ŽENA DOLAZI NA ČELO NATO-A? Moguće i da će biti izabran neko van Evrope
NATO je u nedelju potvrdio da se njegov dugogodišnji generalni sekretar povlači u oktobru, što je izazvalo novi talas spekulacija o tome ko će ga naslediti.
Diplomate u Briselu kažu da nema konsenzusa o tome ko treba da zameni bivšeg norveškog premijera Jensa Stoltenberga (63).
Neki saveznici razmatraju produženje njegovog devetogodišnjeg mandata kako bi mogao da predvodi NATO u krizi izazvanoj ruskim ratom protiv Ukrajine. Ali Stoltenbergova portparolka je u nedelju, ubrzo nakon što se vratio sa sastanka u Vašingtonu, potvrdila da će se povući sa funkcije krajem godine.
- Mandat generalnog sekretara Jensa Stoltenberga je tri puta produžen i on je na funkciji skoro devet godina - rekla je portparolka Oana Lungesku.
"Njegov mandat ističe u oktobru ove godine i on nema nameru da traži drugi."
Stoltenbergova odluka da se povuče sa funkcije pokrenuće trku među visokim evropskim zvaničnicima ko će da ga nasledi, a mogući kandidati su već procurili u medije.
Generalni sekretar NATO-a je uvek bio Evropljanin, čak i ako u praksi Vašington ima odlučujući glas o njegovom – ili možda ovoga puta njenom – imenovanju.
I iako se taj posao svodi na koordinaciju i traženje konsenzusa između 30 država članica Alijanse, izbor će se smatrati simbolom pravca NATO-a u godinama koje dolaze.
Vreme je za ženu?
Poslednji put kada je Stoltenbergova budućnost bila dovedena u pitanje – u februaru 2022. godine, kada je imenovan za budućeg guvernera norveške centralne banke, da bi se kasnije povukao iz procesa, spekulisalo se da će ga zameniti žena.
Već sedam decenija Alijansu predvode muškarci iz zapadne Evrope, a mnogi posmatrači smatraju da je vreme da žena iz istočne Evrope preuzme kormilo.
Poslednja četiri šefa NATO-a izabrana su očigledno u smeru suprotnom od kazaljke na satu duž obale Severnog mora – Britanca su zamenili Holanđanin, Danac i Norvežanin.
U međuvremenu, strateški fokus alijanse se pomerio na njen istočni bok, gde se nove države članice na Baltičkom i Crnom moru suočavaju sa agresivnom Rusijom.
Poljska i baltičke republike su dokazale da su njihova dugogodišnja upozorenja Moskvi opravdana i predvode zahtev za naoružavanjem i pomoći Ukrajini. To je dovelo do poziva NATO-u da imenuje litvansku premijerku Ingridu Simonite ili njenu estonsku koleginicu Kaju Kalas za generalnog sekretara.
Obojica su odavno zauzeli odlučan diplomatski stav prema Rusiji, što može biti preporuka među jastrebovima u redovima saveznika, ali im prestonica u nekim slučajevima možda i ne ide u prilog.
Neki tvrde da bi imenovanje baltičke žene moglo biti previše provokativno za Rusiju, gurajući saveznike, koji već naoružavaju i finansiraju ukrajinske snage, bliže direktnom sukobu sa Moskvom.
Ako ne jastreb sa Baltika, ko onda?
Još nije objavljena zvanična kandidatura, ali diplomate u Briselu su nagovestile da bi Holandija mogla da predloži svoju ministarku odbrane Kajsu Olongren. Britanija je već obezbedila tri generalna sekretara NATO-a i tradicionalno voli da se na nju gleda kao na most između Evrope i SAD.
Britanski ministar odbrane Ben Volas se često pominje kao mogući kandidat, ali to možda neće odgovarati 21 članici NATO-a koje su takođe članice Evropske unije.
Britanija, posebno pod bivšim premijerom Borisom Džonsonom, stekla je prijatelje u Ukrajini pružajući ranu i glasnu podršku svojoj odbrani, ali Bregzit je oštetio odnose Londona sa mnogim državama članicama EU.
Ovo ostavlja južno krilo NATO-a, gde se ističu ljudi kao što su bivši italijanski premijer Mario Dragi (75) i rumunski predsednik Klaus Johanis.
A šta ako NATO prvi put izabere nekog izvan Evrope i podrži potpredsednicu kanadske vlade Kristiju Frilend?
"Ne postoji konsenzus", rekao je jedan visoki zvaničnik NATO-a, jer se kaže da administracija Džoa Bajdena tek treba da razmotri ovo pitanje.
Stoltenberg je preuzeo dužnost 1. oktobra 2014. i vodio Alijansu kroz nekoliko međunarodnih kriza.
Poslednje snage NATO-a i SAD napustile su Avganistan u avgustu 2021, neposredno pre nego što je Kabul pao nazad u ruke Talibana.
Stoltenberg je takođe predvodio odgovor NATO-a na ruski rat u Ukrajini, najbrutalniji vojni sukob na evropskom tlu od 1940-ih.
Bio je poštovan kao generalni sekretar, a posebno kao most između evropskih saveznika i Vašingtona pod bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom, koji je često kritikovao NATO.
BONUS VIDEO: NATO VOJNICI KRENULI NA SINjAJEVINU - Oj Filipe, baci minu, ne damo ti Sinjajevinu
(Jutarnji list)
Preporučujemo
BERBOKOVA PORUČILA TURSKOJ I MAđARSKOJ: Pustite Švedsku i Finsku u NATO!
13. 02. 2023. u 21:10
ŠTA ĆE BITI SA UKRAJINSKOM VOJSKOM POSLE RATA? Iz vrha NATO otkrili plan
13. 02. 2023. u 18:15
UKRAJINA DOBIJA ZABRANU 20 GODINA! Trampov predlog: "Ako im se ne sviđa, imamo i drugu varijantu"
IAKO će u Ovalni kabinet Bele kuće ući tek za dva i po meseca, već su počele analize može li Donald Tramp ispuniti predizborna obećanja i doneti mir Ukrajini i Bliskom istoku. Prema pisanju "Vol strit džornala", koji se poziva na izvore bliske Trampu, savetnici novoizabranog predsednika nude zamrzavanje rata duž prve linije, konsolidaciju okupiranih teritorija za Rusiju, demilitarizovanu zonu i zaustavljanje integracije Kijeva u NATO na 20 godina.
08. 11. 2024. u 09:02
PUTIN ZAPUŠIO USTA ZAPADU: Njegove reči o Olimpijskim igrama paraju uši
VLADIMIR putin govorio je Olimpijskim igrama koje su pre nekoliko meseci održane u Parizu
08. 11. 2024. u 18:34
UDARIO NA POLICIJU: Kako je umro Romeo Savić, Kneletov drug - u noći kad je Aleksandar ubijen sumnja se da mu je ostavio poruku u hotelu
"OTIMAO sam 'robu' i automobile pokvarenim policajcima. Voleo sam da to radim inspektorima koji su i sami kriminalci, a nisu imali smelosti da stanu naspram mene. Možda sam i preterivao, ali se kunem da niko pošten od mene nije stradao. Uvek sam uzimao od cinkaroša, pijanaca i 'indijanaca', ponižavao ih i maltretirao! Često sam to činio zbog drugih. Posle me je to mnogo koštalo."
08. 11. 2024. u 19:44
Komentari (0)