PRED NEMCIMA NOVI MIGRANTSKI ČVOR: Sutra krizni sastanak državnog vrha

NEMAČKA je na pragu novog migrantskog čvora. Dok vlasti odbijaju da ograniče broj izbeglica, ali i istovremeno, ne daju više novca za njihovo zbrinjavanje, stanje na terenu postaje alarmantno. Sindikat policije, pribojava se prave eksplozije nezadovoljstva i izlaska naroda na ulice.

FOTO: AP/Tanjug

"Bez zaštite granica, bez gornje granice broja izbeglica, uz istovremeno uskraćivanje dodatnih finansijskih sredstava gradovima - to je opasan koktel koji bi mogao da utiče na naglu promenu raspoloženja u zemlji", ocenjuje Hajko Tegac, potpredsednik Nemačkog sindikata policajaca, za najtiržaniji domaći dnevnik Bild.

Zbog ponovo povećanog priliva izbeglica, situacija u nemačkim gradovima je sve napetija. Nensi Fezer, socijaldemokratska ministarka unutrašnjih poslova, uporno odbija da ograniči broj izbeglica, ali i da odreši kesu. Kritikujući njen stav, Tegac je ocenio da je "Fezerova "očigledno izgubila kontakt s realnošću".

Ministarka, međutim, svoj kontradiktorni stav opravdava činjenicom da "je nemoguće odrediti gornju granicu humanosti", budući da i dalje 80 odsto izbeglica dolazi iz Ukrajine". Ona je kritikovala gradove i opštine zbog zahteva za povećanim budžetskim izdvajanjima za ovu namenu.

- Čudno je što se već od početka aprila govorilo da novca nema dovoljno za celu godinu - kaže Fezerova i dodaje da je vlada kancelara Olafa Šolca za 2023. pokrajinama i opštinama, blagovremeno obećala 2,75 milijardi evra dodatne podrške.

Ni liberalni ministar finansija Kristijan Lindner ne štedi kritike na račun gradskih i lokalnih vlsti zbog toga što su od federalne vlade zahtevali povećanje sredstava za izbeglice. Tvrdi da su gradovi lane ostvarili više poreskih prihoda nego što se očekivalo. "Zapravo bi gradovi mogli finansijski da pomognu saveznom budžetu" veli Lindner i ukazuje na činjenicu da "ukrajinske izbeglice od prvog dana primaju pun iznos pomoći za nezaposlene koja se namiruje iz saveznog budžeta.

Dakle, vrzino kolo, zatvara se po uobičajenim "standardima". Najpre "zarate" savezna i vlasti 16 nemačkih pokrajina, a onda i nemački narod naoštri zube protiv izbeglica koji "jedu pare, stanove i poslove".

Na loše stanje u gradovima sa smeštajem izbeglica žale se iz mnogih krajeva Nemačke. Tinu Šromanu, demohrišćanskom poslanik u parlamentu pokrajine Meklenburg Prednja Pomeranija, neobjašnjivo je što ministarka unutrašnjih poslova odbija da uvede gornju granicu broja izbeglica bez obzira na nedostatak stambenog prostora u gradovima i komunama.Aludirajući na sve brojnije ulične proteste građana protiv izgradnje smeštaja za izbeglice, on je izrazio bojazan da bi situacija "mogla da izmakne kontroli".

- Ako se vlada u Berlinu i dalje bude ovako postupala i odnosila se prema ovom problemu, bojim se da ćemo još brže doći u situaciju iz koje se nećemo brzo spasiti - upozorava Šroman.

I Jens Marko Šerf zeleni poslanik iz Miltenberga u parlamentu ekonomski najrazvijenije pokrajine, Bavarske, nema razumevanja za Fezerovu. "Imamo nedostatak stanova, vrtića, škola, kurseva jezika i integracije - svega je premalo! Suština je da su izjave gospođe Fezer potpuno neshvatljive. Ona time negira lošu situaciju na terenu", veli Šroman.

Šolc je, sutra, 10. maj, sazvao krizni sastanak na kom predstavnici gradova sa članovima vlade treba da razmotre problematiku smeštaja izbeglica čiji broj se od završetka pandemije ponovno značajno povećao, ne samo zbog rata u Ukrajini. Posle početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, lane je u Nemačku iz te zemlje došlo oko 1,1 milion izbeglica, od kojih je skoro milion ostao.

Broj ljudi iz drugih zemalja koji traže zaštitu u Nemačkoj takođe opet raste. Prošle godine podneto, podneto je oko 218.000 zahteva za azil, a u januaru i februaru ove godine više od 54.000, što je znatno više nego u istom periodu lane.

RADNIKA NI ZA LEK

MNOGI hoteli i restorani u Nemačkoj traže radnike, ali domaća radna snaga nije zainteresovana za tu vrstu poslova. Pomoć bi mogla da dođe iz inostranstva da administracija nije toliko spora sa izdavanjem viza."Nemci neće da rade u ugostiteljstvu", kaže Muk Rerl, vlasnik porodičnog restorana, otvorenog još 1658. godine koji se reklamira kao "najstariji restoran na svetu". Rerl je radnike u inostranstvu našao - u Africi.

VIZE "ZIDAJU" ZIDOVE

U nekim balkanskim zemljama interesenata za vize ima i 150 puta više nego broja termina koji nude ambasade. Navala na vize na zapadnom Balkanu je posebno velika zbog pravila koje, od 2016., omogućava doseljavanje u Nemačku i onima bez kvalifikacije, a jedini uslov je ugovor o radu.Nedostatak kadrova u hotelijerstvu i ugostiteljstvu nije nov, ali situacija se tokom pandemije korona-virusa drastično pogoršala. Mnogi poslovi u toj branši su "mentalno i fizički iscrpljujući", ali su se plate povećale i iznad deset odsto, ali se ipak strahuje da će brojna radna mesta ostati nepopunjena. Naučnici i kvalifikovani radnici iz inostranstva, mogli bi da reše taj problem, ali je birokratska rampa jača.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije