MIGRANTI IZAZVALI KRIZU MAKRONOVE VLASTI: "Desničarski" zakon o strancima uzburkao francusko društvo

Zakon o migrantima dobro je uzdrmao francusku vladu i političku poziciju predsednika Emanuela Makrona, iako se vlast trudi da relativizuje čitavu situaciju. Zbog svega je ostavku podneo i ministar zdravlja Orelijan Ruso.

Foto: Goran Čvorović

Nacrt koji je nedavno nacionalna skupština odbila da razmatra, i koji je vlast "progurala na mala vrata" kroz mešoviti odbor skupštine i senata, dobio je jači desničarski oblik, posle čega se u izglasavanju pridružila i ekstremna desnica, a to je izazvalo pravu pometnju u levom krilu Makronove stranke.

Istovremeno, šestoro ministara levičarske orijentacije u centrističkoj Vladi Elizabet Born sastali su se da razmotre nastalu situaciju. Za sada, registrovana je jedna ostavka, ali koja ima značajnu težinu jer je Orelijan Ruso prethodno bio šef kabineta premijerke Elizabet Born i blizak Jelisejskoj palati. Indikativno je da za novi zakon nije glasala čak četvrtina poslanika vladajuće stranke, dok su "za" bili svi poslanici "Nacionalnog okupljanja" koje u skupštini predvodi Marin le Pen. To su jasni znaci političke krize u zemlji.

Vlast ističe da bi zakon prošao i bez glasova krajnje desnice, imajući u vidu da su prethodno poručili da ga neće usvojiti ako im bude bila potrebna ova vrsta pomoći, s obzirom na to da nemaju apsolutnu većinu. Ali računica nije baš tako jednostavna. Da su se istomišljenici Marin le Pen suzdržali, tekst bi, istina, bio usvojen, ali ne bi prošao da su glasali protiv. Vlada kaže i da su neki poslanici vladajuće stranke odustali od podrške zbog toga što je "Nacionalno okupljanje" najavilo da će da glasa "za", ali to onda postavlja pitanje da li se glasa za suštinu ili iz principa. Sve ovo ujedno pokazuje i koliko je stranka Marin le Pen i dalje izopštena iz demokratske sfere odlučivanja, iako su njihovi poslanici regularno izabrani.

Krajnji desničari uzvikuju da su zbog usvajanja zakona izvojevali ideološku pobedu, ali ih je portparol Vlade Olivije Veran optužio za "intelektualnu krađu", mada je činjenica da su mnogi prerogativi koji Marin le Pen godinama zagovara pronašli mesto u novom zakonu. Veran je takođe poručio strancima da ne treba da pomisle da nisu dobrodošli. Ali teško ih je, sa takvim zakonom, u to ubediti.

Novi zakon olakšava boravak potrebne radne snage. S druge strane, otežava spajanje porodice, produžava rok za pristup socijalnoj pomoći čak i za one koji regularno borave, a ukida i automatsko sticanje francuskog državljanstva po punoletstvu za decu stranaca rođenu u Francuskoj, koja će sada morati da podnose zahtev uz čist sudski dosije. Levica ističe pravljenje razlike među ljudskim bićima i kaže da je to jedan od najdiskriminatornijih zakona, kao i da se još od početka 19. veka i Napoleona prema deci nije tako postupalo. Zato iz ove političke formacije pozvaju predsednika da ne proglasi zakon.

Premijerka Born je priznala da su neki delovi zakona neustavni, ali da ne dovode u pitanje francuske vrednosti. Procenu Ustavnog saveta tražile su levičarske stranke, a portparol Veran je poručio da će se to i dogoditi. Naveo je i da je priča o zakonu završena i da treba preći na druge teme. Ali to će biti teško s ovakvom podelom. Zbog svega, predsednik Makron je za sinoć najavio obraćanje naciji.

SAGLASNOST U BRISELU

Podudarnošću kalendara, EU je juče ujutro, posle cele noći većanja, pronašla saglasnost za reformu migrantske politike, a ova odluka je ocenjena kao "istorijska". Između ostalog, izbeglice će se sakupljati u prijemnim centrima u prvim državama u koje uđu, kao što su Grčka ili Italija, gde će se vršiti trijaža. Oni koji dolaze iz sigurnih zemalja i nemaju realne izglede da dobiju azil, neće moći da napuste sabirni centar, a imaju rok od 3 meseca da dobiju odgovor. Zauzvrat, ostale članice EU će biće solidarne, tako što će prihvatiti 30.000 izbeglica svake godine i finansirati njihov prihvat. Organizacije za zaštitu ljudskih prava ističu da je ovakav zakon surov. Mere sada treba formalno da odobri Evropski savet, ali o tome mora da se izjasni i Evropski parlament.

MIGRANTI JAČI OD DIREKTNIH INVESTICIJA

Svetska banka je saopštila da su migranti iz sveta u svoje manje razvijene zemlje, uglavnom porodicama, poslali čak 699 milijardi dolara tokom 2023. godine, što je za oko 4 odsto više nego lani. To je za 250 milijardi više od direktnih investicija i predstavlja najveći priliv novca u tim zemaljma, što se sagledava kao novi fenomen u svetskoj ekonomiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije