KO JE GLUV NA "CRVENI TELEFON" Bajden nije zainteresovan da sa Putinom razgovara, već da ga pobedi

ŠEST decenija je prošlo otkad je uspostavljena "crvena linija" između Bele kuće i Kremlja, a koja je trebalo da pomogne da Nikita Hruščov i Džon Kenedi izbegnu rizike od atomskog rata dve najmoćnije sile na svetu.

КО ЈЕ ГЛУВ НА ЦРВЕНИ ТЕЛЕФОН Бајден није заинтересован да са Путином разговара, већ да га победи

Foto AP

Planeta je tada zaista bila pred trećim svetskim ratom u vreme tzv. Kubanske krize, a ideju da se uspostavi "vruća linija" među liderima dve velesile dali su Amerikanci. U vreme kada se razbuktavala Kubanska kriza službama je bilo potrebno 12 sati da dešifruju saopštenje Hruščova koje je imalo tri hiljade reči.

Nije bilo direktne telefonske linije Kremlja i Bele kuće, već su dve velesile komunicirale telegrafski, a zatim teleksom i tek sedamdesetih godina se pojavio direktni telefon koji je omogućavao da se predsedničke poruke brzo prenesu.

Prvi predlog da se organizuje direktna veza između SSSR i SAD potekao je iz Kremlja još 1954, u vreme kad je buknuo rat u Koreji. Postojala je opasnost da dođe do direktnog sukoba između SAD i SSSR. U Kremlju su objasnili da bi ta direktna veza mogla da spreči opasne incidente, ali je u Vašingtonu tada nisu prihvatili. O tome se razgovaralo i 1958. u Ženevi. Tek pet godina kasnije, iz Vašingtona je stigao predlog da se uspostavi direktna veza rukovodstava dveju država. Kubanska kriza je bila rešena zahvaljujući pregovorima Hruščova i Kenedija, pa je zaključak bio da se u neposrednim razgovorima mogu, ne samo rešavati već i izbeći direktne konfrontacije.

Priče Čehova i "Kamasutra"

ZA vreme Brežnjeva sedamdesetih godina prošlog veka počeo je da se koristi telefon. Ipak, predsednici su i dalje koristili pisanu komunikaciju da bi se izbegao rizik greške u prevodu. Da linija ne zataji u važnom trenutku obe strane su redovno slale tekstove koji nisu bili politički. Tako je Moskva slala u Vašington priče Čehova ili stihove Puškina. Vašington je Moskvi slao rezultate košarkaških utakmica u SAD ili čak delove "Kamasutre".

U Ženevi je 20. juna 1963. potpisan memorandum o međusobnom razumevanju kojim je dogovoreno da se otvori direktna linija veze između lidera dve velesile. Informacije su se slale tekstovima. Iz Moskve u Vašington tekst je išao na ruskom, a iz Vašingtona u Moskvu na engleskom, a svako je za sebe prevodio tekst. To je i bio razlog što je dogovoreno da se komunicira pisanim putem, kako bi se izbegla opasnost od neodgovarajućeg prevoda. Osim toga, davala se mogućnost da se razmisli pre nego što se uzvrati odgovor.

KO JE IGOR KOLOMOJSKI, KOGA JE SLUŽBA BEZBEDNOSTI UKRAJINE OSUMNjIČILA ZA PREVARE, PRANjE NOVCA I KORUPCIJU, A KIJEVSKE VLASTI "GREH OLIGARHA" PROCENILE NA SVEGA 14 MILIONA DOLARA 

Sluga naroda se odrekao "oca"ZVANIČNICI državne bezbednosti Ukrajine (SBU) imenovali su uticajnog biznismena Igora Kolomojskog kao osumnjičenog u slučaju prevare i pranja novca, saopštila je ta služba. Kako prenosi Rojters, u prvom pasusu saopštenja, Zelenski, koji je postao poznat kao komičar i igrao ulogu predsednika u emisiji emitovanoj na TV kanalu u vlasništvu Kolomojskog, negirao je da ima lične veze sa biznismenom. Prema Ukrajinskoj službi bezbednosti utvrđeno je da je u periodu od 2013. do 2020. Kolomojski legalizovao više od pola milijarde grivni (14 miliona dolara) tako što ih je prebacio u inostranstvo koristeći infrastrukturu kontrolisanih banaka, navodi SBU u saopštenju na aplikaciji "Telegram". Kolomojski je bivši vlasnik vodeće ukrajinske banke PrivatBank, koja je nacionalizovana krajem 2016. godine u okviru velikog čišćenja bankarskog sistema zemlje. Ranije ove godine, zvaničnici bezbednosti su pretresli kuću Kolomojskog u vezi sa odvojenom istragom pronevere i utaje poreza u dve najveće naftne kompanije u zemlji koje su bile u delimičnom vlasništvu biznismena, između ostalog i "Burizma holdinga" gde je bio zaposlen i Hanter Bajden. U nemuštom saopštenju koje prenosi Rujters iz Kijeva, preskočene su najvažnije stvari iz biografije najmoćnijeg tajkuna Kijeva. Ne navodi se da je Kolomojski kupio "Burisma holding", 2011. godine, odnosno pre dolaska Hantera Bajdena od Nikolaja Zločevskog. Bivši sponzor predsednika Vladimira Zelenskog, milijarder Kolomojski, prethodno se našao u centru istrage ukrajinskih službi bezbednosti (SBU). Prema istražiteljima, on je ukrao 40 milijardi grivna (oko milijardu dolara) u nacionalizaciji svojih ugljovodoničnih kompanija "Ukrnafta" i "Ukrtatnafta", u novembru 2022. Igor Kolomojski je 2010. pokušao da p r e u z m e kontrolu nad Evropskim savetom jevrejskih zajednica. Bio je primoran da podnese ostavku nakon protesta evropskih jevrejskih lidera koji su osudili njegovo mafijaško poreklo. Posle državnog udara 2014, finansirao je naoružane "integralno-nacionalističke" grupe, među kojima su se izdvajali bataljoni Ajdar, Donbas, Dnjepar 1 i Dnjepar 2. Tokom 2020- ih bio je glavni sponzor predsednika Vladimira Zelenskog i njegove partije Sluga naroda. Bio je vlasnik "Burizme" gde su radili sin predsednika Bajdena i zet bivšeg državnog sekretara Džona Kerija, Devon Arčer. 

Nažalost, prva važnija poruka preneta "crvenim telefonom" bila je ona o ubistvu Džona Kenedija. Kasnije se na taj način komuniciralo u vreme arapsko-izraelskog rata 1967. godine. Tada je američki ministar odbrane Robert Maknamara probudio u sedam sati ujutro predsednika Džonsona i rekao mu da je od sovjetskog premijera Kosigina stigla poruka u kojoj ga je molio da napravi pritisak na Izrael da se zaustavi rat. Rusi su poslali i poruku u kojoj su pitali učestvuje li Amerika direktno u sukobu Izraela protiv arapskih zemalja. Linija se koristila i za vreme indijsko-pakistanskog rata 1971, a potom i u vreme napada Turske na Kipar 1974. godine. Pojavom satelitskih veza i "crvena linija" se 1978. modernizovala. Kod Amerikanaca je za tu liniju odgovarala Uprava armijske veze u vojnoj bazi u Arizoni. Sovjeti su koristili satelitske sisteme "Munja" i "Imntelsat". Kad je SSSR u decembru 1979. poslao vojsku u Avganistan, razmenjeno je više poruka između Vašingtona i Moskve.

Gorbačov i Regan

PORUKE "crvenom linijom" slali su i Gorbačov i Regan. U istoriji je zapisano da je predsednik Regan dobio od Gorbačova preko faksa pismo napisano rukom i tako je namučio prevodioce. Gorbačov i Regan su poslednji predsednici koji su se "dopisivali". Mada je Regan u predizbornoj kampanji nazivao SSSR "imperijom zla", on je kasnije sa Gorbačovom potpisao važne dogovore o smanjenju naoružanja

Kasnije je Boris Jeljcin razgovarao uz pomoć prevodioca direktno preko telefona sa Bušem starijim jer je između Kremlja i Bele kuće 1991. bila uspostavljena direktna telefonska zaštićena linija koja i danas postoji, ali se ne koristi.

Mnogima se nameće pitanje mogu li Putin i Bajden u direktnim razgovorima zaustaviti rat u Ukrajini koji se sve više pretvara u rat NATO protiv Rusije. Nažalost, šanse za to su minimalne. U Moskvi su odavno shvatili da sa Bajdenom ne može doći ni do kakvog kompromisa u pregovorima, pa pažljivo prate ko će na narednim izborima biti izabran za predsednika SAD. Iako u Moskvi ističu da se ne mešaju u tuđe unutrašnje poslove, ne skrivaju nadu da bi na narednim izborima "pospani Džo" mogao da napusti Belu kuću.

Ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov je više puta otvoreno govorio da nikakvih kontakata između Kremlja i Bele kuće nema.

- Predsednik Bajden očigledno više voli da šalje poruke i preti Rusima preko svojih novinara, nego da u pregovorima sa Putinom traži rešenja za izlazak iz sadašnje krize - ukazuju u Moskvi. - Problem kolapsa komunikacije rukovodstava SAD i Rusije nije u sistemima veze, već u fiks ideji američkog predsednika da u ovom proksi ratu pobedi Rusiju tako što će da ginu ukrajinski vojnici, a NATO Kijevu šalje oružje.

Iako je sve veći broj onih koji Bajdenu daju razne epitete, od "pospanog predsednika" pa do "puzajućeg Džozefa", činjenica je da je on uspeo da disciplinuje članice NATO i one sada poslušno izvršavaju svaku komandu koja im stigne iz Vašingtona. Predsednik Francuske Makron je ne tako davno govorio da je NATO ostao bez mozga, ali i on sada poslušno čini što mu Bajden kaže. Ništa se neće promeniti ni ukoliko Bajden uspe da dobije i drugi mandat na čelu Amerike. Do normalizacije odnosa može doći tek kad u SAD na vlast dođe predsednik koji će prihvatiti da je današnja Rusija nešto sasvim drugo od one Jeljcinove koja je bila pred raspadom. Sada pokojni nobelovac, veliki ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dao je vrlo preciznu analizu kada je u jednom od poslednjih intervjua nemačkim novinarima kazao da su Gorbačov, a zatim i Jeljcin, stalno popuštali Zapadu pa im zato sada smeta Putin koji insistira na poštovanju interesa Rusije. n Gorbačov i Regan PORUKE "crvenom linijom" slali su i Gorbačov i Regan. U istoriji je zapisano da je predsednik Regan dobio od Gorbačova preko faksa pismo napisano rukom i tako je namučio prevodioce. Gorbačov i Regan su poslednji predsednici koji su se "dopisivali". Mada je Regan u predizbornoj kampanji nazivao SSSR "imperijom zla", on je kasnije sa Gorbačovom potpisao važne dogovore o smanjenju naoružanja.

Obama 

ZAPAMĆENO je da se Barak Obama preko direktne linije obratio ruskom rukovodstvu 31. oktobra 2016. porukom da se ne mešaju u izborni proces u SAD. To je bilo posle hakerskih napada za koje su optužili Ruse.

 

Sada pokojni nobelovac, veliki ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dao je vrlo preciznu analizu kada je u jednom od poslednjih intervjua nemačkim novinarima kazao da su Gorbačov, a zatim i Jeljcin, stalno popuštali Zapadu pa im zato sada smeta Putin koji insistira na poštovanju interesa Rusije. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (5)

NEVEROVATNI POPUSTI DO KRAJA MESECA! Ne propustite priliku za veliku uštedu