DIVERZIJA NA KRIMU U SKLADIŠTU MUNICIJE: Vanredna situacija posle sabotaže u DŽankoju, u kojoj je oštećen ruski vojni objekat
RUSKO ministarstvo odbrane saopštilo je juče da je na Krimu na teritoriji vojne jedinice u selu Majskoe u Džankojskom rejonu rano ujutro u 6.15 izvršena diverzija koja je prvo izazvala požar, a zatim i detonacije na privremenom skladištu municije.
Preduzete su sve potrebne mere za likvidaciju posledica diverzije, stoji u saopštenju.
- Nakon detonacije municije, uveden je režim za vanredne situacije regionalnog karaktera - izjavio je lider Krima Sergej Aksjonov.
Kako je saopštio rukovodilac seoske administracije Nikolaj Karpec, evakuisano je oko 3.000 stanovnika te oblasti. U Ministarstvu odbrane tvrde da nije bilo ozbiljno povređenih. Dva stanovnika sela u kojem je došlo do detonacije su lakše povređena.
Jedan je nastradao od krhotina posle eksplozije, a drugog je zatrpao obrušeni zid, ali ni on nije teže ozleđen.
Saopšteno je i da je došlo do požara i na tamošnjoj trafostanici, ali je on lokalizovan.
Osim što je razvaljen vojni objekat, oštećena je i železnička pruga pa je i saobraćaj prekinut.
Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila je juče i da su ukrajinski diverzanti oštetili dalekovode koji iz Kurske atomske centrale dovode struju do industrijskih i civilnih objekata. Policija je pojačala zaštitu atomskih centrala u Rusiji. Diverzanti su 4, 9. i 12. avgusta digli u vazduh ukupno šest strujnih dalekovoda preko kojih Kurska nuklearna elektrana snabdeva strujom industriju, saobraćaj, infrastrukturu i stanovništvo te i susednih oblasti.
Kurska oblast se nalazi na granici sa Ukrajinom.
U Savetu federacije Rusije traže da se žestoko preseku pokušaji neonacista koji očigledno žele da teritoriju Rusije pretvore u poligon za diverzantske operacije. Zbog toga ruski odgovor mora biti ubedljiv.
Moskovski vojni eksperti kažu da poslednji događaji na Krimu pokazuju da su na tom poluostrvu aktivni ukrajinski diverzanti i njihovi jataci.
U fokusu pažnje svetskih agencija sada je suđenje u Donjeckoj narodnoj republici petorici najamnika koji su ratovali u ukrajinskom inostranom legionu. Tužilac je za sve njih zatražio smrtnu kaznu, a u Donjecku tvrde da imaju mnogo dokaza o učešću tih plaćenika u ratnim operacijama. Radi se o državljanima Švedske, Hrvatske i Velike Britanije. Svi oni se brane da nisu bili najamnici već su bili u ukrajinskoj vojsci na takvim mestima da nikoga nisu ubili. Tako se brane Hrvat Vjekoslav Prebeg, Šveđanin Matijas Gustavsen i Britanci Džordž Harding, Endrju Hil i Dilan Hili. Svi su zarobljeni za vreme borbi u Marijupolju.
Još na početku ratne operacije, Rusi su upozorili plaćenike da se na njih ne odnosi ratno pravo i da ih čekaju najstrože kazne.
U Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici kažu da su zainteresovani da na suđenju bude što više stranih novinara, kako bi svet saznao kakva su zlodela pravili neonacistički ukrajinski bataljoni. Kad se zna da su mnogi ukrajinski zarobljenici ispričali mnogo toga ruskim istražnim organima, sasvim je jasno zbog čega je ukrajinska vojska gađala zatvor u Jelenovci, gde su bili oni koji su zarobljeni u čeličani Azovstalj u Marijupolju.
Očigledno je da su u Kijevu odlučili da raketiranjem zatvora u Jelenovci smanje broj svedoka.
Ranije su već osuđena na smrt tri najamnika, Šon Piner, Ejden Aslin i Marokanac Sadun Bragim. Sva trojica su se žalila na presudu. Predsednik Donjecke narodne republike Denis Pušulin kaže da ne vidi nikakav razlog da bi se ti najamnici pomilovali.
Jedan broj avganistanskih specijalaca kojima su lani Amerikanci obećali da će ih pustiti da žive u SAD, Vašington je preusmerio u Ukrajinu gde sada ratuju protiv Rusa, potvrdio je Zamir Kabulov, direktor Drugog departmana ruskog ministarstva spoljnih poslova. Kabulov je, inače, specijalni predstavnik predsednika Rusije za Avganistan. Još u martu Amerikanci su pripremali odlazak avganistanskih specijalaca na front u Ukrajinu. Radi se o ljudima koji su bili profesionalni vojnici avganistanske nacionalne armije.
Koliko je ovakvih plaćenika došlo u Ukrajinu, teško je reći. Ali je sigurno da ih šalju na najopasnije delove fronta.
- Ruske trupe granatirale su Harkov i oštećeni su infrastrukturni objekti - saopštio je gradonačelnik Igor Terehov. On je naveo da je istovremeno granatirano pet od devet okruga Harkova, dodavši da odavno nije bilo tako obimnog napada na grad.
Ode i "Ikea"
Juče je švedski gigant u prodaji nameštaja IKEA odlučio da likvidira svoju rusku jedinicu, društvo sa ograničenom odgovornošću IKEA Dom, smanjujući dodatno svoje poslovanje nakon više od jedne decenije dugog prisustva u toj zemlje. IKEA je u ponedeljak zatvorila svoju onlajn prodaju u Rusiji.
GAS BEZ KOČNICA
CENA gasa u Evropi porasla je iznad 2.450 dolara za 1.000 kubnih metara, prvi put od 8. marta. Istovremeno, ruski gasni gigant "Gasprom" je saopštio juče da ne isključuje scenario prema kojem bi cene gasa u Evropi tokom zime mogle da prekorače nivo od 4.000 dolara za 1.000 kubnih metara.
Nuklearno oružje nije potrebno
NEMA potrebe za upotrebom nuklearnog oružja u Ukrajini da bi se postigli ciljevi specijalne operacije, saopštio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu. On je rekao i da su apsurdne izjave zapadnih medija da Rusija navodno može da upotrebi hemijsko oružje u Ukrajini i dodao da je Rusija u potpunosti eliminisala hemijsko oružje 2017. godine.
Preporučujemo
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)