Svet

SEDMORICA PROTIV JEDNOG: Kakvi su planovi sedam najmoćnijih?

Новости Онлајн

19. 05. 2023. u 07:44

SAMIT Grupe 7, koja okuplja najbogatije zemlje Zapada, održava se od 19. do 21. maja u Hirošimi, a njegov domaćin ovog puta biće japanski premijer Fumio Kišida, prenosi "Frankfurter algemajne cajtung".

СЕДМОРИЦА ПРОТИВ ЈЕДНОГ: Какви су планови седам најмоћнијих?

Inače, samit se održava u luksuznom hotelu "Grand prins Hirošima", smeštenom na poluostrvu dovoljno udaljenom od grada na koji je 1945. bačena američka bomba.

Pre nekoliko meseci planirano je da glavna tema samita budu "globalne lekcije iz pandemije kovida". Međutim, s obzirom na današnju geopolitičku situaciju, sada na dnevni red dolaze sasvim drugačija pitanja.

Prvo među njima je Kina i kako treba da izgleda zajednički odgovor G7 na "kinesku pretnju". Prvi put u istoriji G7, sastanak u Hirošimi će, osim završne deklaracije, uključiti i izjavu o odbrani ekonomske bezbednosti.

Druga važna tema je pitanje kako sankcije Zapada protiv Rusije učiniti efikasnijim.

SAD pokušavaju da obuzdaju Kinu

Ipak, G7 ne bi trebalo da postane "antikineski savez", naglašava se u saveznoj vladi u Berlinu. Niko ne želi da se "odvoji od Kine". Umesto toga, radije se govori o "ekonomskoj diversifikaciji". Države G7, tvrdi se, samo nastoje da umanje rizike, posebno u slučaju da Kina pokuša da silom priključi Tajvan matici.

Jorg Kukiz, savetnik za ekonomsku politiku kancelara Olafa Šolca (SPD), koji učestvuje u pregovorima u Hirošimi, smatra da zemlje G7 pokušavaju da postignu jedinstven stav, ali da je javna tajna da Amerikanci nastoje da "obuzdaju Kinu" zato što se ona politički i ekonomski naglo uzdiže.

Poslednjih meseci vlada u Vašingtonu uvela je niz izvoznih ograničenja. Specijalni mikročipovi i sistemi za njihovu proizvodnju verovatno neće biti isporučeni Kini.

Na zahtev SAD, vlada Holandije je već naložila takva izvozna ograničenja. Slična ograničenja je uveo i Japan. Ova zemlja je izmenila do sada važeći zakon, koji je dozvoljavao izvoz određenih tehnologija koje imaju vojnu primenu.

Kontrola G7 nad stranim ulaganjima

Sada planovi idu korak dalje. Predsednik Bajden pokušava da u "tehnički osetljivim oblastima" kontroliše investicije američkih kompanija u Kini. Sada SAD žele da postignu i jedinstven pristup G7 kontroli investicija.

U EU, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već je dala na znanje da ona podržava takav pristup. Nemački ministar ekonomije Robert Habek (Zeleni) pridružio se njenom stavu izjavom: "Mislim da bi to trebalo da uradimo."

Američki predlozi odnose se na nekoliko strateški važnih oblasti. To je i nemački pristup, kažu u krugovima nemačke savezne vlade. Do sada je vlada u Nemačkoj kontrolisala samo ulaganja investitora koji nisu iz EU.

Poslovna udruženja su uznemirena ovim predlozima. "Uvođenje vladinih kontrola za strane investicije predstavljalo bi značajnu intervenciju u poslovne odluke i međunarodne tokove kapitala", izjavio je Volfgang Nidermark, član izvršnog odbora Saveza nemačkih industrijalaca (BDI).

"Samo u izuzetnim slučajevima", dodao je, "kada se dokaže zabrinutost za bezbednost, takva intervencija može da se primeni kao poslednje sredstvo."

Inače, pitanje je i da li se takav korak može pomiriti sa slobodnim kretanjem kapitala.

Zavisnost Zapada od Kine

Strategija za smanjenje zavisnosti od Kine uključuje i pitanje snabdevanja sirovinama, što se, pre svega, odnosi na retke zemlje i litijum.

Međutim, Kina je stekla monopolski položaj u preradi sirovina. Bez uvoza iz Kine, mnogi projekti energetske tranzicije na Zapadu ne bi bili mogući, od vetroelektrana do solarnih parkova. To otvara mogućnost prekida u snabdevanju.

U Japanu je politika ekonomske bezbednosti već neko vreme na snazi, što uključuje zaštitu od prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi i poplave. U međunarodnom kontekstu, fokus je nedavno pomeren na obezbeđivanje lanaca snabdevanja, siguran pristup sirovinama i energiji, kao i na zaštitu od špijunaže.

Slučaj Rusije, tvrdi FAZ, pokazuje da ekonomski pritisak na zemlju, čak i kada ga primenjuju sve zapadne države, ima samo ograničeno delovanje. I dalje postoji veliki broj ekonomija koje kupuju rusku naftu, gas i druge proizvode iz Rusije.

Iz tog razloga, Kišida je na samit G7 pozvao i niz država koje ne pripadaju ovoj grupi, poput Indije, Brazila, Indonezije, Vijetnama ili Australije. A među gostima je i predsednik Južne Koreje, koja sve više zateže odnose sa Severnom Korejom.