KASNI FAKTOR IZNENAĐENJA: Gde je zapelo oko ukrajinske kontraofanzive

Započinjanje ukrajinske kontraofanzive odavno se na Zapadu najavljuje za ovo proleće, ali od nje još nema ni traga ni glasa. Njeno pokretanje podgrejano je tokom Dana Evrope i Dana primirja u Drugom svetskom ratu.

FOTO: AP/Tanjug

- Vreme za ukrajinsku kontraofanzivu još nije došlo. Treba pre svega nastaviti s otporom, koliko košta da košta – piše "Frans enfo", evocirajući situaciju u Bahmutu.

Ovdašnji mediji ističu da je uzvratni napad Ukrajinaca "pitanje dana". Tako je, međutim, još otkako je prošla zima.

- Između kraja zime i obećane isporuke oružja od strane Zapada, ukrajinska ofanziva na linijama fonta bi trebalo uskoro da usledi – navodi francuski magazin "Šalanž".

Kada, niko ne zna. Sve spada u faktor iznenađenja, ali umnogome zavisi i od razvoja situacije na terenu. "Juronjuz" je najavljivao da je "prema dokumentima Pentagona koji su procurili na internetu, operacija trebalo da započne krajem aprila, dok zapadni stručnjaci misle na mesec maj ili jun."

Ovdašnji mediji prenose informacije koje upućuju na to da je toliko najavljivani prolećni udar snaga pod komandom iz Kijeva pitanje dana. Istovremeno se prenose poruke da ukrajinske stratege "ne treba pritiskati."

Saveznici su Ukrajini u tu svrhu do sada isporučili 230 tenkova i više od 1.550 blindiranih vozila, kao i ostalu opremu i municiju u vidu podrške za više od devet novih blindiranih brigada. Pitanje je koliko je to dovoljno za ambiciozne ciljeve. "Evropa 1" ističe da Ukrajinci pripremaju u tajnosti i avijaciju, s dobijenim letilicama "mig 29", u "diskretnoj bazi negde na istoku zemlje". Takođe, "Frans enfo" navodi da ukrajinski vojnici na frontu trenutno "štede materijal i projektile, što je možda signal za ofanzivu koja se očekuje", ali i dodaje da "ona, prema stručnjacima, bez sumnje neće biti započeta pre kraja proleća."

U očekivanju kontraofanzive, potrebno je i strateško opredeljenje, koje će se brusiti na samitu u Vilnjusu u julu. Do tada, neke zemlje, poput Poljske i baltičkih država, insistiraju na tome da se ispuni obećanje o prijemu Ukrajine, mada je realnost posve drugačija, jer NATO u principu ne prima države u konfliktu. Svestan je toga i predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, koji je nedavno u Hagu istakao da je "Ukrajina realna" i da se zemlja "neće priključiti NATO-u tokom rata", ali i dodao:

– Želimo da dobijemo veoma jasnu poruku koja će nam ukazati na to da ćemo biti u NATO-u posle rata.

To bi moglo da dolije dodatno ulje na vatru, imajući u vidu "crvene linije" Kremlja. Ranije se insistiralo na evropskim, a ne i atlantskim perspektivama Ukrajine. Na tome je bio akcenat i prilikom davanja statusa kandidata Kijevu za EU, dok je francuski predsednik Emanuel Makron u decembru isticao da ulazak Ukrajine u NATO "nije najverovatniji scenario" i da bi to "Rusija doživela kao nešto konfrotirajuće".

Nastojanja Kijeva, međutim, podržali su nedavno holandski premijer Mark Rute, kao i generalni sekretar NATO-a koji je poručio da će Ukrajina postati članica, doduše, "na duge staze". Stoltenberg je istovremeno pozvao Zelenskog na samit u Vilnjusu.

TAČKA 23

Francuski "Mond" podseća na tačku 23 sa famoznog samita u Bukureštu 2008. godine u kojoj između ostalog stoji povodom Ukrajine i Gruzije da je odlučeno da postanu članice NATO-a. "Četiri meseca kasnije, ruska vojska je interevenisala u Gruziji koja je izgubila 20 odsto svoje teritorije", piše francuski list, uz isticanje da je, petnaest godina kasnije, započet i rat u Ukrajini.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije