NOVA EKSPLOZIJA CENA NAFTE: Odluka organizacije OPEK plus o smanjenju proizvodnje "crnog zlata" veliki udarac globalnoj ekonomiji

I. STANOJEVIĆ

07. 10. 2022. u 05:50

OD novembra, zemlje OPEK će proizvoditi dva miliona barela manje svakog dana, što je najveće smanjenje od početka pandemije i dovešće do još katastrofalnije eksplozije cena goriva.

НОВА ЕКСПЛОЗИЈА ЦЕНА НАФТЕ: Одлука организације ОПЕК плус о смањењу производње црног злата велики ударац глобалној економији

Ilustracija V. N.

To bi moglo da izazove globalnu eksploziju cena nafte, koje su pre tri meseca pale sa 120 na oko 90 dolara. Stručnjaci predviđaju da bi njena cena vrlo brzo mogla da premaši 100 dolara za barel.

Odluka zemalja "OPEK plus" da smanje proizvodnju nafte, pokrenula je lavinu negodovanja i optužbi, ali i posejala strah od onoga što sledi na energetskom tržištu. U žučnim protestima prednjače SAD, koje prozivaju države ove asocijacije za poslušnost prema Rusiji.

Snabdevanje naftom moglo bi i dodatno da se smanji, predviđaju stručnjaci, narednih meseci, stupanjem najavljene evropske zabrane gotovo celokupnog uvoza nafte iz Rusije.

Samo nekoliko sati pre sastanka OPEK plus, EU je, naime, zajedno sa G7, pokrenula postupak ograničenja cene ruske nafte.

Situacija u Ukrajini, usled koje je, do rasula, poremećen tok energenata iz Rusije ka Evropi, činjenica je, prepliće se sa ovim smanjenjem isporuka iz zemalja OPEK. U sadejstvu, ova dva poteza idu na istu vodenicu, a to je drastično poskupljenje nafte, što će dovesti do enormnog skoka cena, uključujući i prehrambene proizvode. Preti i smrzavanje tokom zime, jer visoke cene nafte mogu da povise potražnju struje, pa mreže neće moći da podnesu opterećenje, čak i ako električne energije bude dovoljno.

S druge strane, odluka o smanjenju može da pomogne Rusiji, inače članici OPEK plus, da prebrodi moguću evropsku zabranu najvećeg dela uvoza njene nafte. Iako se nekoliko članica EU tome protivi, Brisel time da se "revanšira" Rusiji koju optužuje da koristi energiju kao oružje, i eskalira rat u Ukrajini.

Čitav niz ovih koraka doveo je i najrazvijenije zemlje na rub recesije, a siromašne ostavio i bez egzistencijalnog minimuma. Zapad svoje poreze pripisuje Moskvi, to jest, njenoj navodnoj odmazdi zbog podrške Zapada Ukrajini i sankcija. Politički je obojen i protest Vašingtona, jer će skok cena sirove nafte, a time i cena benzina na pumpama, podići buru u Americi, kojoj predstoje izbori za Kongres. To je zateglo strune između SAD i Saudijske Arabije, glavne članice OPEK, koju Vašington optužuje da je poslušna prema Kremlju.

Visoka inflacija je velika glavobolja za šefa Bele kuće Džozefa Bajdena, jer smanjuje šanse njegove Demokratske partije da uspe da zadrži većinu u Kongresu posle glasanja u novembru. Bajden je, zato, pozvao svoju administraciju da istraži načine da se u SAD poveća proizvodnja energenata i najavio da će "nastaviti da upravlja korišćenjem nafte iz nacionalnih strateških rezervi", uprkos činjenici da se Bela kuća ranije obavezala da će prekinuti korišćenje nafte iz rezervi.

Ilustracija V. N.

Pošto su najbliži Bajdenovi saradnici, danima uoči sastanka OPEK, neuspešno lobirali u Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima da glasaju protiv smanjenja proizvodnje, sada je iz Bele kuće saopšteno da će se nafta ipak "po potrebi" zahvatati iz nacionalnih rezervi. Potreba je procenjena na deset miliona barela, koliko će Bajden naložiti da se pusti iz rezervi u novembru.

Rast cena nafte, koji će pratiti smanjenje proizvodnje, mogao bi da znači da će inflacija u SAD duže ostati na višem nivou, što će, upozoravaju analitičari, povećati pritisak na Federalne rezerve da još agresivnije povećaju kamatne stope. A to, opet, dodatno uvećava opasnost od recesije.

Deset pridruženih zemalja

SKUP zemalja izvoznica nafte OPEK, multinacionalna organizacija, osnovana je 1960. godine u Bagdadu, da bi koordinirala proizvodnju i izvoz nafte među svojim članicama.

Sedište organizacije je od 1965. godine prebačeno u Beč. Članice OPEK su Alžir, Angola, Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Iran, Irak, Kuvajt, Libija, Nigerija, UAE i Venecuela i Saudijska Arabija. Širu grupu "OPEK plus" čine i Azerbejdžan, Bahrein, Brunej, Kazahstan, Malezija, Meksiko, Oman, Rusija, Sudan i Južni Sudan. Te države usklađuju proizvodnju nafte s članicama OPEK.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DAČO, JOŠ JEDAN DAČA JE NA PUTU! Zašto je Okanović sinu dao ime po Danilu Lazoviću? Zajedno smo se molili Bogu