državni rashodi za odbranu i zaštitu klime

U MINUT do 12, posle godinu dana mučnih pregovora i intenzivnog natezanja, ministri finansija članica EU, postigli su dogovor o nacionalnom zaduživanju. Iako se svi slažu da dugovanja zemalja Unije treba da se smanje, put ka cilju biće olakšan i stroga pravila ublažena. Zaduženim zemljama nova pravila daju četiri do sedam godina da smanje svoj dug.

Foto: Goran Čvorović

- Ovo je kruna španskog predsedavanja Savetu ministara finansija. Odluka je doneta jednoglasno - pohvalila se Nadija Kalvinjo, španska ministarka finansija i dodala da će "nova pravila biti jasnija i lakša za primenu".

Sporazumu je prethodila pariska večera nemačko-francuskog ministarskog dvojca, Kristijana Lindnera i Bruna le Mera, gde je pao dogovor. Dok je prvi više zastupao interese štedljivijih zemalja na severu EU, Le Mer se borio za interese zemalja na evropskom jugu, koje su tražile labavija pravila za zaduživanje, među kojima su Grčka, Italija i Francuska.

Kompromis predviđa da gornja granica ukupnog zaduživanja ostane na 60 odsto ekonomske aktivnosti zemlje. Granica godišnjeg novog duga, takođe ostaje na sadašnjem nivou od tri procenta.

Menja se, međutim, brzina neophodnog smanjenja dugovanja, koja je prilagođena željama visoko zaduženih zemalja. Polovina zemalja EU, inače, prelazi limit od 60 odsto. Nemačka, koja je malo iznad te granice, uspela je da se izbori za fiksne smernice za smanjenje duga i novo zaduživanje, o čemu ubuduće neće moći svaka država EU pojedinačno da pregovara sa Evropskom komisijom.

Druga novina je što će iz obračuna ukupnog duga biti isključeni državni rashodi za odbranu i zaštitu klime, koji se podmiruju zaduživanjem. "Investicije moraju biti bolje zaštićene. Ne smemo sami sebe da gušimo", više puta je ponovio Le Mer.

Evropski mediji komentarišu da dogovor ministara finansija EU treba da pošalje signal finansijskim tržištima da mogu da imaju poverenje u EU, a posebno u odgovornu budžetsku politiku zemalja evrozone, poručila je Kalvinova. Kamatne stope, time i troškovi refinansiranja dugova, značajno su porasli u poslednjih godinu dana. Ti dodatni troškovi mogu da predstavljaju veliki teret za državne kase članica, pa treba da budu ublaženi kroz vremenski ograničene izuzetke u budžetskim pravilima.

Dogovor o fiskalnim pravilima, postignut je uz opiranje Mađarske. O njima sada treba da se pregovara s Evropskim parlamentom i do aprila, zakon bi trebalo da bude usvojen, što bi omogućilo opuštenija pravila za kreiranje nacionalnih budžeta članica EU za 2025. godinu.

Kazne moguće, no neželjene

STARA pravila o zaduživanju iz Pakta za stabilnost i rast EU, koja su smatrana prestrogim, bila su suspendovana tokom minule četiri godine, od početka pandemije korone. Mnoge članice Unije su se zbog toga prezadužile. Većina njih nije želela da se vrati starim pravilima, jer su ona često kršena, a pritom, Evropska komisija nije mogla da izrekne i naplati eventualne kazne. Nova pravila takođe predviđaju sankcije, ali je evropski komesar za finansije Valdis Dombrovskis izrazio nadu da "nikada neće morati da pokreće takve postupke".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije