ZAŠTO JE VOJNI BUDŽET KINE NASEKIRAO AMERIKU? Da li je ugrožen Zapad ili Tajvan?

KADA je Japan objavio da će se u narednih pet godina vojna izdvajanja povećati na 2 odsto BDP-a i tako stvoriti treći najveći vojni budžet na planeti, Bela kuća je to prokomentarisala kao "ohrabrujući potez". Ali kada je Kina obnarodovala da će ove godine na nacionalnu odbranu potrošiti 1553,7 milijardi juana, kolektivni Zapad skočio je zabrinut da je Peking spreman da se vojnim putem ujedini sa svojim "odmetnutim" ostrvom Tajvan.

Kineska vojska / Foto AP

Kinezi, međutim, tvrde da je povećanje sa 7,1 na 7,2 odsto umereno, kao i da modernizacija njihove vojske nije pretnja nikome, već da je takva odbrambena potrošnja osmišljena isključivo zarad zaštite nacionalnog suvereniteta, bezbednosti i teritorijalnog integriteta.

- Povećana potrošnja na odbranu biće iskorišćena za unapređenje vojne obuke i borbene spremnosti, konsolidaciju integrisanog nacionalnog strateškog sistema i sposobnosti, za ubrzanje razvoja savremene logistike, izvođenje velikih projekata u nacionalnoj odbrambenoj tehnologiji i naoružanju, kao i za ubrzanje pretvaranja tehnologije u borbenu sposobnost - objasnio je portparol delegacije Narodnooslobodilačke armije i Narodne oružane policije Tan Kefei, a preneo "Global tajms".

Ven-Ti Sung, politikolog sa Australijskog nacionalnog univerziteta, veruje da bi ovakva kineska budžetska odluka mogla da "znači da je Kina u fazi izgradnje vojnih kapaciteta, a ne da želi tu vojnu moć da odmah upotrebi", i podseća da je plan Si Đinpinga da 2027. godine Kina postane "prava vojna sila svetske klase".

Ali, ništa to ne umiruje Zapad.

Mediji poput "Volstrit džornala" uveliko predviđaju da se Kina sprema da se upusti u rat oko Tajvana, i preispituju spremnost američke armije da se u taj sukob upusti.

Zaključuju, međutim, da SAD u tom konfliktu ne bi dobro prošle, jer uprkos tome što se veruje da je godišnja vojna potrošnja Pekinga i dalje manja od američkog budžeta za odbranu, tamošnja mornarica i dalje je manja od kineske, a vojska suočena sa brojnim problemima - od manjka proizvođača oružja, pa sve do osipanja ljudstva.

Amerikanci bi, kako predviđa "Volstrit džornal", rat s Kinom mogli da dobiju, tek ako se on bude dešavao kasnije ove decenije, odnosno tek kada se američka armija modernizuje.

A za to su potrebne pare.

Medijski spin da bi se opravdalo naoružavanje Amerike

- Povećanje kineskog vojnog budžeta prošle godine je bilo 7,1 odsto, ove godine je 7,2 odsto. U brojkama, odnosno u iznosu koji je oko 224 milijarde dolara, ne krije se pravi razlog povećanog 'interesovanja' i kritika da se Kina militarizuje i povećava vojni budžet. Pravi razlozi su u uklapanju vojnog budžeta Kine u već postojeću sliku i američki i zapadni narativ o 'kineskoj pretnji' koja ugrožava susede i mir na Zapadnom Pacifiku - kaže novinar i nekadašnji dopisnik "Večernjih novosti" iz Pekinga Milorad Denda.

A zašto Zapad to radi?

Foto: Shutterstock

- Sve je to u funkciji povećanja vojnog budžeta SAD i njihovih saveznika u prvom lancu oko Kine, odnosno Japana, Južne Koreje, Filipina, Tajvana… Reč je dakle o medijskom spinu koji treba da se uklopi u narativ obuzdavanja Kine i tu je cela istina - uveren je Denda.

Cilj je, dakle, da Amerika i njene saveznice opravdaju pred svojim građanima sve one silne milijarde koje same planiraju da uliju u svoje armije.

- Zemlja koja ima vojni budžet 819 milijardi, odnosno SAD, napada zemlju koja je četvorostruko veća po broju stanovnika, a po ekonomskoj snazi odmah iza njih, i koja ima samo 225 milijardi dolara vojnog budžeta, kao zemlju koja ugrožava i preti. Tu postoji naravno i razumljivo osećanje opreza i potreba da se to razmotri kod suseda, ali i danas je kineski ministar spoljnih poslova ponovio da se kineska kultura i razvoj i civilizacija nikad nije zasnivala na osnivačkim pohodima nego na mogućnosti da pronađe harmoniju i koegzistenciju sa drugima - podseća sagovornik.

Denda dodaje i da kineski vojni budžet zapravo odražava potrebu te zemlje da u vojnoj industriji prati i naučni i tehnički razvoj, kako bi "modernizacija pratila ukupnu snagu zemlje".

BONUS VIDEO: ZAJEDNIČKI MANEVRI - Ruski i kineski vojni brodovi u Istočnom Kineskom moru

(RT)

Preporučujemo

Svet

0 2

SI ĐINPING UDARIO NA VAŠINGTON: Amerika želi da zauzda Kinu

07. 03. 2023. u 15:21

Ekonomija

0 0

"PREDUZELI SMO SOPSTVENE MERE": Peskov - Moskva ne priznaje ograničenja cene nafte

07. 03. 2023. u 12:03

Poznati

0 0

PRAVA LEPOTICA: Ovo je ćerka Dejana Lutkića - bavi se modelingom (FOTO)

06. 03. 2023. u 17:25 >> 21:00

Poznati

0 0

KAKO JE LjUBA PREŽIVEO STRELjANjE U KRAGUJEVCU Cvetković ispričao dirljivu priču: "Nemac je zasuzio"

06. 03. 2023. u 14:42 >> 21:27

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije