RUSIJA NIJE IRAK, NITI PUTIN SADAM: Zapad treba da uzme "pobedu" i završi rat u Ukrajini pre ekslacije

VOL strit džornal (Wall Street Journal) je u ponedeljak izvestio o brojnim vojnim stručnjacima i međunarodnim liderima koji kažu da ne znaju kako da okončaju borbe pod uslovima koji su povoljni za Kijev kada se završi predstojeća prolećna ili letnja ofanziva Ukrajine. Oni su ipak ukazali na uverenje da Rusija neće moći da pobedi.

Foto Tanjug/AP

Neemocionalno i uravnoteženo ispitivanje osnova borbe u ratu, međutim, otkriva rastući potencijal da će se Ukrajina boriti samo da zadrži ono što ima, a kamoli da pobedi Rusiju, smatra američki potpukovnik Denijl L. Dejvis.

Zapadni lideri bi trebalo da počnu da kalibriraju svoja očekivanja u svetlu trenutnih trendova. Istrajnost u neospornom stavu da će Rusija izgubiti rat moglao bi ostaviti Zapad da zatečenim ako ukrajinska ofanziva ne uspe materijalno da degradira ruske pozicije.

Francuski predsednik Emanuel Makron brine šta bi Putin mogao da uradi ako bi Rusija bila „ponižena“ kao rezultat gubitka, a britanski premijer Riši Sunak izjavljuje da je rat mnogo više od rata između Rusije i Ukrajine. To je, kaže, „u osnovi borba oko vrednosti u koje verujemo o demokratiji, o vladavini prava, teritorijalnom integritetu, o slobodi“.

Ipak, u osnovi, Sunak nije u pravu. Vrednosti, demokratija i vladavina prava su svakako kritično važni koncepti, ali u smislu pobede u ratu, oni su gotovo irelevantni. Osnove borbe i vojna moć vladaju. Ako nema održivog vojnog puta do uspeha, onda vrednosti postaju nebitne.

Foto Tanjug/AP

OSNOVE BORBE UVEK VAŽE

Poljska se 1939. borila za svoju slobodu i bila je teško poražena od fašističkog režima. U maju 1940. Francuska se borila za svoju slobodu i takođe je poražena u munjevitom ratu. A u junu 1941. Sovjetski Savez se borio za svoju slobodu. Sve do kasne 1942. godine, međutim, sve te države su bile slomljene na ratištima iz jednog primarnog razloga: ravnoteža vojne moći i osnova borbe išla je u prilog napadačkim nacistima.

Istorija američkog Stejt departmenta o Drugom svetskom ratu otvoreno priznaje da bi bez „izvanrednih napora Sovjetskog Saveza na istočnom frontu, Sjedinjene Države i Velika Britanija bile pod teškim pritiskom da ostvare odlučujuću vojnu pobedu nad nacističkom Nemačkom“.

I ovaj rat neće dobiti ona strana koja pokaže najveću hrabrost i neustrašivu volju za borbu, već koja je najsposobnija da izgradi nacionalnu borbenu moć. Reč je o osnovama: vojno-industrijskom kapacitetu za proizvodnju adekvatnih količina oružja i municije, najvećem broju dovoljno obučenih trupa i političkoj izdržljivosti da se nastavi borba.
Danas obe strane (i njihovi saveznici) imaju želju da pobede. Obe strane se uporno bore. Obe populacije veruju da imaju moralno pravo, i nijedna nema nameru da se preda drugoj. Obe vlade pokazuju da imaju značajnu političku izdržljivost da nastave da se bore u doglednoj budućnosti. Međutim, ono što nije isto je industrijski kapacitet i broj vojnika koji su potencijalno dostupni svakoj strani. U tim kategorijama Rusi imaju izrazitu prednost.

Foto Tanjug/AP

RUSKA NUKLEARNA OPCIJA JE LEGITIMNA

Postoji još jedna kategorija koja vrši uticaj na svakom koraku i krije se iza svakog plana, strategije ili nade koju Ukrajina ima u pokušaju da dobije rat protiv Rusije: nuklearna karta.

U Kijevu i glavnim gradovima većine zapadnih država, debata o tome kako voditi rat vodi se iz čudnog uverenja da su konvencionalne snage jedine u igri. Bez obzira na to da li se navodi ili ne, akcije i izjave raznih zapadnih lidera otkrivaju njihovo uverenje da ako se pronađe samo prava strategija, ako se može isporučiti dovoljno moderne opreme NATO-a i ako se može proizvesti dovoljno municije, onda Ukrajina može pobediti Rusiju i oterati Putinove snage iz Ukrajine.

Takvo razmišljanje je u oštroj suprotnosti sa svetom koji postoji. Nastavljanje ignorisanja “slona od više megatona” u prostoriji moglo bi dovesti do mračnog, potencijalno katastrofalnog ishoda za Zapad. Prošle subote, Putin je napravio jedan korak napred na lestvici eskalacije kada je najavio da će Rusija postaviti taktičko nuklearno oružje na belorusku teritoriju. Mnogi na Zapadu ovu akciju odbacuju kao puku retoriku.

Foto printskrin Youtube tvzvezda.ru

Previše lidera u zapadnim prestonicama i pripadnika spoljnopolitičke elite misli da stvari stoje kao što su bile od ranih 1990-ih, da možemo da se nosimo sa Rusijom kao što smo se nosili sa protivnicima u poslednjih 30 godina. Bilo da je to bio irački Sadam Husein 1991. i 2003., Haiti Raoul Cédras 1994., avganistanski Mullah Omar 2001. godine, Moamer el Gadafi Libija 2011., sirijski Bašar al-Assad '2014-20, ili od 2020, stekli smo naviku da možemo da se ponašamo, govorimo i delujemo protiv neprijatelja kako nam odgovara. Tokom 30 godina smo morali malo da brinemo o tome šta bi bilo koji protivnik mogao da uradi kao odgovor na akcije ili vojne operacije koje preduzimamo, jer smo znali da bez obzira na njihov odgovor, možemo da ga nadvladamo. Pravila su navela da bez obzira na ispravnost ili neispravnost bilo kakvog opravdanja, bez obzira na to da li je u igri „demokratija“ ili druge vrednosti, možemo delovati gotovo nekažnjeno. I bili smo u pravu: te države nisu mogle da urade ništa što mi ne bismo mogli da uništimo.
U ovoj trenutnoj situaciji sa Rusijom ta pravila ne važe.

Nemamo aduta da pobedimo ruskog protivnika. Za svakog nuklearnog asa u našem špilu, Putin ima odgovarajućeg nuklearnog asa. Suočavanje sa Moskvom zahteva od nas da igramo po drugačijim pravilima.

Priznati tu realnost ne znači ništa podrediti Rusiji. To ne znači da su nam ruke vezane, ili da ne možemo da se ponašamo agresivno u korist naše nacionalne bezbednosti i vrednosti. Svakako imamo više i boljih karata za igranje od Putina i trebalo bi da ih bez oklevanja koristimo u svoju korist kada je potrebno. Ipak, imati bolju ruku od Rusije ne znači da možemo da radimo kako smatramo da treba bez razmatranja odgovora, kao što smo mogli da uradimo od 1991.

Naročito kada je u pitanju rat, postoje ograničenja naše slobode delovanja u odnosu na Rusiju i Kinu koja se nikada nisu odnosila na osobe poput Sadama. Putin ima nuklearno oružje, i u očajničkom spletu okolnosti, on je potpuno sposoban da ga upotrebi. Neki, poput penzionisanog generala Bena Hodžisa, kavaljerski odbacuju pretnju da bi Putin ikada mogao da upotrebi nuklearno oružje. Šanse da će Putin to učiniti, rekao je Hodžis u februaru, „skoro da ne postoje“, zalažući se da Zapad ignoriše sva Putinova upozorenja i krene napred sa raketama dugog dometa i napadima kako bi povratio Krim. U ponedeljak je Nikolaj Patrušev, sekretar ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost, izneo jednu od najdirektnijih protivljenja Hodžsovim odbacivim tvrdnjama.

Foto Tanjug/AP

Rusija ima „jedinstveno oružje“, rekao je Patrušev, sposobno da „uništi svakog protivnika, uglavnom SAD, u slučaju da postoji pretnja po postojanje Rusije“. Osvrnuo se na komentare američkih političara i javnih ličnosti poput generala Hodžisa. „Sigurnost američkih političara da Rusija neće moći da odgovori“ na egzistencijalnu pretnju Rusiji „je kratkovida i opasna glupost“.

Svakako da bi to mogla da bude zahuktala i prazna retorika ruskog lidera sa namerom da uplaši SAD da ne postanu previše agresivne u podršci Ukrajini na bojnom polju. Ali ovakva izjava, koja dolazi od višeg vojnog savetnika predsednika nacije sa najvećim zalihama strateškog nuklearnog oružja na planeti – protivnika koji bi bukvalno mogao da zbriše većinu stanovništva naše zemlje – ne može se bezočno odbaciti.

Bez sumnje, takav udar bi istovremeno rezultirao uništenjem većeg dela Rusije, a to bi teško opterećivalo svaku Putinovu odluku. Ali bukvalno kockati postojanje Sjedinjenih Država nadom da će Putin dozvoliti Zapadu predvođenom SAD-om da omogući vojni poraz ruskih oružanih snaga, a zatim se nadati da očajni Putin neće iskoristiti svoj ogromni nuklearni arsenal, neshvatljivo je van pameti.

Činjenica je da je do ove tačke Rusija pretrpela značajno pogoršanje svojih oružanih snaga, ozbiljan šok za njenu ekonomiju, i da će joj biti potrebno mnogo godina – možda decenija – da se potpuno oporavi na nivoe pre 2022. godine. Ako je slabljenje Rusije bio naš strateški cilj, to je već ostvareno.

ZAVRŠITI UKRAJINSKI RAT

Bilo bi nam mudro da odnesemo tu pobedu i ne postanemo pohlepni pokušavajući da forsiramo potpuni vojni poraz Putina i njegovih snaga. To bi uticalo na najveće strahove Rusije – napad Zapada na rusku teritoriju – i besmisleno podiglo avet saterivanja očajnog Putina u ćošak iz kojeg bi mogao izračunati da mu je korišćenje taktičkog nuklearnog oružja jedini izlaz. Bez obzira šta mislimo o ratu u Ukrajini, ne bi trebalo da rizikujemo nuklearnu eskalaciju koja bi u najgorem slučaju mogla da osudi milione Amerikanaca na smrt. Vreme je da pobedimo i okončamo rat.

Preporučujemo

Svet

5 6

AMERIČKI MEDIJI TVRDE: Zapad ne planira da okonča sukob u Ukrajini dok Putin ne popusti pod kontraofanzivom VSU

27. 03. 2023. u 22:48

Svet

2 61

BRITANSKO ISTRAŽIVANjE: Rusija može da 'onesposobi' evropske vazduhoplovne snage NATO-a u slučaju da se SAD upletu u sukob sa Kinom

13. 03. 2023. u 18:35

Svet

0 0

AMERIČKE SPECIJALNE SLUŽBE: Rusija neće rat sa NATO, ali sukob može da eskalira

08. 03. 2023. u 17:48

Svet

0 2

AMERIČKI PUKOVNIK: Ukrajina je već "mrtva", Rusija će se boriti do kraja

06. 03. 2023. u 20:48

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije