KLJUČA NA CRNOM KONTINENTU: Afrika ustaje protiv Zapada

KRIZA u Nigeru se zahuktava. Pošto je vojna hunta zbacila predsednika Mohameda Bazuma, građani na ulicama demonstrirali protiv Francuske, a Zapad uveo sankcije ovoj afričkoj zemlji, u zaštitu suseda ustale su prelazne vlade Burkine Faso i Malija. Ove dve zemlje koje se graniče sa Nigerom upozorile su da će bilo kakva vojna intervencija protiv Nigera biti ravna objavi rata ovim zemljama. Uz to, zapretile su i Ekonomskoj zajednici država Zapadne Afrike (Ekovas) da, ukoliko umeša prste, povući će se iz saveza i stati u odbranu istočnog suseda. Francuska i Italija su, istovremeno, najavile evakuaciju svojih državljana iz Nigera.

Tanjug

- Vojna intervencija protiv Nigera mogla bi destabilizovati ceo region, kao i jednostrana intervencija NATO-a u Libiji, koja je bila u korenu ekspanzije terorizma u Sahelu i Zapadnoj Africi - navodi se u saopštenju vlada dveju zemalja.

Objava preti da dodatno komplikuje već uzdrmanu situaciju u Nigeru i da ovaj deo afričkog kontinenta uvuče u sukob većih razmera. Ekovas je ranije dao rok hunti od sedam dana da uspostavi pređašnje stanje ili će morati da upotrebe silu.

Te odluke Ekovasa podržale su EU i Francuska, ali su Burkina Faso i Mali ranije su osudili sankcije Ekovasa i izrazili solidarnost sa narodom Nigera. Ove dve zemlje su nedavno pretrpele državne udare, pojačavši savez sa Rusijom. Predviđa se da bi to moglo da se desi i u Nigeru.

Posle optužbi hunte da je svrgnuta vlada ovlastila Francusku da iz zatočeništva izbavi predsednika Bazuma, ministarka spoljnih poslova Francuske Katrin Kolona juče je odlučno odbacila te tvrdnje. Ona je istakla da je napad na francusku ambasadu u Nijameju nasilan i izuzetno opasan, poručivši da je moguć i neophodan povratak svrgnutog predsednika Bazuma.

MIP Francuske saopštilo je da započinje evakuaciju svojih građana iz Nigera, kao i drugih državljana EU. I ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani izjavio je juče da će italijanska vlada organizovati poseban let za povratak svojih državljana iz Nigera kojih je oko 1.200.

Francuska uz SAD ovde ima i svoje vojne baze. Francuzi ovde imaju 1.500 vojnika, a SAD oko 1.000. Sarađivali su sa dosadašnjom vladom Nigera u borbi protiv militantnih snaga povezanih sa Islamskom državom i Al Kaidom.

Posle državnog udara u Maliju, Pariz je 2021. godine okončao prisustvo u zoni Sahela, gde je u pojedinim trenucima bilo i do 5.000 francuskih vojnika. U januaru je Francuska odlučila da povuče jedinice iz Burkine Faso posle jakog antifrancuskog raspoloženja koje je zavladalo u ovoj zemlji.

Jaka želja za oslobođenje od uticaja bivše kolonijalne sile Francuske jača i kod stanovnika Nigera. Građani su se okrenuli Rusiji, nadajući se da će im ona pomoći da posle puča nastave dalje bez mešanja Zapada.

- Imamo uranijum, dijamante, zlato, naftu i živimo kao robovi. Nisu nam potrebni nam Francuzi da nas čuvaju - rekao je jedan od demonstranata za domaće medije.

Drugi, odeven u majicu boja ruske zastave, izjavio je da je od detinjstva protiv Francuske.

- Iskoristili su sva bogatstva moje zemlje kao što su urnaijum, benzin i zlato. Najsiromašniji Nigerijci ne mogu da jedu tri puta dnevno zbog Francuske -rekao je.

Nezadovoljstvo građana izaziva to što ogromne količine uranijuma idu u Francusku, čija kompanija kontroliše oko dve trećine proizvodnje u zemlji. Niger važi za jednog od najvećih proizvođača uranijuma na svetu sa četiri odsto svetske proizvodnje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije