Svet

ŠKRIPI OSOVINA EU: Zategnuta atmosfera na neformalnom sastanku lidera zemalja članica EU u Pragu

Goran Čvorović dopisnik iz Pariza

08. 10. 2022. u 06:40

NEFORMALNI sastanak lidera zemalja članica EU juče u Praškom zamku bio je predviđen kao misija prevazilaženja razlika i podela u okviru aktuelne energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Ali, glavne podele dolaze iz dve vodeće prestonice, Pariza i Berlina.

ШКРИПИ ОСОВИНА ЕУ: Затегнута атмосфера на неформалном састанку лидера земаља чланица ЕУ у Прагу

Emanuel Makron i Olaf Šolc, Foto AP

Unutar zidina zamka vodila se žestoka debata samo dan posle pomirljivih tonova kojima je u oblandu bio obavijen prvi sastanak Evropske političke zajednice. Da bi dali sliku jedinstva, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc zajedno su došli na jučerašnji sastanak, ali to je bio samo formalni kliše.

Dvoma taborima, nemačkom, koji zagovara fosilna goriva u zamenu za rusku naftu, što ne odgovara Francuskoj, i francuskom, koji se zalaže za nukelarnu energiju, protiv čega se buni Nemačka, priključio se i treći - zemalja koja ne mogu bez ruskog crnog zlata, među kojima su Mađarska, Slovačka, Bugarska... Svima zajedno, u odnosu na Nemačku, smeta i to što će ona kao bogata zemlja lakše pomoći svojim firmama da prebrode krizu i samim tim ugroze kompetitivnost na celoj teritoriji EU.

U Briselu smatraju da pojedinačne odluke, kao što su davanje subvencija na pumpama, ili ubrizgavanje svežeg novca u najugroženije grane što podiže inflaciju, nisu rešenje, već da mora da se donese zajednička odluka na nivou EU. Pre svega, uvođenjem "plafona" za cenu ruskih energenata koji se još uvoze, kao i jedinstvenom nabavkom za celu Uniju.

I dok Francuska, sa još petnaestak zemalja, predvodi veliku grupu država koje takođe zagovaraju utvrđivanje najviše cene gasa, Berlin se tome protivi. Oni koji su protiv, smatraju da bi cena tako mogla da se spusti, ali da gasa onda, jednostavno, ne bi bilo.

Luksemburški premijer Gzavije Betel je "podsetio" da postoje i druga tržišta na svetu, na koja bi ovaj gas mogao da bude usmeren, Moskvi ne odgovaraju cene.

Od toga zavisi i čitava privreda EU. Cene gasa, ali i struje, na čiju proizvodnju gas takođe utiče, skočile su i do 15 puta na evropskom tržištu, pa bez direktne pomoći država građani i firme ne bi mogli da plate realnu cenu. Ali, to još neće moći dugo tako.

Šefovi država ili vlada razgovarali su juče i o pojačanom slanju vojne pomoći Ukrajini.

Poruka predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela je da EU mora da bude jedinstvena u solidarnosti s Ukrajinom, u situaciji kada je Moskva raspisala mobilizaciju i anektirala ukrajinske teritorije.

FIRME POMAŽU

Jedan od postignutih dogovora je da su firme koje su dobro zaradile na skupim energentima daju doprinos pomoći onima koji jedva plaćaju račune, po želji šefice evropske izvršne vlasti Ursule fon der Lajen. Ona je predložila i da se zajednički kupuje gas, što, zasada, ne nailazi na odobravanje svih.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NAVIJAČI SU ZAPANJENI: Prvo saznali da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!

NAVIJAČI SU ZAPANjENI: Prvo saznali da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!