Svet

RECESIJA U NEMAČKU DOŠLA DA OSTANE: U Vladi Olafa Šolca se hvataju za glavu - Dramatično zaostajemo

Ivana Stanojević

30. 07. 2023. u 15:00

NEMAČKA ekonomija nastavlja da zaostaje za privredama drugih zemalja.

РЕЦЕСИЈА У НЕМАЧКУ ДОШЛА ДА ОСТАНЕ: У Влади Олафа Шолца се хватају за главу - Драматично заостајемо

U najnovijim procenama MMF, to je jedina od 22 ocenjivane države za koju se, ove godine, predviđa pad bruto domaćeg proizvoda (BDP). Iako minus od 0,3 procenta, po nekim kriterijumima nije baš ubedljiv, vlada Olafa Šolca će i, uz okretanje trenda ka plusu koji se prognozira dogodine, teško moći da nadoknadi ovogodišnji deficit, vele analitičari.

Magazin Handelsblat, prenosi najave da "je recesija došla da dugo ostane". Pjer-Olivije Gurinčas, ekonomski savetnik i direktor ovog istraživanja MMF, ističe da ni projekcija rasta BDP od 1,3 odsto za 2024, neće ugasiti nemački požar. Period ekonomske stagnacije polako, ali nesumnjivo, ustupa mesto silaznoj putanji privrednih parametara.

Vrlo verovatno, neće biti poboljšanja ni u, tek započetom, trećem kvartalu.

- Porasla je verovatnoća da će se privreda naći u recesiji u drugoj polovini godine - kaže Sajrus de la Rubija, glavni ekonomista Hamburške komercijalne banke (HCOB).

Za Jerga Kremera, njegovog kolegu iz Komercbanke, pad vodećih indikatora ukazuje na "ponovno smanjenje nemačke privrede do kraja godine", dok Jens-Oliver Niklaš, iz Landesbanke Baden Virtenberg, upozorava: "Mi smo u recesiji i nećemo uskoro izaći iz nje".

Situacija sve mračnija

KOMPANIJE su primetno nezadovoljnije nego političari, pa tako Klemens Fuest, predsednik vodećeg nacionalnog Instituta za ekonomska istraživanja IFo kaže da "situacija u nemačkoj ekonomiji postaje sve mračnija". Poslovna klima, pogoršala se u svim sektorima. U industriji je, na primer, iskorišćenost fabrika i mašina opala za 1,4 odsto, uglavnom zbog smanjenja narudžbina. U građevinarstvu, pokazatelj poslovne klime, survao se na najniži nivo od februara 2010. godine.

Vodeći ekonomista u Union investmentu, Jerg Cojner, komentarišući za Dojče vele, vezu između privrede i berze napominje da "činjenica da ifo-indeks poslovne klime nastavlja da pada, a cene na berzi ponovo rastu, potvrđuje da su realna ekonomija i finansijska tržišta usko isprepleteni, ali da nisu uvek mehanički odraz jedno drugog".

- Do sada je industrija bila posebno razočaravajuća, jer uprkos sve manjim problemima u lancu snabdevanja, proizvodnja i dalje stagnira - upozorava Frici Keler-Geib, glavni ekonomista u državnoj KfV banci.

Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK) ocenjuje da se nacionalna ekonomija spustila na nivo iz pandemije virusa korona, te da nema naznaka sistemskog oporavka, što je ubedljiv znak za uzbunu. DIHK najavljuje veliki pad u građevinskom sektoru, zbog podignutih kamatnih stopa i skupog materijala, što će osetiti ne samo BDP, nego i sve privredne grane.

Vrtlog povlači i dobavljače

OD 23 ispitane zemlje, tri posebno blisko povezane sa nemačkom industrijom, Poljska, Češka i Mađarska, pokazuju u prvom kvartalu ove godine smanjenje privredne aktivnosti, ali i pad realnih prihoda građana koji obara domaću potrošnju. Uz dvicifrenu stopu inflacije, ove zemlje beleže osiromašenje onih građana, koji zavise samo od svog rada i male ušteđevine. Slična situacija je u baltičkim zemljama i u Slovačkoj. Nemačka recesija uvlači u krizu zemlje dobavljače, koje su nekad prosperirale na investicijama njene industrije.

Nemci ne znaju koliko će ih koštati proklamovani prelazak na zelenu energiju, niti koliko će rasti poreska opterećenja. Istovremeno, muči ih hronični manjak radne snage, kao i komplikovan birokratski aparat. Kad se tome dodaju zavisnost od drugih zemalja po pitanju ključnih sirovina i postepeno zaoštravanje kinesko-američkog ekonomskog rata, postaje očigledno da se "nemački brod nalazi u ekonomskoj buri i da mora da promeni kurs", poručuju eksperti.

Nemačku, dodaje u izveštaju MMF, pored slabe globalne ekonomije i rastućih kamata, opterećuju i cene struje, nafte i gasa koje na drugim tržištima padaju, a na domaćem ne, pa su u Nemačkoj i dalje više nego u većini drugih zemalja.

- Imamo potencijal da igramo u Ligi šampiona, ali, ako nastavimo da filozofiramo o četvorodnevnoj ranoj nedelji i novim subvencijama umesto o konkurentnosti, završićemo u drugoj ligi - upozorava nemački ministar finansija Kristijan Lindner u razgovoru za Handelsblat.

Stari i novi pobednici

ZA zonu evra MMF ove godine prognozira se rast od 0,9 odsto, a sledeće 1,5 odsto. Za razliku od Nemačke, koja sve dublje tone u minus, MMF podiže prognozu rasta za zemlje sa velikim porastom turizma kao što su Italija (porast od pola procentna poena) i Španija (porast od jednog procentnih poena). SAD mogu dogodine da očekuju sporiji rast, pošto se u zemlji održe predsednički izbori. Iako MMF koriguje svoju američku prognozu za 2023. za 0,2 procentna poena, rast se sada procenjuje na 1,8 odsto. Ali relativno stabilna ekonomija neće potrajati, naglašava MMF. Dogodine će američki rast oslabiti i dostići jedva procenat.

On i Robert Habek, ministar ekonomije i vicekancelar, uzalud su ubeđivali naciju da od recesije neće biti ništa i da "domaća privreda ostaje snažna". Činjenice su ih demantovale. Ovaj liberalno-zeleni tandem, dugo je sunarodnicma reklamirao tezu da "je Nemačka pred ogromnom, takoreći istorijskom prilikom, jer će svoju socijalno tržišnu privredu transformisati u socio-ekološko tržišnu". Takve ambicije uveliko stižu na naplatu.

Da neizvesnost u Nemačkoj preti gorkim posledicama ostatku Evrope, pa i Zapadnom Balkanu, počeli su da ukazuju i najeminentniji ekonomski stručnjaci koji prave ekonomske prognoze za istočnu i jugoistočnu Evropu.

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije je, tako, u nedavnom izveštaju ukazao da "što više pojedinačne ekonomije istočne Evrope zavise od nekad glavnog ekonomskog pokretača Starog kontinenta, Nemačke, to su njihovi ekonomski izgledi u doglednoj budućnosti lošiji". S druge strane, zemlje kao što su Belorusija, Moldavija i Rusija pokazuju ekonomski rast, a čak i ratom zahvaćena Ukrajina prognozira blagi rast BDP.