Svet

ANGELA MERKEL: Putinove reči treba shvatiti ozbiljno, moj odlazak sa funkcije je možda izazvao sukob u Ukrajini

Andrijana Nešić

18. 06. 2022. u 09:50 >> 10:01

BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu za medijsku grupu RND govorila je o ruskoj ofanzivi na Ukrajinu.

АНГЕЛА МЕРКЕЛ: Путинове речи треба схватити озбиљно, мој одлазак са функције је можда изазвао сукоб у Украјини

Na pitanje da li je ruski predsednik Vladimir Putin čekao da ona više ne bude nemački kancelar kako bi otpočeo sukobe u Ukrajini, Merkelova kaže:

- Ja to ne znam. Moj odlazak je možda bio doprinos, kao što su izbori u Francuskoj, povlačenje trupa iz Avganistana i stagnacija implementacije sporazuma iz Minska.

Merkelova je rekla da se protivila ulasku Ukrajine i Gruzije u NATO, ali da je u završnoj deklaraciji na samitu 2008. navedeno "da bi prijem bio moguć", zbog kompromisa.

- Tada smo odbacili Akcioni plan za članstvo – jasan preliminarni korak za prijem u NATO – ali smo u završnoj deklaraciji naveli da bi prijem u NATO mogao biti moguć. Podržala sam ovaj kompromis jer je NATO držao na okupu. Ali na kraju je on sve razočarao. Ukrajina i Gruzija su to shvatile kao ne, a Putin kao da, rekla je Merkel, i dodala da je ta odluka bila ispravna, jer u to vreme Ukrajina i Gruzija nisu bile dovoljno politički stabilne da uđu u NATO, zbog korupcije i podela među stanovništvom.

Ona je dodala da to nisu bili preduslovi da bi NATO mogao da obeća primenu člana 5 NATO ugovora, o pomoći – da će braniti Donjeck, Lugansk ili Tbilisi u slučaju vojnog sukoba između dve zemlje i Rusije.

Merkelova je priznala i sopstvenu nemoć na kraju mandata.

- Bilo je jasno da neću dugo biti na funkciji i zato jednostavno moram da konstatujem da razni pokušaji u protekloj godini nisu imali efekta.

S obzirom na to da Putina poznaje dugo, upitana je kakav je on čovek.

- Trebalo bi ozbiljno shvatiti njegove reči - kratko je rekla Merkel, piše RND.

U jednom od svojih prvih velikih intervjua od kada je napustila funkciju u decembru, Merkelova je otkrila da je prošle godine pokušala da razgovara sa Putinom o evropskom bezbednosnom ustrojstvu, ali da ruski lider nije bio zainteresovani.

- S jedne strane, Putin više nije bio spreman za samit u normandijskom stilu , rekla je ona, misleći na četvorosmerne sastanke između Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine koji su rezultirali sporazumima iz Minska 2014. i 2015. godine.

Ovi protokoli nisu uspeli da okončaju rat u Donbasu, pri čemu je Rusija optužila Kijev da krši njihove pozive na prekid vatre i ignoriše njihove preporuke da Ukrajina dodeli autonomiju Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici.

- S druge strane, nisam uspela da stvorim dodatni evropsko-ruski format za diskusiju pored normandijskog formata. Dakle, može se reći da Hladni rat u suštini nije završen u ovom trenutku, rekla je Merkelova.

Ona nije isključila mogućnost da će kasnije moći da posreduje u sukobu.

- To pitanje se trenutno ne postavlja, rekla je.

Ona je podržala je kurs svog naslednika Olafa Šolca (SPD).

- Smatram da je ispravno da Zapad radi na opstanku Ukrajine, a da ne postane deo direktnog vojnog sukoba.

Na pitanje da li je znala da će početi sukob, rekla je da joj je američki predsednik Bajden dao prve naznake o tome na samitu G20 u Rimu krajem oktobra prošle godine.

Rekla je i da Putin ne želi uspešnu Ukrajinu, koja je na kraju postala talac suprotnosti između Rusije i Zapada, zbog čega su NATO i EU deo ove borbe.

Severni tok 2 i "gas kao oružje"

Angela Merkel ukazala je na to da je Putin 24. februara napao Ukrajinu, u trenutku dok Severni tok 2 još uvek nije proradio, te da Putin u tom smislu gas nije mogao da koristi kao oružje.

- 2005. sam postala kancelarka. Moj prethodnik Gerhard Šreder je na samom kraju mandata doneo odluku za gasovod Severni tok 1. Odluka u korist Severnog toka 2 doneta je 2015. Opravdano je pitanje zašto smo to nastavili da radimo nakon aneksije Krima. To nije bila laka odluka. Pre svega: čak i tokom Hladnog rata postojao je pouzdan izvoz gasa iz bivšeg Sovjetskog Saveza u Zapadnu Evropu. Nisam verovala u promene kroz trgovinu, već u vezu kroz trgovinu sa drugom po veličini nuklearnom silom na svetu. U tom kontekstu, nakon pregovora o Minskom sporazumu, smatrala sam da je Severni tok 2 opravdan, a ne prepreka podnošljivom razvoju Ukrajine. U trenutku kada se pregovaralo o Severnom toku 2, postojala je teza da kada on bude operativan da će Putin prestati da isporučuje gas preko Ukrajine ili je čak napasti. Međutim, pobrinuli smo se da se gas i dalje isporučuje preko Ukrajine i obezbedili da Ukrajina nastavi da prima naknade za isporuke ruskog gasa Zapadu. Putin je potom 24. februara napao Ukrajinu, iako kroz Severni tok 2 još nije protekao ni jedan kubni metar gasa. U tom smislu, gas nije bio oružje - navela je ona.

Merkel je rekla i da se Zapad nije zapitao da li bi bilo bolje da se ne kupuje gas, jer je obim isporuke kroz cevovode iz Velike Britanije, padao iz godine u godinu, a da su cene energije bile veoma visoke zbog promocije obnovljivih izvora, postepenog gašenja nuklearne energije i početka postupnog izbacivanja uglja.

- Nemačka privreda se opredelila za cevovodni transport gasa iz Rusije jer je bio jeftiniji od tečnog gasa iz Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a kasnije i iz SAD. Dakle, trebalo je politički odlučiti da li da umesto kupovine gasa od Rusije, kupujemo znatno skuplji i ekološki kontroverzni tečni gas, nasuprot željama privrede Nemačke, rekla je Merkel.

Ona je napomenula i da je vlada bila smo voljni da novcem od poreza podrži izgradnju dva LNG terminala u Nemačkoj.