KATANAC ZAPADA NA "SEVERNI TOK 1": Kremlj ubrzano radi na novom konceptu spoljne politike

Branko Vlahović - Stalni dopisnik iz Moskve

06. 09. 2022. u 07:35

ZAPAD, odnosno sankcije koje je uveo Moskvi, krive su za potpuno zatvaranje gasovoda "Severni tok 1", od Rusije do Nemačke. Kremlj ističe da sankcije ometaju kompaniju "Simens enerdži", zaduženu za nabavku i servisiranje opreme, da pomogne u popravci.

КАТАНАЦ ЗАПАДА НА СЕВЕРНИ ТОК 1: Кремљ убрзано ради на новом концепту спољне политике

Foto: EPA/Shutterstock/ilustracija

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov juče je ocenio da sankcije "izazivaju haos" po pitanju radova na održavanju gasovoda, a pritom je i odbacio tvrdnje da je Rusija isključila dotok gasa Evropi iz političkih razloga.

"Gasprom" je, prošle nedelje, potpuno obustavio isporuku gasa kroz "Severni tok 1" pošto je, tokom redovnog servisiranja gasovoda, utvrđeno da je došlo do curenja ulja na jedinoj radnoj jedinici u blizini Sankt Peterburga. Od "grudve" koja se zakotrljala ispadanjem iz pogona jedne turbine zbog servisiranja, političke procene sa Zapada su, od tehničkih poteškoća, uvezale teško razmrsiv čvor.

- Problemi s isporukom gasa nastali su zbog toga što su sankcije Rusiji uvele zapadne zemlje, među kojima su Nemačka i Velika Britanija. Ne postoji drugi razlog koji bi doveo do problema sa nabavkom - naglasio je Peskov, ističući da bi se, u slučaju ukidanja sankcija, popravka lako obavila i gas bi nesmetano mogao ponovo da poteče kroz ovaj cevovod.

Foto: Profimedia

Peskov je juče na Istočnom ekonomskom forumu (EEF), istakao da "se uveliko radi na novom konceptu ruske spoljne politike, budući da se vrlo brzo menjaju međunarodne okolnosti i stvara nova svetska realnost".

- Rad na ovom dokumentu je u toku. Činjenica je da se okolnosti na međunarodnoj političkoj sceni menjaju vrlo brzo. Pred nama je nova svetska realnost, što bi trebalo uzeti u obzir tokom pravljenja koncepta - rekao je Peskov za TASS i dodao da nema potrebe da se žuri za izradom tog dokumenta, ali da su mnoge zemlje iskazale otvoreno neprijateljstvo prema Rusiji.

- Zbog takvih stavova prema Rusiji potrebno je umanjiti negativne posledice njihovih akcija. Postoji mnogo zemalja koje su otvoreno pokazale svoju ratobornu poziciju prema Rusiji. Te zemlje preuzimaju različite akcije koje su u suprotnosti sa našim interesima, a uzrokuju nam i štetu. Dakle, moramo da napravimo ravnotežu, smanjimo negativne uticaje - poručio je Peskov, ocenjujući da nije fer reći da se Rusija okrenula Istoku posle zapadnih sankcija.

- Azijsko-pacifički region je uvek bio važan za Rusiju. Zapravo, to je naš najvažniji region, tako da je nekorektno reći da smo se sada okrenuli Istoku i počeli da menjamo prioritete. Naravno, kada je Zapad veštački uveo restriktivne mere Rusiji, trgovina i ekonomija su počele još više da se okreću ka Istoku - kazao je Peskov.

Ruski predsednik Vladimir Putin pohvalio je građane Donbasa koji se hrabro i uspešno bore za oslobođenje svoje domovine. To nisu profesionalni vojnici, dva korpusa su formirana iz tamošnjeg stanovništva. Oni ratuju bolje nego profesionalci, ratuju jako hrabro i uspešno, ocenio je juče Putin i ponovio da je želeo da se na istoku Ukrajine normalizuje situacija mirnim putem. Kad je, međutim, 2014. godine, u Kijevu na vlast došao nacionalistički režim, dva puta je protiv stanovnika Donbasa sprovodio vojne operacije i to nastavlja da čini i dalje. Putin je ponovio da je Rusija morala da pomogne i spasava rusko stanovništvo na istoku Ukrajine.

ARESTOVIČ PRIZNAO DA JE SLAGAO

Savetnik predsednika Ukrajine Aleksej Arestovič priznao je da je svesno lagao o situaciji na frontu i govorio o uspesima ukrajinske armije iako je ona bila u teškom položaju. - Bilo nam je jako teško, ali sam ja govorio da napredujemo. Svestan sam da će se za oslobođenje istočnih teritorija Ukrajine proliti mnogo krvi i da će biti jako teško - kazao je sada Arestovič.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

ALTA ZA DEČJE OSMEHE: Paketići doneli radost mališanima iz Doma „Kolevka”