BAJDENOVE SUBVENCIJE "KRADU" NEMAČKA KOLA: Velika iskušenja za Evropljane

SVAKA deseta firma u Nemačkoj planira da preseli proizvodnju u inostranstvo, a na listi željenih zemalja ubedljivo vode SAD i Kanada. O selidbi pogona najviše razmišljaju proizvodne kompanije, naročito vozila i komponenti za njih, gotovo četvrtina! Razlog tome su, pre svega, američke subvencije za "klimatski prihvatljive tehnologije", pokazuje najnovije istraživanje Nemačke komore za trgovinu i industriju (DIHK), koje je obuhvatilo 2.400 kompanija iz svih branši. Po američkom zakonu, nove poreske olakšice za električne automobile dobijaće proizvođači koji ih montiraju u Severnoj Americi, ili u tom regionu nabavljaju ključne delove.

Foto AP

Nemačkim firmama koje posluju u inostranstvu sve veće probleme stvaraju trgovinske barijere. Na njih se požalilo više od polovine anketiranih kompanija, što je rekord za 18 godina, koliko se ovakva istraživanja sprovode. Petina firmi žali se na zakonodavnu diskriminaciju u zemljama u kojima imaju svoje tržište, i to upravo najviše na američki zakon o smanjenju inflacije. Stvarnost u domovini je, međutim, postavila toliko prepreka da vlasnici firmi biraju između dva zla. Više od polovine kompanija, naime, muče sankcije koje su EU i druge zemlje uvele Rusiji i Belorusiji, kao i ruske kontrasankcije.

- Jasno vidimo žalostan trend u smeru protekcionizma - poručuje Folker Trijer, šef spoljne trgovine u DIHK. - Naše istraživanje potvrđuje novu stvarnost s kojom se suočavamo od početka agresorskog rata. Nemački realni izvoz ove godine porašće 2,5 odsto, što je za procenat slabije od desetogodišenjeg proseka.

Zakon o smanjenju inflacije američkog predsednika Džozefa Bajdena ima za cilj da ojača domaću ekonomiju i učini je prihvatljivijom za klimu. Evropski partneri, s druge strane, strahuju od migracije i smanjenja konkurentnosti. Paket subvencija Zakona o smanjenju inflacije, uveliko poznat po skraćenici IRA, i te kako ima efekta. Nemačke kompanije sve manje cene svoju domovinu, jer im se u SAD nude grantovi. Industrijska i privredna komora u Berlinu upozorava zato na dalje "oduzimanje imovine".

Najveći rast rashoda beleže automobilska industrija i sektor transporta i logistike. Posmatrajući planove za naredne tri godine, istraživanje pokazuje da su građevinski i infrastrukturni sektori, kao i industrijska proizvodnja, vodeći sektori sa najvećim ulaganjima. To znači da su investicione namere nemačkih kompanija u SAD znatno veće nego u samoj Nemačkoj, gde su i dalje veoma oprezne prema rezultatima aktuelnog ekonomskog istraživanja Nemačke industrijske i privredne komore (DIHK). U četvrtak će biti predstavljeno istraživanje DIHK o oko 27.000 kompanija iz svih sektora i regiona širom zemlje.

Za 17 odsto nemačkih kompanija ispitanih u SAD, IRA je razlog da povećaju ulaganja ili prošire svoju kompaniju. Ovaj paket subvencija od 370 milijardi dolara za promociju klimatski prihvatljivih tehnologija favorizuje kompanije koje proizvode u Severnoj Americi, što je, međutim, uznemirilo EU.

Što se tiče domaćih kompanija, Trijer vidi dalju potrebu za boljim pristupom tržištu i uklanjanjem trgovinskih barijera. "SAD ostaju naš najvažniji trgovinski partner. A ipak smo i u teškoj konkurentskoj borbi, ne samo u Nemačkoj i Evropi već svuda u svetu", poručuje on. "Ono što je sada potrebno jesu fer konkurentni uslovi i ukidanje protekcionističke izolacije".

Niže troškove energije u SAD samo tri odsto kompanija navodi kao pokretač investicija, pa ipak, Nemačka i Francuska tvrde da su dobile znatne ustupke od američke vlade prilikom implementacije američkog paketa subvencija. "Značajan napredak" je napravljen za ista pravila, rekao je nedavno u Vašingtonu francuski ministar ekonomije Bruno le Mer. Na primer, EU bi trebalo da se popravi situacija sa specifikacijama za kritične sirovine i određene proizvode.

Evropski lideri ističu da je zakonodavni paket, koji je Bajden potpisao prošlog leta, nepravedan prema neameričkim kompanijama i da predstavlja ozbiljan udarac njihovim ekonomijama, dok se Evropa suočava sa posledicama rata u Ukrajini i ogromnim manjkom energenata. Oni su taj čin okarakterisali kao "krajnje agresivan prema evropskim kompanijama" i upozorili da je cena rata u Ukrajini mnogo veća za Evropu nego za SAD, te da postoji evidentan rizik od zaostajanja i rascepkavanja Starog kontinenta, jer američke subvencije odvlače nove investicije.

Komentarišući ove pritužbe evropskih lidera zbog svog poteza, Bajden je istakao da njegovi napori da stvori nova radna mesta u SAD nemaju za cilj da budu na štetu Evrope.

- Moja poenta je da smo ponovo u poslu, Evropa je ponovo u poslu. I mi ćemo nastaviti da otvaramo proizvodna radna mesta u Americi, ali ne na račun Evrope. Novi zakoni koji daju podsticaje za domaću proizvodnju kompjuterskih čipova i delova za obnovljivu energiju nikada nisu imali za cilj da isključe evropske saveznike i, na kraju krajeva, nisu imuni na izmene - poručuje šef Bele kuće.

TROJNI SUSRET

FRANCUSKI i nemački ministri ekonomije Bruno le Mer i Robert Habek sastali su se nedavno sa ministrom finansija SAD Dženet Jelen i sekretarkom za ekonomiju Ginom Raimondo. Povod je zabrinutost da će propisi SAD naneti štetu evropskim kompanijama. U nekim slučajevima, poreske olakšice se odobravaju samo ako se, na primer, električni automobili proizvode u Severnoj Americi. Ovde bi trebalo da postoje izuzeci, bar za modele na lizing, koji bi mogli da pomognu evropskim proizvođačima. SAD, takođe, vezuju subvencije za činjenicu da se baterije, na primer, proizvode u Severnoj Americi.

ULAGANjE U AMERIKU

ZBOG, kako neki nemački mediji pišu, "raskošnih subvencija u SAD", kompanije u Nemačkoj nameravaju da ulažu znatno više u Ameriku nego u svoju zemlju. Ovo je rezultat najnovije procene Nemačke američke poslovne perspektive (GABO) među 201 filijalom u SAD, kojima je postavljeno pitanje o njihovim poslovnim izgledima. Prema istraživanju koje je sprovela Nemačko-američka privredna komora, skoro tri četvrtine kompanija (72 odsto) planira da poveća svoja ulaganja tamo u tekućoj godini. Gotovo petina (22 odsto) želi da na to potroši više od deset miliona dolara.

I BERLIN NUDI GRANTOVE

NEMAČKA planira da uloži više desetina milijardi u svoju industriju da bi podržala prelazak ka čistijoj proizvodnji. Na ovaj korak vlada se odlučila i da bi bila konkurencija Vašingtonu, odnosno da spreči masovni odliv firmi preko Atlantika. Kompanije mogu da se kvalifikuju za subvencije ako smanje emisiju ugljenika u svojoj proizvodnji. Stvoreni su i uslovi da niske cene struje proizvedene iz obnovljivih izvora budu dostupne industriji. Da bi se domaćinstvima sa nižim prihodima pomoglo da savladaju prelazak na obnovljive izvore energije, Ministarstvo privrede sprema fond od milijardu evra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije