Svet

RUSIJA BRŽE ZAVRĆE VENTILE NEGO EU SANKCIJE: Zemlje Evropske unije u panici zbog mogućnosti da uskoro ostanu bez gasa

SUVO leto, hladna zima. Upravo od ove stare izreke, ogrnute novim jezičkim ruhom, strahuju širom Evrope. Zavrnute ruske slavine za gas lede krv u žilama pri pomisli šta bi moglo da se dogodi kad zaveje.

РУСИЈА БРЖЕ ЗАВРЋЕ ВЕНТИЛЕ НЕГО ЕУ САНКЦИЈЕ: Земље Европске уније у паници због могућности да ускоро остану без гаса

Foto: Shutterstock

Uvodeći sankcije Moskvi zbog rata koji vodi u Ukrajini, EU je planirala da progresivno ukine potrošnju plavog goriva ruske provenijencije do 2027. godine. Ali, bio je to račun bez krčmara. Kad im već uvode restrikcije, Rusi su zapretili da bi mogli da odluče da značajno smanje, pa i potpuno obustave isporuku, mnogo ranije. Evropa bi se u tom slučaju našla u nebranom grožđu. Na takav scenario sugeriše i nezvanična informacija koju je objavio Rojters da je "Gasprom" otkazao isporuku gasa jednoj evropskoj zemlji, zbog, kako je objašnjeno, više sile. Da li bi ta viša ili nevidljiva sila moga postati pravilo i za ostale države Starog kontinenta još se ne zna.

Remonti, usporen protok, prekid snabdevanja onima koji odbijaju da plaćaju u rubljama, samo su najava onoga šta bi moglo zaista da se dogodi, kada će gas, u novembru ili decembru, biti daleko značajnija imenica nego u julu ili avgustu. A to će biti uskoro.

Francuski ministar ekonomije Brino le Mer bio je nedavno alarmantan porukom da je potpuni prekid snabdevanja ruskim gasom "najrealnija opcija". I predsednik ove zemlje Emanuel Makron je, u četrnaestojulskom intervjuu povodom Dana Francuske republike naglasio da je potrebno spremiti se za scenario koji u potpunosti predviđa izostanak ruskog gasa.

UGALj SVE PRIHVATLjIVIJI

NEKE zemlje, poput Nemačke ili Poljske, ponovo pale davno ugašene centrale na ugalj. I Francuska je pomerila zatvaranje jedne od njih, sve u pokušaju da se bar donekle, na štetu očuvanja okoline, sačuva deo energetske bezbednosti. Daj šta daš. Pitanje je sada samo da li je vreme za zabrinutost ili za paniku, u vreme kada neki evropski lideri, poput Emanuela Makrona, Rusiju optužuju da vodi hibridni rat protiv EU i koristi gas kao oružje.

U Francuskoj je situacija još i dobra, jer ona zavisi od ovog ruskog energenta od 17 do 20 odsto. Ali, u drugim državama je situacija znatno komplikovanija. Slovačka, na primer, uvozi od 70 do čak 100 odsto ruskog plina. Nemačka je ovaj uvoz spustila za kratko vreme s 55 na 35 odsto, pre svega zahvaljujući Norveškoj, ali dalje će teško ići. Jasno je da će zemlje članice morati da primene solidarni sistem i pronađu nove fondove da se priskoči u pomoć onim zemljama koje su u najvećem problemu. EU je postavila ambiciozni plan da se ruske nafte odrekne u visini od čak 90 odsto do kraja ove godine, ali sa gasom će to biti mnogo komplikovanije.

Od oko 400 milijardi kubnih metara gasa koji je potrošila prošle godine, EU je 90 odsto uvezla, od čeka oko 45 odsto, odnosno oko 155 milijardi kubnih metara, iz Rusije. U međuvremenu su pribegli diversifikaciji, pre svega iz izvora u Norveškoj, Alžiru, SAD, Kataru, Egiptu i Azerbejdžanu, ali to na kratke staze ne može da zadovolji potrebe. Ne bi bilo dovoljno čak i kada bi se obistinile želje da se do 2030. potrošnja generalno smanji za 30 odsto, odnosno za 116 milijardi kubnih metara. Da ne govorimo u roku od nekoliko meseci.

Nisu gotovi terminali za prihvat tečnog gasa, a ukupna količina ovog goriva u bliskoj budućnosti već je unapred rasprodata.
 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU: Sabalenka progovorila o dopingu

"NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU": Sabalenka progovorila o dopingu