"TITAN" UZ "TITANIK" - PRIČA O NEMARU!: Između 14. i 15. aprila 1912. nastradalo više od 1.500 putnika, a juna 2023.još pet

TRAGIČNA pogibija petoro putnika iz podmornice "Titan" američke kompanije "Oušn gejt", koja se pre nedelju dana uputila u nesvakidašnju, ali i opasnu ekspediciju do olupine slavnog "Titanika" zaprepastila je planetu. Iako nastradali avanturisti nisu bili prvi koji su poželeli da se spuste na 3.800 metara dubine kako bi "iz prve ruke" videli ostatke čuvenog britanskog broda, ovo je prva turistička tura do olupine koja se završila sa stravičnom ishodom. Na istom mestu gde je davne 1912. godine "Titanik" završio prvo i poslednje putovanje odnevši u smrt više od 1.500 ljudi.

Foto: Profimedia

Najveći, najgrandiozniji i najluksuzniji brod ikada napravljen do tog vremena, za koji se pričalo da "ne može da potone", sveže nalickan i sa više od 2.200 putnika i članova posade, na prvo putovanje krenuo je iz engleskog Sautemptona ka Njujorku 10. aprila 1912. godine. Samo par dana kasnije, 14. aprila u 23.40 nasred Atlantskog okeana udario je u ledeni breg. Okrznuće o lednik bilo je fatalno za "Titanik", koji je potonuo za dva sata i 45 minuta. Tako je brod koji se "na sva usta" hvalio svojom veličinom i snagom otišao u istoriju kao najtragičnija pomorska katastrofa zabeležena do tog trenutka.

"Titanik" je bio u vlasništvu kompanije "Vajt star lajn", a izgrađen je u brodogradilištu u Belfastu. Njegov arhitekta Tomas Andres je bio jedan od putnika na brodu i potonuo zajedno sa njim. Na dnu okeana završio je i kapetan "Titanika", ugledni kapetan Edvard Smit. Iako je iza sebe imao veliku karijeru, Smit se oglušio o ranija upozorenja da treba da bude oprezan zbog santi leda koje im stoje na putu i naredio posadi da se brod kreće punom brzinom. Pokazalo se da je njegova odluka bila pogrešna. Santu leda posada je videla kasno i brod nije uspeo da zaobiđe led na vreme. Prema svedočenjima preživelih putnika, brod se prepolovio pre nego što je nestao ispod površine mora.

Kapetan Smit je uputio apele za pomoć brodovima u okolini, ali nijedan od njih nije bio dovoljno blizu da bi na vreme stigao do broda koji tone. Putnici su se davili u ledenoj vodi jer većina nije mogla da stane u čamce za spasavanje, kojih je na brodu bilo samo 20. Prema procenama, u njih je moglo da stane manje od polovine putnika, odnosno, samo 1.178 ljudi. No, ni ovaj broj nije bio ispoštovan zbog panike koja je zavladala. Brod "Karpatija" u pomoć preživelim putnicima stigao je dva sata nakon što je "Titanik" potonuo. Tragediju je preživelo oko 700 ljudi.

"Titanik" je ostao poznat i po velikom broju putnika iz visokog društva. Oko 324 je bilo u prvoj klasi, 284 u drugoj, a u trećoj najviše - 709. Tačan broj putnika ostao je nepoznat do danas. Zanimljivo je da kabine na "Titaniku" nisu bile popunjene do poslednjeg mesta jer je dosta ljudi odustalo od putovanja. Oko 107 dece je bilo ukrcano, od kojih je najviše njih bio smešteno u najnižoj klasi.

Na brodu su se nalazili neki od najbogatijih ljudi na svetu, milijarder Džon Džejkob Astor Četvrti, industrijalac Bendžamin Gugenhajm, slikar i vajar Fransis Dejvis Milet, vlasnik "Mejsisa" Isidor Štraus i njegova žena Ida. Svi oni su poginuli te kobne noći. Na "Titaniku" je bilo i na stotine migranata iz Velike Britanije, Skandinavije i drugih delova Evrope koji su težili boljem životu u SAD. Na brodu je trebalo da se nađe i čuveni Džej Pi Morgan, ali je odustao u poslednjem trenutku.

Olupine "Titanika" pronašao je američki okeanograf Robert Balard 1985. godine i otvorio vrata drugim istraživačima i bogatim turistima put do ostataka popularnog broda. Mnogi vredni predmeti i stvari sa broda odneseni su na površinu i izloženi u muzejima.

Iako je posle potonuća "Titanika" bilo još većih tragedija, sudbina ovog broda je ubedljivo ostala najpoznatija. Od momenta dok se gradio, a naročito od isplovljavanja i stravičnog kraja, tekstovi o "Titaniku" punili su novinske stupce decenijama i minute u televizijskim emisijama. Teško je nabrojati sve informativne i dokumentarne emisije koje su se bavile sudbinom i detaljima čuvenog broda.

Bio je i velika inspiracija za filmadžije, koji su na velikom ekranu ovekovečili tragediju koja se dogodila pre više od jednog veka. Svakako je najpoznatije ostvarenje Džejmsa Kamerona iz 1997. godine, sa Kejt Vinslet i Leonardom Dikapriom u glavnim ulogama, koje je osvojilo čak 11 nagrada Američke filmske akademije.

Sličnosti sa podmornicom

REDITELj "blokbastera "Titanik" Džejms Kameron posle tragične sudbine putnika u podmornici "Titan" ispričao je medijima da je bio zapanjen koliko je ova situacija slična sa potonućem broda. "Zapanjen sam sličnošću sa katastrofom koja se desila 'Titaniku' gde je kapetan više puta upozoren na led ispred svog broda, ali je i pored toga pod punom brzinom uleteo u ledeno polje. Sada imamo još jednu olupinu koja je zasnovana, nažalost, na istim principima nepoštovanja upozorenja. 'Oušn gejt' su upozorili", rekao je Kameron.

Osim po tragičnom završetku, dva plovila su i sličnog imena - "Titanik" i "Titan". Dobili su ime po titanima, čuvenim bogovima iz grčke mitologije.

Najmlađa putnica preminula 2009. godine

ELIZABET Gledis Din, poznatija kao Milvina, ušla je u istoriju kao najmlađa putnica koja je preživela tragediju na "Titaniku". Imala je svega devet nedelja kada je brod potonuo. Ona je preminula 2009. godine u 97. godini u domu za stare u Hempširu. Njena porodica je krenula "Titanikom" za SAD sa kartama treće klase, nadajući se da će tamo započeti novi život i otvoriti prodavnicu duvana u Kanzasu. Milvinina majka Džordžeta Din i dvogodišnji brat Bert takođe su preživeli nesreću. Njen otac Bertram nije preživeo tragediju.

Porodica se vratila u Sautempton, gde je Milvina provela veći deo svog života. Iako se ne seća katastrofalnog putovanja "Titanikom", pričala je da je to zauvek obeležilo njen život, jer je trebalo da odraste u Americi, umesto da se vrati u Veliku Britaniju.

Srbin preživeo brodolom

MEĐU 700 putnika koji su preživeli brodolom 1912. godine bio je i jedan Srbin - Nikola Lulić. Imao je 29 godina kada se ukrcao na "Titanik" kako bi u Americi našao novi posao. Bio je smešten u trećoj klasi. Postoje dve verzije o tome kako je uspeo da dođe do čamca za spasavanje, koje je medijima ispričao njegov praunuk Marko. Prema prvoj verziji Lulić je na glavi imao oficirsku kapu i zbog toga su ga primetili i izvukli iz vode. A prema drugoj je izvukao dete koje je iz čamca palo u vodu i vratio ga unutra. Majka deteta, Norvežanka, pružila mu je ruku tada i on se popeo u čamac i izbegao tragediju. Lulić je preminuo 1962. godine u 79. godini.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije