KINESKI HIPERSONIČNI WZ-8 PARKIRAN ISPRED HANGARA: Najnovija špijunski dron navodno primećena na satelitskom snimku (FOTO/VIDEO)

P. Z. S. / sputnikglobe.com

21. 05. 2023. u 17:14

KINA je napravila dramatične korake u svojim sposobnostima za ratovanje bespilotnim letelicama u poslednjih deceniju i po, koristeći prednosti ogromne industrijske baze zemlje i veliki napredak u domaćoj odbrambenoj elektronici.

КИНЕСКИ ХИПЕРСОНИЧНИ WZ-8 ПАРКИРАН ИСПРЕД ХАНГАРА: Најновија шпијунски дрон наводно примећена на сателитском снимку (ФОТО/ВИДЕО)

Foto: Printscreen


Privatna kompanija za snimanje Zemlje snimila je, za šta američki odbrambeni mediji spekulišu, sliku kineske špijunske bespilotne letelice na raketni pogon WZ-8 parkiranog ispred hangara u vazdušnoj bazi Lu'an, oko 500 km zapadno od Šangaja.

Bespilotna letelica u obliku delte, koja se obično lansira sa strateških bombardera H-6K i H-6M Narodne oslobodilačke armije, bila je predmet konsternacije za planere Pentagona, sa nedavno procurelom internom procenom američke Nacionalne geoprostorno-obaveštajne agencije. zaključujući da su bespilotne letelice „gotovo sigurno“ već u upotrebi u PLAAF-u.


Opremljeni motorima sa dvostrukim potiskom, elegantni dronovi su navodno sposobni da ubrzaju do brzine do 7 maha (8.350 km na sat) i dostignu visine do 50 km, omogućavajući prikupljanje obaveštajnih podataka u realnom vremenu širom širokog geografskog područja u bliskom svemiru u vremenski osetljivim okolnostima. Bespilotne letelice proizvodi Kineska vazduhoplovno industrijska korporacija i izvršavaju svoje misije koristeći ugrađene radarske sisteme sa sintetičkim otvorom i elektro-optičke senzore kako bi pružili slike visoke rezolucije neprijateljskih ciljeva dok brzo lete iznad teško branjenih područja velikim brzinama i previsoko da bi se mogle preduzeti protivmere.


WZ-8 je imao svoj prvi javni debi na vojnoj paradi u Pekingu 2019. godine, a makete su se pojavile na aeromitingima 2021. i 2022. godine.

Veliki deo informacija o dronu ostaje u tajnosti, a njegove karakteristike dometa su nepoznate (njegov nosilac “matični brod”, avion bombarder H-6, ima domet između 6.000 i 8.100 km). Spekuliše se da bi bespilotne letelice mogle da budu opremljene oružjem koje bi im omogućilo da angažuju neprijateljske kopnene, vazdušne i pomorske jedinice, uključujući grupe nosača i lovce. Međutim, ove informacije tek treba da budu nezavisno proverene.

Američki odbrambeni posmatrači su zabrinuti da nove bespilotne letelice dramatično proširuju sposobnost Kine da pazi na ceo Indo-pacifički region i da (SAD) nisu ponudili rešenja za suprotstavljanje naprednim bespilotnim letelicama.

Narodna Republika Kina je imala velike investicije u vojsku poslednjih godina, a vojni budžet zemlje je trenutno drugi po veličini posle Sjedinjenih Država (270 milijardi dolara prema, 768 milijardi dolara). Za razliku od Vašingtona, međutim, Peking nije proširio svoje vojne kapacitete u inostranstvu, održavajući samo jednu vojnu bazu u Džibutiju, u Africi, kako bi olakšao svoje učešće u međunarodnim misijama protiv piraterije. SAD su potrošile decenije vremena i milijarde dolara pokušavajući da vojno zarobe Kinu u svojim domaćim vodama, šireći regionalne saveze i tražeći nova mesta za postavljanje naprednih novih raketnih sistema. Kina je osudila SAD zbog ovih aktivnosti i pozvala Vašington da prestane da se meša u regionalne poslove i pokušava da započne globalnu trku u naoružanju.

BONUS VIDEO - OBUKA NA "TERMINATORIMA": Vežba mobilisanih rezervista i dobrovoljaca u Donjecku

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (3)

Šta treba da uradite kada antibiotici prestanu da deluju? Sprečite širenje bakterija, gljivica i virusa koji su otporni na lekove