ČEČENI KRV PROLIVAJU I ZA ALAHA I ZA PUTINA: Intervju istoričara DŽambulata Umarova za "Novosti" - Naša zemlja je Rusija

NAŠA zemlja je Rusija, naš predsednik i vrhovni komandant je Vladimir Vladimirovič Putin.

Foto Ruski dom

Na čelu naše republike je heroj Rusije Ramzan Ahmatovič Kadirov. To su, posle vere u svevišnjeg Alaha, tri osnovna simbola za koja mi danas prolivamo krv - kaže, u razgovoru je za "Novosti", Džambulat Umarov, predsednik čečenske Akademije nauka, istoričar, svojevremeno premijer i ministar informisanja Čečenske Republike.

Umarov, interesantna figura na političkoj i javnoj sceni Čečenije, svoja istraživanja i zapažanja o terorizmu izneo je u knjizi "Faktor KRA, antiterorizam", koja je nedavno predstavljena beogradskoj publici u Ruskom domu u Beogradu. Tim povodom sa njim razgovaramo o tome da li je moguć trajni mir na Kavkazu, derusifikaciji postsovjetskog prostora i ulozi čečenskih vojnika u ratu u Ukrajini:

Sveštena lica uglas govore da su čečenski vojnici u svetom džihadu. Sveti rat se vodi protiv onih koji su podržavali uvrede izrečene na račun Proroka, ljude koji pozivaju na neprijateljstvo, ljude koji su ćutali kada je čečenski narod ginuo. Mnogi ocenjuju da se u ovom sukobu ne rešava samo pitanje demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine već daljeg opstanka sveta. Kako vi gledate na ovo pitanje?

- Postoji jedna interesantna knjiga koja je izašla početkom devedesetih godina. To je knjiga američkog analitičara i politikologa Semjuela Hantingtona. Zove se "Sukob civilizacija". Sa nekim njenim elementima možemo da se složimo, a sa nekima ne, ali to što on, opisujući različite civilizacije, mislim da ih ima osam, govori posebno o dve - islamskoj i slovensko-pravoclavnoj - nije slučajno. Danas imamo situaciju da goruća linija koju pominjete nije u svakoj državi već u svakoj duši. Svaki čovek treba da odabere za sebe na kojoj je strani, šta je za njega svetlost, a šta tama. Treba da napravi izbor. Da li će se prikloniti tzv. liberalizmu, iako od klasičnog liberalizma, da budemo iskreni, ništa nije ostalo zbog liberalnog postmodernističkog projekta, koji negira i Boga i postojanje polova, negira svetost, negira proces vaspitavanja i porodice uopšte. Ili je to, ipak, druga strana koja te svete vrednosti Bogom dane, suprotno tome, štiti.

U novoj koncepciji spoljne politike RF prvi put se insistira na konceptu samobitnosti. Šta sve spada u civilizacijski krug ruskog sveta u kojem svoje vrednosti i identitet potvrđuju i pravoslavci i muslimani?

- Ne postoje tačno definisane niti ocrtane nekim posebnim dokumentima granice ruskog sveta. Ruski svet je transcendentalan. Razumete, on lebdi nad nama. Čovek koji poštuje rusku kulturu već je deo ruskog sveta. Svaki čovek koji poštuje ili ga interesuje ruska istorija - on je već deo ruskog sveta. Takođe, svaki čovek koji sebe smatra državljaninom Rusije, nezavisno od toga koje je on nacionalnosti, i ako veruje da je njegov dug da štiti njene granice, to je već deo ruskog sveta. Ruski svet je, još jednom ću reći, multipolaran. Iako ne volim reč multikulturalnost, moram se složiti da ruski svet jeste multikulturalan. I u tom skupu različitih kultura upravo se i ocrtava opšteruska celovitost, ali samo ta reč po meni nije najvažnija, već ona koju je pomenuo predsednik, a koja ulazi u naše državne nacrte zakona - reč Bog. Prvo Bog, a posle se, logično, iz usta predsednika začula i reč samobitnost.

Amerika Čečeniji ne prašta bezuslovnu podršku i lojalnost Rusiji. Da li se može očekivati da odgovor stigne u vidu stvaranja novih separatističkih grupacija u zaleđu Kavkaza?

- Reći ću i više od toga. Te grupe već postoje i nisu donele ništa novo u osmišljavanju koncepta svog delovanja, ništa se nije promenilo u simbolima. Posredi je pokušaj reanimacije starog ičkerijskog projekta Džohara Dudajeva i Aslana Mashadova. S druge strane, aktivno se radi na privlačenju i angažovanju vojnika za terorizam u okviru radikalnih terorističkih organizacija koje bi delovale pod plaštom islama. Ovde imamo delatnosti i u profesionalnom pravcu i u separatističkom. Mnogo je nijansi tu prisutno. Verovatno čujete gotovo svakog dana prazne izjave Ahmeda Zakajeva koji sebe smatra premijerom vlade u izgnanstvu. Mi čujemo pretnje od predstavnika raznih terorističkih grupa koje nastavljaju i danas da rukovode banditskim podzemljem. Ali, čečenski narod je napravio svoj izbor. On jednodušno podržava svog lidera. Čečenski narod odlično zna ko je za njega izgradio novu prestonicu, ko je stvorio uslove za normalan socijalnoekonomski i kulturni život, ko je republiku pretvorio u mesto koje obilaze turisti, ko je Republiku koja se vekovima smatrala neprijateljem Rusije učinio sabratom ruskog naroda. To je porodica Kadirov. Ahmad hadži Kadirov, koji je postao šehid, poginuo je na putu svog naroda i njegov sin koji je preuzeo na sebe to najteže moguće duhovno-političko nasleđe je danas političar. Nema nikakve sumnje daje Čečenska Republika pod vođstvom Ramzana Kadirova danas pokazala primer predanosti i vernosti Rusiji.

Kakva je sudbina zatvorenog vojnog grada u Groznom, koja je njegova uloga u tekućim dešavanjima?

- Tamo se obučavaju dobrovoljci, tamo su prvoklasni komandanti, specijalisti za vođenje planinskog rata, planinskih borbi, stručnjaci za borbu iz rovova, za specijalne diverzione operacije, za vojna izviđanja i najvažnije za pripremu snaga za brzo reagovanje.

Mohamed Daudov je izjavio da je rat protiv Zapada koji se vodi u Ukrajini za Čečene sveti rat. Da li kodeks koji neguje čečenski vojnik može objasniti njegovu neustrašivost na frontu?

- To je kodeks časti koji se vekovima, ako ne i hiljadama godina prenosio sa generacije na generaciju. To je zaštita slabih i nemoćnih, a pre svega to je zaštita časti i dostojanstva. Razume se da ne može biti govora o časti i dostojanstvu dok god je okupator na tvojoj zemlji, dok je na tvojoj zemlji čovek koji nameće svoju volju. Čečeni koji se nalaze na duhovnoj platformi tog kodesa danas se bore za jedinstvenu rusku državu na teritoriji Ukrajine. g o Da li možemo sumirati, kakvim su se pokazali dometi zapadnog projekta derusifikacije postsovjetskog prostora? - Mi to vidimo po nekim tužnim primerima, izjavama, uključujući i izjave lidera tradicionalno prijateljskih zemalja. Pojedini lideri zemalja koje su nekada ulazile u Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, Zajednicu nezavisnih država, pokazuju u određenoj meri nesigurnost u određivanju stava u odnosu na Rusiju. Mislim da treba da se mirno odnosimo na tome. Naša bezuslovna pobeda vratiće kod nas one dostojne povratka i zauvek oterati one kojima među nama nije mesto.

Kako će po vašem uverenju svet izgledati nakon okončanja ovog rata, koje prekompozicije su moguće, koji savezi su na pomolu, te koje će mesto pripasti Balkanu, a koje Kavkazu?

- Kada se ovaj sukob završi našom pobedom, Balkan i Kavkaz će postati mnogo bliži. Mi smo po mentalitetu slični. Uzmite samo balkansku kuhinju koja mnogo liči na čečensku, i taj duh, taj vojnički duh, saznanje o časti i dostojanstvu koje neguju i balkanski i kavkaski borci. Ne vidim ništa sporno u tome što su nam konfesije različite, što Boga tražimo u različitim hramovima, ali mi tražimo istog, milostivog i milosrdnog Boga, tako da nema nikakve sumnje da će te zajedničke vrednosti nas još više približiti. Najvažnije je da se ne otuđujemo, već da se više upoznajemo, dolazimo jedni drugima u goste i upoznajemo se sa tradicijom i kulturom.

Preporučujemo

Svet

0 0

RAPORT KADIROVA: "Eliminisane velike grupe ukrajinskih grupa u Lugansku"

09. 04. 2023. u 07:55

Svet

0 14

KADIROV O UKRAJINSKOJ KONTRAOFANZIVI: "To će ići nama na ruku" - Ima i jedan zahtev za "NATO i ukrajinske naciste"

08. 04. 2023. u 14:31

Svet

1 0

ČEČENSKI KOMANDANT SNAGA "AHMAT" RAPORTIRA KADIROVU: "Odred je popunjen pravim patriotama, imamo 200 novih boraca"

06. 04. 2023. u 08:10

Svet

0 0

PUTIN POHVALIO BORBU ČEČENA: "Zajedno sa svojim saborcima brane Rusiju, pokazuju hrabrost u bitkama"

23. 03. 2023. u 14:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije