KURCŠLUS U NEMAČKOJ ZBOG BUDŽETA : Ustavni sud blokirao prelivanje para iz fonda za virus korona u drugi, za ekologiju

NAJJAČA evropska ekonomija će, po svoj prilici, u Novu godinu ući bez usvojenog državnog budžeta. Nemačka vlada kancelara Olafa Šolca, odložila je, na neodređeno vreme, raspravu o federalnoj kasi u Bundestagu. Kurcšlus je nastao oko "rupe" od 60 milijardi evra u državnim finansijama koje je, kako mnogi tvrde nepromišljeno, Berlin plasirao u takozvani zeleni fond, odnosno, novac za planirane transformacije u ekologiji, ali je Ustavni sud Nemačke, zabranio takvu preraspodelu novca.

Foto AP

Ta presuda podigla je pravu buru u Šolcovoj "semafor koaliciji", koju čine njegove socijaldemokrate, liberali i Zeleni. Vlada je, po hitnom postupku, odlučila da zamrzne sve nove izdatke, pre svega one povezane sa obnovljivom energijom, dok ne odluči kako će se vaditi iz ove situacije. Moguće je da će nastojati da eskivira naročiti finansijski mehanizam pod imenom "kočnica duga", ili će manjak u državnoj kasi popuniti kresanjem potrošnje u drugim oblastima. Najgore, i svakako najnepopularnije, rešenje bilo bi povećanje poreza, na šta su Nemci naročito osetljivi. Zeleni i socijaldemokrate žele veće poreze za bogate, ali to odbijaju liberali, koji drže kasu, jer su vezani za krupni kapital i protive se zaduživanju.

Nemačka od 2009. godine ima takozvanu kočnicu duga, koja zabranjuje da budžetski deficit bude veći od 0,35 odsto BDP. To drastično ograničava mogućnost Berlina da pozajmljuje novac, što je vlada pokušala da zaobiđe kroz uspostavljanje vanbudžetskih fondova. Kočnica duga može da se suspenduje u vanrednim okolnostima, što je urađeno tokom pandemije virusa korona 2020. i energetske krize 2022, a velike su šanse da tako bude i ove godine.

Nemački vanbudžetski fondovi trenutno premašuju ceo državni godišnji budžet i iznose oko 869 milijardi evra! Oni pokrivaju klimatske fondove, energetske subvencije i novac za vojnu modernizaciju. Ponovno prekoračenje tih pravila bilo bi nemali udarac za reputaciju Nemačke kao fiskalno odgovorne države koja je, pre desetak godina, tokom krize u evrozoni, kritikovala zemlje na jugu Evrope zbog neodgovornog trošenja.

Vlada je već uvela zamrzavanje većine novih izdataka i blokirala potrošnju iz Fonda za ekonomsku stabilizaciju od 200 milijardi evra za ovu godinu. Skoro svaka stavka potrošnje, koja još nije formalno odobrena, pod velikim je znakom pitanja, tako i pomoć Ukrajini.

Analitičari ističu da je odluka Ustavnog suda ogroman udarac na planove vlasti u Berlinu, naročito tabor Zelenih, koji je bio i glavni lobista spornog plana prelivanja para iz fonda za pandemiju u fond za ekologiju. Sada su pod znakom pitanja projekti tranzicije na održive izvore energije, koje je vlada promovisala kao rešenje ekonomske krize nastale obustavom uvoza energenata iz Rusije. Zelena tranzicija će očito potrajati, a energenti koji Nemci dobavljaju iz drugih izvora daleko su skuplji od ruskih.

Previranja unutar vlade i ekonomska nestabilnost doveli su do pada popularnosti vladajuće koalicije. Dok su tri partije na vlasti na poslednjim izborima 2021. godine osvojile oko 52 odsto glasova, istraživanja im sada daju tek 36 procenata podrške.

Sledi recesija?

PODACI Svetske banke u 2022. godini pokazuju da je Nemačka zabeležila rast od samo 1,8 procenata, što je drugi najlošiji rezultat među članicama G7, posle Japana. Procene MMF za tekuću godinu, još su pesimističnije, Berlinu se previđa recesija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije