"RUSIJA IZLAZI IZ ANESTEZIJE" Dugin: Šest faza specijalne vojne operacije

Novosti online

02. 03. 2023. u 08:36

RUSKI filozof i geopolitičar Aleksandar Dugin rekao je da je pitanje koliko brzo će se okončati sukob u Ukrajini izgubilo svaki smisao i aktuelnost. On procenjuje da je rat ušao u šestu fazu koju karakteriše relativna ravnoteža snaga u kojoj obe strane ne mogu da postignu odlučujuće uspehe, ali i Moskva, i Kijev i Vašington su spremni da nastave konfrontaciju koliko god je potrebno.

РУСИЈА ИЗЛАЗИ ИЗ АНЕСТЕЗИЈЕ Дугин: Шест фаза специјалне војне операције

Foto: Printscreen

 "Prva faza: uspesi"

 - Prvu fazu obeležili su ruski uspesi: tokom nje ruske snage su zauzele Sumi, Černigov i sa severa stigle do Kijeva, izazivajući bes Zapada. Moskva je dokazala svoju ozbiljnost u oslobađanju Donbasa i brzim dejstvom sa Krima uspostavila kontrolu nad još dve oblasti, Hersonom i Zaporožjem, kao i delom Harkovske oblasti.

Mariupolj, strateški važan grad u DNR, teško je zauzet. Sve u svemu, Rusija je, delujući brzinom i iznenađenjem, postigla značajan uspeh na početku operacije. Međutim, ne znamo u potpunosti koje su greške napravljene u ovoj fazi koje su dovele do kasnijih neuspeha. Stvar tek treba da se istraži. Ali su svakako napravljene.

Sve u svemu, ova faza je trajala prva dva meseca SVO. Rusija je širila svoje prisustvo, suočavajući se sa sankcijama i pritiscima bez presedana, uspostavljajući uporišta u regionima.
Sa vidljivim i opipljivim uspesima, Moskva je bila spremna za pregovore koji bi učvrstili vojna osvajanja sa političkim. Čak je i Kijev razmišljao da prihvati pregovore  - rekao je Dugin.

"Druga faza: logičan neuspeh pregovora"

 - Ali onda je počela druga faza. Radilo se o vojnostrateškoj grešci u planiranju operacije, netačnosti prognoza i neispunjenim očekivanjima, kako lokalnog stanovništva, tako i spremnosti pojedinih ukrajinskih oligarha da podrže Moskvu pod određenim uslovima.

Ofanziva je posustala i Rusija je u nekim pravcima bila prinuđena da se povuče sa svojih položaja. Vojni vrh je pokušao da postigne neke rezultate pregovorima u Istanbulu, ali to nije dovelo do uspeha. Pregovori su postali uzaludni jer je Kijev poverovao da može vojno rešiti sukob u svoju korist.

Od tada je Zapad, pripremivši javno mnjenje širenjem rusofobije, počeo da snabdeva Ukrajinu svim vrstama smrtonosnog naoružanja u neviđenim razmerama. Situacija je počela malo po malo da se pogoršava - smatra on.

"Treća faza: zastoj"

 - U leto 2022. ofanziva je zastala, iako je Rusija postigla neke uspehe u pojedinim oblastima. Do kraja maja, Mariupolj je bio osvojen.

Treća faza je trajala do avgusta. U ovom periodu, kontradiktornost između koncepcije Specijalne operacije kao munjevite i brze, koja je trebalo da uđe u političku fazu, i potrebe borbe protiv dobro naoružanog neprijatelja, koji je imao logističku, obaveštajnu, tehnološku, komunikacijsku i političku podrška celog Zapada i na frontu ogromne dužine, pojavila se u svim svojim očiglednostima.
Moskva je i dalje pokušavala da sprovede prvobitni scenario, ne želeći da uznemirava društvo u celini ili da se direktno obraća stanovništvu. Ovo je stvorilo kontradikciju osećanja između fronta i na domaćem planu i dovelo do neslaganja u vojnom lancu komandovanja. Rusko rukovodstvo nije htelo da ulazi u rat, na svaki način odlažući imperativ delimične mobilizacije, koji je do tada postao hitan.

Tokom ovog perioda, Kijev i Zapad generalno su se okrenuli terorističkoj taktici – ubijanju civila u samoj Rusiji, dizanju u vazduh Krimskog mosta, a zatim i gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 - izjavio je Dugin.

"Četvrta faza: kontranapadi kijevskog režima"

 - Time smo ušli u četvrtu fazu, koju karakteriše kontraofanziva OSU u oblasti Harkova, koja je već delimično bila pod ruskom kontrolom na početku operacije. Napadi Ukrajinaca na ostatku fronta takođe su se pojačali, a masovno snabdevanje jedinica HIMARS-ima i obezbeđenje zatvorenog satelitskog komunikacionog sistema Starlink, uz brojna druga vojna i tehnička sredstva, stvarali su ozbiljne probleme ruskoj vojsci na koje nije bila pripremljena u prvoj fazi.

Povlačenje u Harkovsku oblast, gubitak Kupjanska, pa čak i Krasnog Limana, grada u DNR, bili su rezultat ‘polurata’ (kako je Vladlen Tatarski tačno rekao). Napadi na „stare“ teritorije takođe su se pojačali: bombardovanje Belgorodske i Kurske oblasti postalo je redovno. Neke neprijateljske bespilotne letelice pogodile su mete duboko unutar ruske teritorije.

Nije više bilo moguće istovremeno se boriti i ne boriti, odnosno držati društvo na distanci od onoga što se dešavalo na novim teritorijama.

U ovom trenutku SMO je postao punopravni rat. Tačnije, ovaj ait accompli konačno je ozbiljno realizovan u gornjim ešalonima Rusije - rekao je Dugin.

"Peta faza: odlučujuća prekretnica"

 - Nakon ovih neuspeha usledila je peta faza koja je, doduše sa zakašnjenjem, promenila tok stvari. Putin je preduzeo sledeće mere: najavio delimičnu mobilizaciju, rekonstrukciju vojnog vrha, formirao Koordinacioni savet za specijalne operacije, stavio vojnu industriju u stanje pripravnosti, pooštrio mere za narušavanje državnog odbrambenog poretka i tako dalje.

Kulminacija ove faze bio je referendum o pristupanju četiri subjekta – DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti – Rusiji, Putinova odluka da ih primi u sastav Rusije i njegov uvodni govor za tu priliku 30. septembra, gde je prvi put iskreno proglasio protivljenje Rusije zapadnoj liberalnoj hegemoniji, njenu punu i nepovratnu odlučnost da izgradi multipolarni svet i početak akutne faze rata civilizacija koji je modernu civilizaciju Zapada proglasio „satanskom“. U svom kasnijem govoru na Valdaju, predsednik je ponovio i razradio glavne teze.

Iako je Rusija bila prisiljena da preda Herson daljim povlačenjem, napadi OSU su zaustavljeni, odbrambena linija pod njihovom kontrolom je ojačana i rat je ušao u novu fazu.

Kao sledeći korak u eskalaciji, Rusija je počela redovno da uništava ukrajinsku vojnotehničku, a ponekad i energetsku infrastrukturu raketnim dejstvima.

Počelo je čišćenje društva iznutra: izdajice i saradnici neprijatelja su napustili Rusiju, patriote su prestale da budu marginalna grupa, a njihove pozicije nesebične privrženosti otadžbini postale su – barem spolja – etički mejnstrim. Dok su liberali nekada sastavljali sistematske optužbe protiv svakoga ko je pokazao bilo kakav znak levičarstva ili konzervativizma koji je kritičan prema liberalima, Zapadu i tako dalje, sada je, nasuprot tome, svako sa liberalnim osećanjima automatski osumnjičen da je u najmanju ruku strani agent, ili čak izdajnik, saboter i simpatizer terorista. Koncerti i javna obraćanja deklarisanih protivnika počeli su da se zabranjuju. Rusija je krenula putem ideološke transformacije - smatra Dugin.

"Šesta faza: rebalans"

 - Postepeno se front stabilizovao i nastao je novi zastoj. Niko od protivnika više nije mogao da preokrene situaciju. Rusija se pojačala mobilisanom rezervom. Moskva je podržala dobrovoljce, a posebno Vagnerov ČVK, koji je uspeo da napravi značajan napredak u preokretu situacije na lokalnim ratnim pozorištima. Preduzeti su mnogi neophodni koraci za snabdevanje vojske potrebnom opremom, dok je dobrovoljački pokret dobio na zamahu.

Rat je ušao u rusko društvo.

Ova šesta faza traje do danas. Karakteriše ga relativna ravnoteža snaga. U ovakvom stanju, obe strane ne mogu da postignu dramatične i odlučujuće uspehe, ali i Moskva, i Kijev i Vašington su voljni da nastave konfrontaciju koliko god je potrebno.

Drugim rečima, pitanje koliko brzo će se okončati sukob u Ukrajini izgubilo je smisao i aktuelnost.

Tek sada smo istinski ušli u rat, postali smo svesni toga. To je neka vrsta bivanja u ratu. To je teško, tragično i bolno postojanje, na koje se rusko društvo odavno naviklo i za koje većina ljudi nije ni znala - zaključuje Dugin.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

SUPERŠUT STIGAO NA KOSOVO I METOHIJU – CRVENA ZVEZDA I FONDACIJA MOZZART ZA POMOĆ PORODICI MATIĆ