Svet

BAUK "RUSKOG SVETA" KRUŽI PLANETOM: Putinov ukaz o jačanju veza sa sunarodnicima izazvao novu histeriju Zapada

Branko VLAHOVIĆ, od stalnog dopisnika "Večernjih novosti" - MOSKVA

18. 09. 2022. u 08:00

KADA je 5. septembra predsednik Putin potpisao ukaz o ciljevima jačanja humanitarne politike u inostranstvu koji je objavljen na sajtu Kremlja, to je izazvalo buru negativnih reakcija na Zapadu.

БАУК РУСКОГ СВЕТА КРУЖИ ПЛАНЕТОМ: Путинов указ о јачању веза са сународницима изазвао нову хистерију Запада

Foto: Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP/Shutterstock/Ilustracija

Kratko rečeno, u tom ukazu se objašnjava da je cilj humanitarne politike Ruske Federacije da se jača objektivno razumevanje istorijske uloge i mesta Rusije u svetskoj istoriji, kulturi i širenju kontakata među ljudima. Brigu Rusije o sunarodnicima koji su ostali u novonastalim državama posle raspada SSSR rusofobi su nazvali "Putinovim fašizmom".

Paradoksalno je ali istinito da je pomenuti Putinov ukaz dobio daleko veći publicitet u inostranstvu nego u Rusiji, gde su mediji o tome dali kratke informacije. Jedan broj zapadnih listova, pa i naših prozapadnih medija, raspisao se smatrajući da u tom ukazu postoji nešto "strašno opasno".

Samo tri dana kasnije, 8. septembra, po hitnom postupku parlament Letonije doneo je Zakon o pravoslavnoj crkvi, kojim je odvojio pravoslavce u toj bivšoj sovjetskog republici od Moskovske patrijaršije. Ovoga puta sa Zapada nije bilo nikakve reakcije. Naravno, na Zapadu nikome nije zasmetalo to što je "autokefalnost pravoslavne crkve" u Letoniji dodelio parlament, niti ih zanima to što su vernici ove pravoslavne crkve mahom Rusi i žele da imaju direktnu povezanost sa Moskovskom patrijaršijom.

Ne treba biti veliki stručnjak za religiju da bi se shvatilo da Zapad vodi rat protiv pravoslavlja, pogotovo protiv Ruske pravoslavne crkve i želi da je razdeli kako bi je država stavila pod svoju kontrolu. Istovremeno, taj princip niko ne sme da primeni prema Vatikanu i ustrojstvu Katoličke crkve i njene hijerarhije. Ukrajinski grkokatolici kao svog poglavara priznaju rimskog papu, pa to vlastima u Kijevu ne smeta.

MANjE SAMOSTALNI UZ VARTOLOMEJA

ŽESTOKU je kampanju protiv Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini svojevremeno vodio predsednik Petar Porošenko, koji je sa raskolnicima osnovao novu ukrajinsku pravoslavnu crkvu, a kojoj je carigradski patrijarh Vartolomej dao krnji tomos. međutim, ova crkva sada ima manju autonomiju nego što je imala kao Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovskog patrijarhata. Osim vođenja zajedničke spoljne politike, Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovskog patrijarhata u svemu je bila samostalna, od vođenja kadrovske politike do finansija. Imala je i svoj crkveni sud.

A šta to konkretno piše u Putinovom ukazu kada su se toliko uzbudili na Zapadu? U koncepciji humanitarne politike Ruske Federacije u inostranstvu je zapravo ono što je Putin mnogo puta govorio u raznim prilikama. To su zaštita i očuvanje tradicija i ideala svuda tamo gde žive Rusi. Već samo spominjanje "ruskog sveta" politički razdražuje Zapad, kojem je milije nekadašnje ponašanje Jeljcina, kojeg uopšte nije brinula sudbina više od 20 miliona Rusa koji su ostali izvan granica RF. Ispada da je svaka briga za zemljake u inostranstvu kad je reč o Rusiji nepoželjna i na Zapadu je smatraju opasnom. U spomenutom dokumentu se upravo govori o brizi za očuvanje ruske tradicije u inostranstvu, jezika i kulture. Tu je i humanitarna saradnja u raznim formatima, kao i kulturni i religijski dijalog.

Foto: AP Photo/Pavel Golovkin

Kritičari Putinove brige za svoje sunarodnike namerno zaboravljaju da je posle puča u Kijevu 2014. prvi ukaz koji su donele ukrajinske vlasti bio ukidanje prava korišćenja ruskog jezika u sredinama gde su oni većinski narod. Uostalom, zbog takvih zakona došlo je do hlađenja odnosa Budimpešte i Kijeva jer su se i Mađari koji žive u Ukrajini osetili ugroženima. To je i izazvalo bunt Rusa na Krimu, gde čine 64 odsto stanovnika, kao i u Donbasu i mnogim gradovima i selima gde su većina. Analitičari ističu i da do rata u Ukrajini nikada ne bi došlo da su se poštovala elementarna ljudska prava Rusa koji su živeli na prostoru Ukrajine.

MORAJU DA BUDU LETONCI

LETONIJA je u junu usvojila Zakon o pravoslavnoj crkvi, po kojem svi mitropoliti i episkopi, kao i kandidati za te dužnosti, moraju biti građani ove države. To znači da Moskovska patrijaršija ne može da imenuje sveštenike u Letoniji. Nije dovoljno imati letonski pasoš, već se traži da sveštenik mora da živi u toj zemlji najmanje deset godina da bi tamo mogao da radi. Pravoslavnih vernika u Letoniji ima oko 16 procenata.

Jasno je, dakle, da demokratskoj Evropi ne smeta što se vlasti bivših sovjetskih republika a sada samostalnih država petljaju u crkvene poslove. Cilj je da se Rusija po svaku cenu maksimalno oslabi, i u tom kontekstu sve je dozvoljeno, pa i stavljanje na spisak sankcija ruskog patrijarha Kirila. Onima koji prave "crne spiskove" najbolji odgovor je ovih dana dao papa Franja, koji je iz Kazahstana sa svetskog kongresa lidera tradicionalnih religija poručio da želi da se u bližoj budućnosti sretne sa patrijarhom Kirilom i nastavi započeti dijalog. Hoće li, možda, zapadni činovnici da zabrane papi da se sretne sa ruskim patrijarhom?

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
„Večiti derbi“ na velikom platnu: MaxBet i Evroliga predstavili film „Rivalstva“

„Večiti derbi“ na velikom platnu: MaxBet i Evroliga predstavili film „Rivalstva“