Svet

ARTILJERIJA NEĆE SPREČITI REFERENDUM: Vlasti istočnih delova Ukrajine koji su pod kontrolom ruske vojske žele skori plebiscit

B. VLAHOVIĆ

21. 09. 2022. u 06:15

ARTILjERIJSKI napadi ukrajinske vojske po gradovima i selima Donbasa i oblasti pod kontrolom ruske vojske imaju za cilj da spreče održavanje referenduma na kojima stanovništvo treba da se izjasni sa kim želi da živi. Očigledno je da se rukovodstvo u Kijevu preračunalo i upravo zbog sve većeg broja civila, stradalih od ukrajinskih projektila, više niko ne može da zaustavi održavanje referenduma.

АРТИЉЕРИЈА НЕЋЕ СПРЕЧИТИ РЕФЕРЕНДУМ: Власти источних делова Украјине који су под контролом руске војске желе скори плебисцит

Foto: AP

Predsednik Donjecke narodne republike Denis Pušilin izjavio je da su u Donbasu počele pripreme za plebiscit. I u Hersonskoj oblasti se priprema izjašnjavanje, bez obzira na to što Kijev šalje diverzanstke grupe koje imaju zadatak da likvidiraju ugledne proruske političare.

Denis Pušilin se juče obratio Putinu sa molbom da, posle referenduma, Rusija primi u svoju federaciju nove teritorije u Donbasu. U Donjeckoj i Luganskoj NR referendum o pripajanju Rusiji će se održati od 23. do 27. septembra.

Bivši predsednik i premijer Rusije, sada potpredsednik Saveta bezbednosti RF Dmitrij Medvedev, ocenio je da rezultate referenduma o pripajanju Rusiji u Donbasu niko neće moći da promeni.

- Kad se, posle tih referenduma, izmeni ustav Rusije, nijedan budući rukovodilac neće moći da promeni odluku da su Donjecka i Luganska NR postale sastavni deo Ruske federacije, objasnio je Medvedev i dodao da su se toga najviše bojali u Kijevu i na Zapadu.

Medvedev ocenjuje da referendum u Donbasu ima ogromnu važnost ne samo zbog zaštite stanovništva Luganske i Donjecke NR i drugih oslobođenih teritririja nego i zbog uspostavljanja istorijske pravednosti.

Ukrajinska vojska je u minula 24 sata 60 puta gađala Donjecku NR na koju su pala 263 projektila. Sve te granate i rakete pale su na stambene zone Donjecka, Dokučajevska, Gorlovke i Makejevke.

Najnovije sociološko istraživanje u Ukrajini, na onim teritorijama pod kontrolom Kijeva, pokazalo je da 71 odsto ispitanika smatra da civilno i vojno rukovodstvo zemlje deluje harmonično u interesu oslobođenja zemlje. Očigledno je da su uspesi ukrajinske vojske na severoistoku zemlje uspeli da zaustave seriju članaka u kijevskim medijima o navodonom sukobu između predsedničke administracije i vojnog vrha.

Po tom istraživanju u "ozbiljne konflikte" vlasti i vojnog vrha veruje samo 14 odsto građana. Osim toga, dve trećine biračkog tela misli da rukovodstvo zemlje, prema mogućnostima, pokazuje dužnu pažnju onima koji ratuju. Što se tiče propusta u pripremi za rat, 58 odsto Ukrajinaca misli da to pitanje treba ostaviti za kasnije, da ne bi došlo do unutrašnjeg sukoba.

Posle optimističke ocene turskog predsednik Redžepa Tajipa Erdogana da ruski lider Vladimir Putin namerava da završi konflikt što pre, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ne vidi perspektive diplomatskog rešenja ukrajinskog problema.

- Rukovodstvo Rusije zasada ne vidi mogućnosti da se diplomatskim putem reši situacija u Ukrajini - kazao je Peskov. Uostalom, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kaže da ukrajinsko rukovodstvo nije spremno za pregovore. Po završetku samita zemalja ŠOS u Samarkandu, Putin je rekao ruskim novinarima da se neće menjati ciljevi specijalne vojne operacije u Ukrajini i da će se ići do kraja.

TENKOVI

SLOVENIJA će isporučiti Ukrajini 28 tenkova tipa M-55S. Isporuka je deo dogovora sa Nemačkom o razmeni u okviru vojne pomoći Ukrajini. Naime, Slovenija će Ukrajini isporučiti 28 svojih starih tenkova, a zauzvrat će od Nemačke dobiti 35 vojnih teretnih vozila i pet cisterni.

U Moskvi ističu da je rukovodstvo u Kijevu izgubilo želju za pregovorima kada su ih iz Londona i Vašingtona ubedili da mogu da pobede Rusiju na bojnom polju. Zbog toga Putin i kaže "neka pokušaju da pobede, videćemo kakav će biti rezultat".

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba je izjavio u Njujorku da će tražiti oružje od Zapada sve do konačne vojne pobede nad Rusijom.

Britanska premijerka Liz Tras rekla je juče da će pomoć Britanije Ukrajini u oružju iduće godine iznositi 2,6 milijardi dolara i da će biti udvostručena u odnosu na ovogodišnju pomoć.

OŠTRIJE KAZNE ZA DEZERTERSTVO

DONjI dom ruskog parlamenta Duma juče je usvojio predlog zakona kojim se pooštravaju kazne za prestupe, dezerterstvo, uništavanje vojne imovine i nepoštovanje naređenja ako su počinjeni tokom vojne mobilizacije ili borbe. Predlog zakona je usvojen u trenutku kada se u Rusiji vodi debata o mogućoj opštoj mobilizaciji - Kremlj kaže da o tome nije bilo razgovora, ali se neki političari zalažu za to.

Napuštanje vojne jedinice u vreme mobilizacije ili ratnog stanja kažnjava se kaznom do 10 godina zatvora, za razliku od dosadašnjih pet. Oni koji se dobrovoljno predaju neprijatelju, mogu da budu kažnjeni do 10 godina zatvora, a osuđeni za pljačku do 15 godina. Uvodi se i zatvorska kazna do 10 godina za one koji odbiju da idu u borbu ili se ne pridržavaju naređenja oficira.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi