PEKING NA SEVERNOM MORU: Kineski "Kosko" vlasnik 24,9 procenta luke Hamburg

DOK Berlin sprema najveći paket vojne pomoći Kijevu od početka rata u Ukrajini težak 2,7 milijardi evra, stavljajući težište nacionalnog ulaganja na ovaj sukob, Peking je, u preuzimanju ključne nemačke infrastrukture, stigao do nezamislive četvrtine! Kinezi od sredine minule nedelje drže u svojim, odnosno rukama svetskog brodarskog giganta "Kosko" 24,9 procenata najveće nemačke luke u Hamburgu.

Foto: EPA

Kako pišu domaći mediji, višemesečna natezanja unutar kabineta kancelara Olafa Šolca i oštrih kritika zbog "preteranog oslanjanja državnog vrha na Kinu" dobila su epilog u obliku vladinog zelenog svetla za kontroverzni sporazum. Tim dilom, kineska brodarska kompanija "Kosko" preuzela je manjinski udeo u kontejnerskom terminalu "Tolerort", u ogromnoj, geografski dragocenoj luci na ušću reka Alster i Bila u Elbu, koja se, stotinak kilometara dalje, uliva u Severno more.

Najoštrija negodovanja stižu iz tabora Zelenih, koji su uzaludno predlagali da se kineskom partneru odobri kupovina manjeg procenta akcija. Doduše, prvobitna ponuda Kineza bila je 35 odsto, pa se smanjenjem izašlo u susret kritikama. Zeleni su, kao i ostali oponenti ove ideje, upozoravali da valja otvoriti četvore oči posle bolnog iskustva Berlina sa zavisnošću od ruskih energenata. Neki nemački mediji konstatuju da je "kancelar pokazao podjednak stepen slepila kad je reč o Kinezima, koliko i njegova prethodnica Angela Merkel po pitanju ruskog gasa".

Zanimljivo je, ističu tamošnji mediji, da je rampa za "Kosko" dignuta samo šest nedelja uoči sastanka nemačkih i kineskih zvaničnika, u Berlinu, 20. juna. Transportna kompanija iz hamburške luke slavi jer će "Tolerort" postati ključni terminal najveće svetske brodarske kompanije. Kritičari, međutim, upozoravaju da je ovo tek prvi korak u ostvarivanju kineske strategije sticanja kontrole nad evropskom infrastrukturom. Kroz ova "vrata Nemačke prema svetu" samo tokom prve polovine prošle godine uplovilo je 1,3 miliona kontejnera.

Potpuno odvajanje Berlina od Kine niko ne pominje, ali predsednik Nemačkog saveza industrijalaca (BDI) Zigfrid Rusvurm, piše "Dojče vele", poziva investitore na oprez i ukazuje na potrebu smanjenja zavisnosti privrede od pojedinih svetskih regiona. Šolc, koji je svojevremeno bio gradonačelnik Hamburga, ovih dana, međutim, učestalo poručuje da je budućnost u saradnji sa Pekingom.

Grupacija "Rodijum", autor opsežne studije, došla je do zaključka da je za 80 odsto evropskih investicija u Kini zaslužno samo deset velikih evropskih kompanija, potvrđuje Jerg Vutke, predsednik Evropske trgovinske komore u Kini.

Vutke, ujedno i BASF-ov čovek u Kini, priznaje da je deset velikih evropskih kompanija izrazito zavisno od Kine. To se vidi i kad je reč o uvozu retkih metala, polusirovina za farmaceutsku industriju, ili kod solarnih sistema, jer su solarne ćelije iz najmnogoljudnije zemlje na svetu dragocene za nemačku, i uopšte evropsku energetsku tranziciju.

Ipak, smatra da poređenja sa zavisnošću Evropljana od Rusije ne stoje.

- Imamo naftovod i gasovod iz Rusije, a iz Kine nam stižu igračke, nameštaj, sportska oprema, odeća, obuća - veli Vutke i dodaje da većina tih proizvoda, čak 90 odsto, može lako da se dobije i na drugim mestima.

S druge strane, od izvoza u Kinu, zavisi oko tri procenta nemačkih radnih mesta, što u prvi mah zvuči malo, ali kad se zna da je u pitanju više od miliona zaposlenih, sve poprima drugačije razmere. Opet, igra velikih brojeva u ovoj zemlji kaže da je to mali udeo u cifri koja, nacionalno gledano, premašuje 45 miliona radnika.

Berlin planira da održi i državne podsticaje kineskoj privredi, ističe u izjavi za zapadne agencije Fridolin Štrak, generalni direktor privrednog Odbora za Aziju i Pacifik. To je, dakle, zvanično opredeljenje koje teško da će se menjati, barem dok je na vlasti "semafor koalicija", socijaldemokrata, Zelenih i liberala.

Investicije u privredu

REZULTATI studije Jirgena Matesa iz Instituta nemačke privrede potvrđuju da su nemačke firme, u prva dva kvartala ove godine, u Kinu investirale rekordnu sumu od oko deset milijardi dolara. Ulaganja su koncentrisana na nekoliko privrednih grana, prevashodno automobilsku i hemijsku industriju. Samo na četiri nemačka industrijska giganta ("Folksvagen", BMV, "Mercedes" i BASF) otpada trećina direktnih evropskih investicija u Kini, tvrde autori studije koju je objavila Grupacija "Rodijum".

Pirej u dvotrećinskom vlasništvu

KINESKA brodarska kompanija "Kosko" od 2016. je dvotrećinski vlasnik luke u Pireju. Ovo preuzimanje bilo je jedna od posledica grčke dužničke krize, 2011. godine, kad je Atina, pod pritiskom iz inostranstva, zbog dužničke krize prodala strancima skoro sve važne morske luke i aerodrome.Grčka vlada do sada je bila prilično zadovoljna poslovanjem te firme u najvećoj grčkoj luci, a kineski predsednik Si Đinping je investiciju opisao kao "projekat bez presedana", ocenivši da je Pirej "važno čvorište za brzu kopnenu i pomorsku vezu između Kine i Evrope, kao i vezu između Azije i Evrope".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije