NEMAČKA DUBOKO U RATU: Kremlj tvrdi da je Berlin sve više u ukrajinskom konfliktu

BERLIN je sve intenzivnije umešan u konflikt u Ukrajini, poručio je medijima portparol Kremlja Dmitrij Peskov, uprkos prethodnom obećanju nemačkog kancelara Olafa Šolca da će osigurati da se oružje isporučeno Kijevu ne koristi za napad na rusku teritoriju.

Foto: Profimedia

Peskov odbacuje Šolcovu tvrdnju, uz obrazloženje da "Nemačka nema načina da to prati, a uz to, oružjem koje je ova zemlja isporučila ukrajinskom režimu, već se otvaraju vatra na teritoriju Rusije, jer je Donbas ruski region". Portparol Kremlja istakao je da "oružje puca na teritoriji Rusije", a po njegovim rečima, svakim danom, povećava se direktna i indirektna uključenost Nemačke u ovaj sukob.

- Naravno, nemački kancelar treba da pođe od ovoga - zaključio je Peskov i podsetio da "specijalna operacija ima za cilj eliminisanje pretnje, koje Ruskoj Federaciji dolazi od kijevskog režima".

Širom sveta još su živa sećanja na krvavi angažman Nemačke u Drugom svetskom ratu, zbog čega je bilo kakva aktivnost Berlina, na bilo kom frontu, delikatna. Na tu ogromnu osetljivost situacije se "naslonila" i, ne tako davna, izjava nemačke šefice diplomatije Analene Berbok da je "njena zemlja, kao uostalom i cela EU, u stvari, u ratu sa Rusijom".

Uzalud je nemačka državna vrhuška demantovala ovaj "ispad". Dao je i Šolc sve od sebe, zataškalo se nekako, mada je stranka Zelenih, kojoj je Berbokova kopredsednica, pretrpela strmoglav rejtinga. Sad, ipak, ispada da se ona, u stvari, izlanula i da je Berlin imao nameru da sakrije realne planove. Neistinito zvuči Šolcova izjava da "Ukrajina ne može da napada Rusiju oružjem koje je dobila od Zapada, nego samo može njime da brani svoju teritoriju".

- Ne želimo da nas Kijev uvuče u rat sa Rusijom. O isporuci oružja Ukrajini, Berlin se dogovara sa zapadnih saveznicima - nastojao je da "opere ruke" nemački kancelar, prilično naivno, kako su to prokomentarisali mediji u Rusiji.

Berlin se dugo nećkao po pitanju isporuke oružja Kijevu, a i tadašnja ministarka odbrane dala je ostavku pošto se usprotivila slanju. Šolcov kabinet je kasnije sasvim "legao na rudu" i krenuo da šalje šakom i kapom, ali se to nije dogodilo preko noći. Kao i uvođenje obuke za ukrajinske vojnike u američkoj bazi u Nemačkoj, koji su došli do oružja, kakvo do sada nisu imali.

Vicekancelar i kopredsednik Zeleniih Robert Habek ostaće zabeležen po svojoj izjavi da "Nemačka neće stati sa isporukama oružja Ukrajini, u skladu sa potrebama na bojnom polju". Nemačka proizvodi većinu savremenih teških tenkova u Evropi "leopard dva", a oko 2.000 komada raspoređeno je kod evropskih saveznika. Pošto Berlin ima izvozne dozvole za sve njih, dugo je, kao recimo u slučaju Poljske, blokirao isporuku Kijevu.

Polako je Nemačka okretala ćurak, pa je produženo oklevanje dovelo do ogromnog pritiska među zapadnim saveznicima, podseća Bi-Bi-Si i dodaje da je "Šolcova neodlučnost podelila njegovu zemlju i Socijaldemokratsku stranku". Težina istorije bila je presudna, ali, izgleda, više nije. Ostalo je, međutim, osetljivo pitanje upotrebe "leoparda" protiv ruskih vojnika, jer Nemačka i dalje oseća duboku odgovornost za pokolj miliona Rusa tokom dva svetska rata.

Berlin se, osim toga, za razliku od Velike Britanije, Poljske i Holandije, dugo brinuo da bi isporuka borbenih tenkova mogla da eskalira rat i navede Moskvu da upotrebi nuklearno naoružanje. Smatra se da je jedan od razloga što je Šolc toliko insistirao da i SAD pošalju tenkove u Ukrajinu, jeste da Evropa oseti da je nuklearna sila, Amerika, na istom brodu.

Negde usput Šolc je, međutim, ostavio i tu argumentaciju, jer su "leopardi" krenuli nesmetano put Kijeva, dok su američki "abramsi" još daleko. Mnogi analitičari tvrde da je presudio Šolcov strah da će ostati izolovan od evropskih prijatelja, ipak, daleko bližih nego što je saveznik s onu stranu Atlantika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije