ROBERT KENEDI MLAĐI: MOGU DA POBEDIM! -Član porodice najomiljenijeg predsednika u istoriji SAD ne odustaje od ulaska u ovalni kabinet

AKO dobijem 34 procenta glasova u ključnim državama na bojnom polju, mogu da pobedim. Jer, pobednik uzima sve. Dakle, u trci trojice, sve što treba da uradim jeste da pobedim drugu dvojicu za poen.

Foto Profimedia/AP

Ovom jednostavnom računicom obznanio je svoj plan za osvajanje Bele kuće nezavisni pretendent na najprestižniju vašingtonsku adresu, Robert F. Kenedi Mlađi (69), izdanak američke "dinastije" koja je iznedrila, dosad najpopularnijeg, predsednika SAD Džona Kenedija. Na 60. godišnjicu od atentata na tog omiljenog 35. predsednika, koji je uživao popularnost ravnu holivudskoj zvezdi, a život okončao pod okolnostima do danas obavijenim tajnama, njegov bratanac Robert pokušava da porodično ime vrati na čelo Amerike.

- Ovo je veoma izvodljivo - uveren je Robert Kenedi Mlađi.

Njegov optimizam pothranjuju ankete koje mu ukazuju da trenutno uživa podršku čak 22 odsto birača, veću od bilo kog nezavisnog kandidata poslednjih decenija. Poslednji nezavisni kandidat koji je imao više od 20 odsto podrške, godinu dana pred izbore, bio je Ros Perot 1992. godine. Istraživanje "Njujork tajmsa" i Koledža Sijena pokazalo je da Kenedi Mlađi ima podršku najmanje 25 odsto birača u ključnim saveznim državama u kojima je aktuelni demokratski predsednik, i ujedno kandidat za drugi mandat, Džozef Bajden, odneo na prošlim izborima pobedu nad republikanskim prethodnikom Donaldom Trampom 2020. godine - Džordžiji, Arizoni, Viskonsinu, Pensilvaniji, Nevadi i Mičigenu.

Koliko simptomatična bila trenutna popularnost Roberta Kenedija, toliko je poznato koliko je teško pripadniku "dinastije" zvučnog imena i ugleda, ali i, generacijama već opterećenog porodičnim traumama, da osvoji Ovalni kabinet. Robert je četvrti Kenedi u ovoj porodici koji se kandidovao za predsednika.

Tri člana porodice Kenedi trenutno rade u administraciji za koju se Robert Kenedi Mlađi nada da će je smeniti. Njegova rođaka Kerolajn Kenedi je ambasadorka u Australiji, Viktorija Redži Kenedi, udovica njegovog ujaka Teda, ambasadorka je u Austriji, a Džo Kenedi, njegov nećak, specijalni izaslanik za Severnu Irsku.

- Mislim da sada ima 105 članova moje porodice - rekao je Robert Kenedi i dodao da su oni verovatno ravnomerno podeljeni na one što ga podržavaju i druge koji su protiv.

Džon Kenedi i supruga Žaklina na ulicama Dalasa, Foto AP

On nosi i, ne mali teret, svoje uže porodice. Njegov otac, koji je od 1961. godine u administraciji brata, predsednika Džona F. Kenedija, bio ministar pravde, zatim senator države Njujork i sam se kandidovao za položaj predsednika SAD. Ali, tokom kampanje poginuo je u političkom atentatu. Takođe pravnik Robert F. Kenedi Mlađi, borac za zaštitu životne sredine, i radijski voditelj, zastupa ideje koje odudaraju od onih u vašingtonskom establišmentu, od kovida, do Ukrajine.

Bobi Mlađi, kako ga zovu, treće od 11 dece Etel i Roberta F. Kenedija, sa 14 godina, prisustvovao je sahrani oca. Cela porodica Kenedi obeležena je brojnim tragedijama, ali grana porodičnog stabla Roberta F. Kenedija Mlađeg stradala je najviše. Njegov brat Dejvid umro je od predoziranja drogom 1984, a brat Majkl u nesreći na skijanju 1997. godine. Meri Ričardson, njegova bivša supruga i majka četvoro od njegovo šestoro dece iz dva braka, ubila se 2012. godine. I on sam je 1983. uhapšen u Južnoj Dakoti zbog posedovanja heroina, ali je kasnije prošao kroz odvikavanje i više nije koristio heroin.

Američki poslovni magazin "Forbs" procenjuje da poseduje približno 15 miliona dolara.

Posebno, međutim, u trenucima kada se obeležava 60. godišnjica od ubistva Džona F. Kenedija, odzvanjaju tvrdnje Roberta Kenedija Mlađeg o atentatima na njegovog oca i strica. Robert Kenedi Mlađi je podržao uslovnu slobodu Sirhana Sirana, osuđenog za ubistvo njegovog oca, kada su se mnoga njegova braća i sestre tome protivili. Ali, on ostaje čvrst u uverenju da je CIA, a ne usamljeni napadač, kako glasi nalaz zvanične komisije, odgovorna za smrt i njegovog oca i strica.

Robert F. Kenedi Mlađi (69), Foto AP

U tom pogledu Robert uživa podršku i većine Amerikanaca koji, kako pokazuju mnoge ankete, misle da je postojala zavera, posebno kada je u pitanju njegov stric. I upravo objavljena Galupova anketa pokazala je da 65 odsto Amerikanaca veruje da Li Harvi Osvald nije delovao sam u ubistvu predsednika Džona F. Kenedija.

To je još snažnije osvetlilo pitanje šta se, zapravo, dogodilo u petak, 22. novembra 1963. u Dalasu, u Teksasu, u 12.30 po lokalnom vremenu, dok se predsednik Džon Kenedi vozio sa suprugom Žaklinom-Džeki u predsedničkoj koloni. Više Vladinih komisija, uključujući Vorenovu, koja je istraživala 10 meseci, zaključilo je da je usamljeni atentator, Harvi Li Osvald. Prema zvaničnoj verziji, Osvald, bivši američki marinac, koga istraga povezuje sa Kubanskom tajnom službom, iskusni snajperista, školovan u SSSR, zaposlio se u skladištu školskog inventara u Dalasu, gde je tog dana kao jedina osoba koja je ušla u skladište, uneo pušku i snajper.

Kada je doček predsednika počeo, napunio je šaržer puške sa tri metka. Kad je povorka prošla skladište, Osvald je promašio i pogodio asfalt, levo od kola. Pucanj je na trenutak izazvao šok, a televizijske kamere koje su sve prenosile uživo su počele da traže odakle pucanj dolazi.

Međutim, Osvald je ponovo ispalio hitac koji je Kenedija pogodio ispod potiljka, i izašao kroz vrat, ozbiljno povredivši dušnik. Kenedi je imao mogućnost da preživi da je pao u nesvest unapred, ali zbog problema sa kičmom, morao je da nosi mider koji mu je to onemogućio. Tako je Osvald iskoristio i poslednji metak, koji je predsednika pogodio u potiljak, prošao kroz produženu moždinu i razneo deo lobanje i velikog mozga.

Uhapšenog Osvalda je, gnevan zbog ubistva predsednika, dva dana posle atentata, ubio lokalni vlasnik noćnog kluba, Džek Rubi.

Galup je odmah posle atentata otkrio da ih 52 odsto veruje da iza ubistva stoji "neka grupa, ili element". U osnovi sumnji leži činjenica da je Kenedi bio informisan da mu u Teksasu život mogu ugroziti, kako desničari, tako i prokubanski aktivisti, ali da je on ipak insistirao da krov njegovog automobila bude spušten.

U poslednjem istraživanju, Galup je zamolio one koji veruju da je Kenedijevo ubistvo delo više aktera da imenuju ljude, ili grupe, za koje misle da su odgovorni. Najviše ih je kao odgovorne navelo saveznu vladu (20 odsto) i CIA (16).

Prema jednoj od teorija, iza ubistva stoji lider tadašnjeg SSSR-a Nikita Hruščov koji je, ljut što je morao da odstupi posle kubanske raketne krize, angažovao Harvija Li Osvalda, školovanog u SSSR i supruga Marine, žene ruskog porekla, da ubije Kenedija.

Džozef Junior, otac Džozef i Džon Kenedi, Foto AP

Uverenje da iza ubistva stoji mafija zasniva se na motivu osvete kriminalaca zato što im je Kenedi, sa bratom Robertom, objavio rat, kao i zato što je bio "mek" sa liderom iz Havane Fidelom Kastrom, zbog čega su mafijaši izgubili dobit od kubanskih kasina.

Nasuport tome, drugi tvrde da Kastro stoji iza atentata zbog osvete za invaziju u Zalivu svinja i višestrukih pokušaja CIA da ga likvidira. Treći, koji takođe atentat povezuju sa invazijom 1961. godine, uvereni su da iza ubistva stoje kubanske grupe, protivnici Kastra, nezadovoljni što je napad traljavo izveden.

Kastro je 1977. godine kazao da je to "potpuna glupost", pa se priča okrenula protiv Džonsona koji je, navodno, kovao zaveru protiv Kenedija, uz pomoć agenata CIA i tajkuna koji su smatrali da će ostvariti veći profit ako on dođe na vlast. Džonsonu je, navodno, pomagao i budući predsednik Džordž Buš, koji se zadesio u Dalasu baš na dan atentata.

U špijunsku verziju veruju i oni koji atentat povezuju sa Osvaldovim boravkom u SSSR, tvrdeći da ga je KGB "programirao" za ubistvo. "Vorenova komisija" je tvrdila da Sovjetski Savez nema udela u atentatu.

Kenedi je u Beloj kući uspeo da provede jedva hiljadu dana, i u zasluge ubroji stvaranje mirovnih trupa, sporazum o zabrani nuklearnih testova, jednaka prava za sve pred zakonom, razvoj svemirskog programa. Pamte ga kao prvog od šest američkih predsednika koji su služili u američkoj mornarici. Odlikovan je posle ranjavanja u Drugom svetskom ratu, ali i po kubanskoj krizi 1962. godine, kada je hladnoratovski svet za dlaku izbegao nuklearni rat.

Uprkos otkriću naknadnih, kompromitujućih, podataka iz Kenedijevog života, o vezama sa organizovanim kriminalom, plejbojevskom načinu života, skrivanim bolestima, Kenediju je pošlo za rukom da oživi ono čemu ga je učio otac Džo Kenedi, da "nije važno ono što jesi, već ono što ljudi misle da jesi". Džek i Džeki bili su mlađi od svih prethodnih predsednika i prvih dama, miljenici medija, kao zvezde šou-biznisa, pre nego kao političari.

Milion zapisa CIA još uvek tajna

POSLEDNjA poverljiva dokumenta koje je objavila administracija Džozefa Bajdena o ubistvu Džona F. Kenedija, umesto ključnih dokaza i novih činjenica o atentatu ponudila su zapravo samo "materijal" za sumnje. Ogromna većina od skoro 1.500 dokumenata koje je američki Nacionalni arhiv objavio kao nove, bila su uglavnom samo duplikati prethodno objavljenih. Istraživači Kenedijevog ubistva su primetili da uvek važi parola "sledeći put", jer CIA, FBI i druge agencije ometaju objavljivanje dokumenata koje je odobrio Kongres 1992. godine. Centar za efikasnu vladu tvrdi da postoji više od milion zapisa CIA u vezi sa ubistvom, koji nikada nisu dospeli u javnost.

Agent Klint Hil još živ: Pokušao sam da ga zaštitim

ŠEST decenija posle ubistva predsednika Džona F. Kenedija, bivši agent tajne službe Klint Hil, objavio je novo izdanje svoje najprodavanije knjige "Pet dana u novembru", koju je napisao zajedno sa suprugom Lizom Mekabin Hil. On je bio agent koji je 22. novembra 1963. skočio na zadnji deo predsedničke limuzine u pokušaju da spase predsednika, što je scena "cementirana" i u filmu koji je dokumentovao atentat.

- Ostalo je vrlo malo ljudi koji su bili prisutni tog dana. Svi ćemo uskoro otići i neće više biti nikog da kaže činjenice - veli Hil, kome je 91 godina.

Malo ko je izbliza gledao tragične događaje kao Hil, koji je 1960. godine bio zadužen za prvu damu Džeki Kenedi. Prateći Kenedijeve do Dalasa, bio je u koloni, u automobilu odmah iza predsedničke limuzine.

- Odjednom sam čuo eksploziju preko desnog ramena - priseća se on.

- Počeo sam da se osvrćem, ali su mi oči ostale uprte u predsednika. On se uhvatio za vrat i pao na levu stranu. Skočio sam i potrčao, da pokušam da dođem do njega, do gospođe Kenedi, da napravim barijeru, da ih zaštitim.

Kada je to uradio, treći hitac je pogodio predsednika u glavu.

- Seo sam na zadnji deo automobila, otprilike u isto vreme kada je auto ubrzao, podigao sam se jednom nogom, a onda skliznuo i morao da napravim još tri koraka da bih došao do pozicije u kojoj bih mogao ponovo da ustanem - seća se Hil.

- Povukao sam se napred i bacio na vozilo, baš kada se gospođa Kenedi popela na gepek. Srećom, uspeo sam.

Da nije, brzo bi ga pregazio sledeći automobil, dok je kolona jurila do bolnice Parkland u očajničkom pokušaju da spase predsednikov život.

Hil je uveren da je Li Harvi Osvald bio jedini strelac. Što se tiče mnogih teorija zavere, on ih karakteriše kao "teorije, a ne činjenice".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije