SI PRED JELENOVOM ZVECKA ORUŽJEM: Američka ministarka pokušava da popravi odnose

KINA se pojačano naoružava! Predsednik Si Đinping pozvao je, naime, Narodnu oslobodilačku armiju (PLA) da poboljša borbenu gotovost "kako bi mogla da pobedi u bilo kom ratu". Si ocenjuje da je bezbednosna situacija u zemlji sve nestabilnija, pa je, u obraćanju vojnicima, u sedištu Istočne komande pozdravio njihov doprinos u očuvanju suvereniteta Kine i pozvao na "budnost protiv potencijalnih opasnosti".

Foto: Profimedia/Ilustracija

Ova najava kineskog lidera koincidirala je sa četvorodnevnom posetom Pekihgu Dženet Jelen, američke ministarke finansija, u novom pokušaju da se poboljšaju bilateralne veze. Pre nekoliko nedelja državni sekretar Entoni Blinken posetio je Peking sa istom namerom, u nadi da će doprineti sređivanju diplomatskih odnosa, koji su u najgorem stanju otkako su ih dve zemlje uspostavile 1979. godine.

Visoki zvaničnik američkog Ministarstva finansija, već je, međutim, upozorio da "je malo verovatno da će poseta resorne šefice doneti značajne pomake". Ministarka je u aprilu rekla da Vašington želi zdrave privredne odnose s Kinom, ali da "će odgovoriti na njene nepoštene ekonomske prakse".

Si je upozorio da je svet ušao u "novi period previranja i promena", rekavši da Kina mora da poboljša svoju vojnu spremnost, jer je njena bezbednosna situacija "sve nestabilnija i neizvesnija". Iako ne proziva nijednu državu, Peking je u više navrata osudio američko vojno prisustvo u azijsko-pacifičkom regionu, uključujući redovne "slobodne plovidbe", tranzite američkih ratnih brodova kroz Tajvanski moreuz.

Kineski lider je poručio da je "za Kinu imperativ da produbi planiranje rata i borbi, unapredi zajednički sistem komandi, fokusira se na stvarnu borbenu obuku i poboljša sposobnost da pobedi u svakom ratu. Istočna komanda, uglavnom je fokusirana na Istočno kinesko more i Tajvanski moreuz, i imala bi zadatak da vodi velike operacije protiv Tajpeja u slučaju vrućeg sukoba.

Lane je komanda izvela nekoliko rundi vežbi bojeve vatre u vodama i vazdušnom prostoru oko Tajvana, koji Kina smatra svojom teritorijom, uključujući trodnevnu vežbu u aprilu pošto se tajvanski lider Cai Ing-ven sastao sa visokim američkim zvaničnicima. Prošlog avgusta desile su se ratne igre bez presedana, uključujući vežbe za potpunu blokadu ostrva, kao odmazdu za sastanak sa tadašnjom predsednicom Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi.

U okviru politike jedne Kine, Peking smatra Tajvan delom svoje suverene teritorije, tvrdeći da teži mirnom ponovnom ujedinjenju, dok odbija da se odrekne prava na upotrebu sile, ako je potrebno. Iako Tajpej nikada nije zvanično proglasio nezavisnost i Vašington ne priznaje Tajvan kao nezavisnu državu, SAD redovno održavaju sastanke na visokom nivou sa tajvanskim zvaničnicima i odobrile su milijarde dolara u prodaji oružja poslednjih godina, što je izazvalo gnev Pekinga.

Jelenova je istakla da "će Vašington u određenim okolnostima morati da sprovodi ciljane akcije radi zaštite svoje nacionalne bezbednosti, a da nesuglasice u vezi sa takvim potezima ne bi trebalo da ugroze šire odnose dve zemlje, uključujući ekonomske i finansijske." Ona je juče pozvala Peking da sprovede tržišne reforme i upozorila da će se SAD i saveznici boriti protiv onoga što je nazvala "nepravednom ekonomskom praksom Kine". Vašington je, dodala je, zabrinut zbog nedavnih "kaznenih akcija" protiv američkih firmi, kao i zbog upotrebe proširenih subvencija za državna i domaća preduzeća, barijera za pristup tržištu stranim kompanijama.

Baze na Kubi?

Posebno je škakljivo pitanje o postojanju kineskih vojnih baza na Kubi, što Peking oštro demantuje. Američki mediji, međutim, tvrde da ove "tačke" egzistiraju od 2019. godine, i da su ustanovljeni punktovi kineske vojske na ovom ostrvu "podno" SAD.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije