KOLUMBIJA PROIZVODI VIŠE KOKAINA NEGO IKAD: Država nema načina da odvrati farmere od uzgajanja koke, a ni da pobedi kartele

Новости онлајн

06. 12. 2022. u 19:50

I DOK je prošle godine ceo svet stao pod bremenom korone, podzemlje je vredno radilo. Posebno su vredni bili farmeri u Kolumbiji koji su značajno proširili površine zasađene svojim glavnim izvoznim proizvodom – kokom.

КОЛУМБИЈА ПРОИЗВОДИ ВИШЕ КОКАИНА НЕГО ИКАД: Држава нема начина да одврати фармере од узгајања коке, а ни да победи картеле

Foto lavozdegalicia.es

Kolumbija je, ipak, zemlja sa najvećom proizvodnjom koke i kokaina na svetu, pa je za njih, za razliku od UN, koje sa velikom zabrinutošću konstatuju da su šume koke porasle za puna 43 odsto, takav rast sasvim normalan. U stvari – poželjno!

Koka se proizvodi na ukupno 204.000 hektara, što je najveći obim u poslednjih 20 godina od kada organizacija UN koja prati situaciju na tržištu droge u sferi organizovanog kriminala (UNODC) objavljuje rezultate monitoringa. UN su saopštile i da ekspanzija uzgoja koke izuzetno šteti šumama u Kolumbiji, koji nekontrolisano nestaju u udaljenim delovima zemlje da bi napravili mesta za nove plantaže koke. Vlada te zemlje počela je da prska useve herbicidima, ali je sud to zabranio jer ove hemikalije mogu da izazovu rak i trajno otruju tlo na koje padaju.

Šume koke u Kolumbiji se nezaustavljivo šire

Pokušaji vlade da ubedi farmere da prestanu da uzgajaju koku jedan je od najvećih neuspeha Kolumbije u poslednjih 50 godina. Tradicionalno rešenje je bilo kažnjavanje uništavanjem useva svim sredstvima: vazdušnom fumigacijom, kampanjama prisilnog iskorenjivanja, vazdušnim nadzorom i raspoređivanjem trupa u regionima gde se uzgaja koka.

Emisari meksičkih narko-kartela su sve više uključeni u proizvodnju kokaina u Kolumbiji tako što plaćaju uzgajivačima i prisiljavaju na kultivaciju visokoprinosnih sorti koke. Vodeći meksički karteli kao što su Sinaloa i Halisco nueva generacija – koji imaju ogroman uticaj u Meksiku i koriste brutalno nasilje da se bore za kontrolu puteva droge – već duže vreme kupuju kokain od kolumbijskih gerilskih grupa i kriminalnih grupa. Sada kupuju i zemlju na kojoj agresivno sade bolje sorte koke.

Foto: Uprava policije

Iako kolumbijski predsednik Gustavo Petro ne snosi nikakvu odgovornost za poslednja povećanja proizvodnje, njegova poruka da se napusti prošle modele rata protiv droge u skladu je sa nalazima Ujedinjenih nacija da bi milijarde dolara uložene u sprečavanje kolumbijskih farmera da uzgajaju koku mogle da se poboljšaju koristiti.

-Prvo što se primećuje u izveštaju je potpuni neuspeh rata protiv droge, kaže kolumbijski ministar pravde Nestor Osuna i jedan od ljudi zaduženih za pronalaženje novog rešenja za ovaj problem.

- Ako proizvođačima koke ponudimo održivu alternativu, oni će je prihvatiti. Tačno je da trenutno nijedan poljoprivredni proizvod ne može da se poredi sa prihodima koji ostvaruje koka, ali je takođe tačno da je koka i dalje ilegalna.

- Mislimo da bi farmeri radije radili legalno, čak i sa nižim maržama, nego ilegalno, rekao je ministar pravde za CNN.

Međutim, Kolumbija je već pokušala da promeni useve u prošlosti, ali nije uspela da prekine privlačnost i profitabilnost koke. Žbun koke može da rodi i do šest puta godišnje i zahteva minimalnu negu jer je invazivna biljka koja raste i u nepovoljnim uslovima. Kupci koke, narko-karteli, spremni su da plate žetvu unapred, često u gotovini, a obezbediće i prevoz sa farme, što je značajan podsticaj za farmere koji žive daleko od glavnih pijaca.

Foto: MUP

- Kada budu napuštene, površine koje su trenutno posvećene koki proći će kroz proces pošumljavanja, tvrdi Osuna.

Kolumbijski predsednik razmatra ideju o potpunoj dekriminalizaciji kokaina

Čim je preuzeo dužnost, predsednik Gustavo Petro predložio je da trgovci drogom koji se pridržavaju uslova njegove vlade i predaju se i odustanu od kriminalnih aktivnosti ne bi trebalo da budu izručeni SAD. Petro je rekao da je njegova vlada u kontaktu sa raznim naoružanim grupama koje su spremne da pregovaraju i javno je doveo u pitanje efikasnost izručenja, pravnog sredstva koje SAD smatraju moćnim sredstvom za odvraćanje od kriminala. Petrova vlada je ponudila pravne povlastice, poput smanjenih kazni za članove kriminalnih grupa koji daju informacije o trgovini drogom i predaju oružje... Ali za sada bez ozbiljnih posledica.

Foto: Printscreen/Jutjub

Logika novca, nasilja i čistog straha za život jača je od bilo čega drugog. Samo kartel Clan del Golfo, koji se smatra najmoćnijim u Kolumbiji i koji deluje u mnogim kolumbijskim provincijama, ima dobre i široko rasprostranjene međunarodne veze, bavi se švercom droge i ljudi, ilegalnim iskopavanjem zlata i iznudom.

Meksičke narko bande imaju lak pristup oružju kupljenom u SAD, kao i dugoročne poslovne odnose s kolumbijskim naoružanim grupama, od kojih su desetljećima kupovale kokain, navode kolumbijske vlasti, dodajući da karteli sada sve više plaćaju pošiljke kokaina oružjem, đelomično kako bi izbjegli prenošenje velikih količina gotovine preko granica.

Posledice ovakve situacije u Kolumbiji imaju reperkusije na cijeli svijet, sve do brdovitog Balkana i plavog Jadrana. U čemu je kvaka? S jedne strane, stvar je u potražnji, s druge u profitu. Kilogram kokaina u džunglama Kolumbije košta 2.200 dolara, u Meksiku postiže cijenu od 12 do 16 hiljada dolara, a kad se taj isti kilogram prebaci u Europu, tu košta između 53 i 55 hiljada dolara.

(Kurir)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Sipaj 20 litara goriva i osvoji Mercedes u MOL Serbia nagradnoj igri