EU ĆE NOVIM IZBEGLICAMA PLATITI RAT U POJASU GAZE: Intervju - Hajnc Gertner, Savetodavni odbor za strategiju i bezbednost Bundesvera

OFANZIVA Tel Aviva na Pojas Gaze preko noći je polarizovala svet na one koji su za i protiv Izraela, odnosno Palestine, i otvorila pitanje da li bliskoistočni sukob ima potencijal da mobiliše ceo islamski svet u ratu protiv Zapada.

Foto Facebook

Ovaj sukob nije poštedeo ni Evropu u kojoj na radikalizovanim protestima islamski svet poziva na solidarnost sa stradalima u Gazi.

Univerzitetski prof. dr Hajnc Gertner, predavač na Katedri za političke nauke pri Univerzitetu u Beču i na Podunavskom univerzitetu i predsedavajući Savetodavnog odbora za strategiju i bezbednost austrijskog Bundesvera i Savetodavnog odbora Međunarodnog instituta za mir u Beču, u razgovoru za "Novosti", kaže da su protesti muslimana otreznili Evropljane koji su razumeli da je neophodno nešto uraditi po tom pitanju.

- Abrahamski sporazumi potpisani između arapskih zemalja i Izraela su lepo funkcionisali, ali u njima su Palestinci bili ignorisani, kao da ih nema. Sada je ovaj sukob vratio palestinsko pitanje u žižu. Evropljani razumeju da je potrebno na neki način i njima izaći u susret kako bi se sprečile demonstracije i mogući teroristički napadi - kaže prof. Gertner, koji je bio gost-predavač na Institutu za evropske studije u Beogradu.

Da li sukob u Pojasu Gaze,koji oštro konfrontira zemlje za i protiv, preti da se prelije van konfliktne zone?

- Rat može da se otrgne kontroli. Iran na rečima podržava Hamas, što ne znači da je uključen u sukob, ali ukoliko se Hezbolah uključi u punom kapacitetu u rat, nemoguće je zamisliti da Iran ne bude deo toga. Sledstveno, ako Iran postane deo svega, onda se otvara ogromna opasnost da se stvari otrgnu kontroli. Ne da Iran želi rat, on može biti uvučen u rat. Ako Izrael napadne nuklearno postrojenje u Iranu, on može da odgovori napadom na američke baze u Siriji i Iraku. Ukoliko bude američkih žrtava, na potezu su SAD i rat može da počne.

Smatrate li da palestinski ustanak ima snage da ujedini islamske zemlje, a Hramovu goru pretvori u mesto velikog sukoba muslimanskog sveta i SAD?

- Arapski svet nije ujedinjen i ne verujem da postoji jedinstven arapski front tako da u izvesnom smislu napad Hamasa 7. oktobra možemo tumačiti i kao napad na Saudijsku Arabiju, jer je samo sedam dana ranije održan sastanak na visokom nivou Amerikanaca i Saudijaca. Na sastanku je do tančina preciziran ugovor po kojem bi se Saudijska Arabija priključila Avramovskim sporazumima i stala u red s drugim zemljama poput Emirata, Bahreina i Maroka koje su normalizovale odnose sa Izraelom. Palestinci uopšte nisu bili deo tog dogovora. Napad je iznenadio sve, ali mi ne možemo govoriti o frontu jer pojedine arapske zemlje nastoje da održe dobre odnose sa SAD.

Da li se izostanak pune podrške Izraelu pojedinih zemalja EU može objasniti humanitarnim razlozima, ili je posredi strah od izbeglica koje bi mogle preplaviti Evropu?

- Već imamo ozbiljne razlike u EU po pitanju podrške Izraelu za njegovu operaciju u Gazi. Neki većaju da li je potrebno nametnuti humanitarnu pauzu kako bi se pomoglo civilima u Gazi, drugi osporavaju ovakvo rešenje. Unutar EU postoje dva pristupa ocenjivanja delovanja Izraela što se reflektuje i u Rezoluciji UN. Što više Izrael bude uključen u rat za uništenje u Gazi, to će podele biti veće. Kada je reč o izbeglicama od početka je postojala želja EU da granice između Egipta i Gaze budu zatvorene, jer u suprotnom izbeglice ne bi ostale na Sinaju, već bi prešle u Evropu. Racionalnije zemlje bi rekle - otvorite granicu da uđe pomoć, voda, hrana, čime bi se smanjio pritisak da talas izbeglica uđe u Egipat i dalje ka EU. Ali, kada Izrael kaže da populacija iz Gaze treba da se pomeri u južni deo, to samo povećava pritisak na granice Egipta.

Da li protesti muslimana u svim većim gradovima Evrope otvoraju pitanje bezbednosnog rizika?

- Ova situacija je na neki način iznenadila evropske zemlje, posebno Nemačku i Austriju, koje podržavaju Izrael na način na koji to radi Bajdenova administracija, a iz straha da bi pomeranje ugla gledanja dovelo do optužbi za antisemitizam. Ali, upravo su otkrili da ne može da se ignoriše pitanje Palestinaca, posebno zbog demonstracija. Zahvaljujući protestima Evropa je shvatila da postoji palestinsko pitanje.

U kojoj meri glasanjem protiv Rezolucije UN Austrija rizikuje da se suoči sa gnevom muslimanskog stavnovništva?

- Austrija je u velikoj meri bila pošteđena terorističkih napada i nezadovoljstva iz razloga što se arapski narodi sećaju vremena kada smo predlagali solidno rešenje za ovo pitanje. Sada, kada se Austrija našla u maloj grupi zemalja koje su glasale protiv Rezolucije UN, gotovo izolovana, nesumnjivo je navukla na sebe neprijateljstvo arapskog i muslimanskog sveta.

Kako bi po vašem mišljenju trebalo da izgleda diplomatska inicijativa EU po pitanju Bliskog istoka?

- EU bi morala da sve svoje snage usmeri da se ne desi eskalacija sukoba jer ukoliko se to dogodi ona će biti preplavljena izbeglicama. Prvo što treba da uradi jeste da kaže da su Abrahamski dogovori na mestu, ali da prioriteti moraju da se promene i na prvo mesto stavi rešavanje palestinskog pitanja. Formula bi trebalo da bude granica iz 1967. i smanjenje broja naselja na zapadnoj obali.

Koja bi adekvatna formula bila za rešavanje rusko-ukrajinskog sukoba?

- Moje predviđanje je sledeće. Rat će se zaustaviti tamo gde se zaustave vojske, na tim granicama. Mi imamo novi hladni rat, imaćemo novu gvozdenu zavesu od Arktika pa granicama Švedske i Finske kroz Ukrajinu do Crnog mora. Moramo da se vratimo na Helsinški sporazum iz 1975, smanjimo napetost i vratimo se formuli nedeljive evropske bezbednosti. Moja formula je da tek kada se sve to dogodi Ukrajina može da dobije status neutralne zemlje, bafer zone.

Koliko bi ozbiljno trebalo shvatiti upozorenje nemačkog ministra odbrane da je moguć rat u Evropi?

- Do sada je opstajala ideja da ako želite mir spremajte se za rat. Smatram da je ispravno reći da ako želite mir, spremite se za mir. Nijedna inicijativa koja nije podrazumevala povećavanje novca za ratne troškove i vojnu industriju nije dolazila iz EU. S jedne strane Šolc je govorio o duhu vremena, Makron o strateškoj ekonomiji za EU, ali svaka od ovih opcija podrazumevala je samo veću potrošnju i ulaganje u vojnu industriju. Mirovne inicijative su dolazile s drugih meridijana.

Kakva uloga je u turbulentim vremenima namenjena zemljama koje poput Austrija i Srbije imaju status vojno neutralnih?

- U vreme ratova i velike polarizacije, uloga neutralnih zemalja je nezamenljiva, posebno u okolnostima duple polarizacije, gde s jedne strane imamo Kinu i Rusiju, a s druge SAD i zapadni svet. Neutralne zemlje na neki način imaju i obavezu da ponude određena rešenja, bez pozicioniranja na neku stranu, ali zasada nisam video nijednu takvu inicijativu. Mislim da će posle okončanja ratnih dejstava uloga neutralnih zemalja biti nezamenljiva kao posrednika u međunarodnoj konferenciji. U prošlosti je takva zemlja bila Jugoslavija kao lider nesvrstanih.

Dok vatreno štiti suverenitet Ukrajine, predviđajući joj evropsku budućnost, EU prijem Srbije uslovljava odricanjem od dela teritorije. Nisu li to upadljivo dupli standardi?

- Da, s jedne strane imamo Ukrajinu koja uopšte ne mora da se trudi da ispuni kopenhagenske kriterijume oko vladavine prava i drugih uslova, a postoji jedan veliki napor da se dogodi njen prijem u EU. S druge strane, imamo Srbiju koja iza sebe ima 10 godina duge pregovore. Očigledni su dupli standardi. Ono što rade za Ukrajinu, mogli bi i za Srbiju.

Sporazum diskreditovao Tramp

Učestvovali ste u kreiranju nuklearnog sporazuma između Irana i Evrope 2015. Da li ovaj i slični sporazumi mogu biti čvrsta brana i garant da neće izbiti nuklearni rat?

- To je bio sporazumni ugovor potpisan u vreme predsednika Obame da bi 2018. bio diskreditovan od predsednika Trampa. Ovaj sporazum je imao snagu da spreči nuklerani rat jer je Iran bio solidaran. To je bio najbolji sporazum o kontroli naoružanja u istoriji. Iran je obećao i držao se toga da neće povećavati više od 60 procenata obogaćeni uranijum osim u okolnostima ako na to bude prinuđen. Izrael je uvek bio protiv sporazuma, a onda kada se desi faul, on plače.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije