KINESKA "CRVENA LINIJA" STRPLJENJA Zavet Kine da će se boriti za Tajvan - nije provokacija, ali jeste upozorenje

KINESKI državni savetnik i ministar odbrane Vej Fenge govorio je na 19. "Šangri-La" dijalogu u Singapuru 12. juna, podelivši kinesku viziju regionalnog poretka i razjasnivši stav Pekinga o različitim pitanjima, stoji u članku "Raše tudej".

Foto: EPA/Depositphotos

Zvučan prizvuk iz tog govora imalo je strogo upozorenje zemljama koje bi mogle podržati „nezavisnost Tajvana“, što su zapadni mediji odmah protumačili kao nekako provokativno, piše novinar Bredli Blankenšip.

- Ako se neko usudi da otcepi Tajvan od Kine, nećemo oklevati da se borimo, borićemo se po svaku cenu - rekao je Vej, ističući da ne treba potcenjivati vojne sposobnosti i odlučnost Kine. U tom istom govoru, Vej je, na veliko zaprepašćenje zapadnih medija, nazvao tajvanski region „pre svega kineskim Tajvanom“.

Iako je istina da su ove reči bile prilično ozbiljne, one ipak nisu nimalo provokativne. Vej je samo izneo odbrambenu poziciju, odnosno da ako bi suverenitet Kine bio ugrožen takozvanom „nezavisnošću Tajvana“, onda bi kineska vojska uzvratila na isti način da odbrani svoj teritorijalni integritet. Ovo implicira da pozicija Kine zavisi od promenljivih okolnosti u vezi sa pitanjima Tajvana, ali sama nije sklona da poremeti status "kvo".

Foto: Pixabay

Pitanje jedne Kine

Čovek bi pomislio sasvim suprotno kada bi njihova saznanja o ovom pitanju bila u potpunosti informisana od strane zapadnih medija. Za njih, Kina je ta koja je uzdrmala stvari preteći da će upotrebiti silu po pitanju Tajvana. Međutim, ovo ignoriše status "kvo" koji su zapadne vlade prihvatile prilikom uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Kinom: princip jedne Kine, koji jasno kaže da postoji jedna Kina i da je Tajvan deo Kine.

Ovo je izrazito važno jer se pitanje Tajvana u suštini odnosi na Kineski građanski rat, koji je počeo 1927. godine, ali nikada nije postignut zvanični sporazum o primirju ili miru. Taj rat se vodio između vlade bivše Republike Kine predvođene Kuomintangom (KMT) i snaga koje je predvodila Komunistička partija Kine. Sve se u suštini završilo nakon uspostavljanja Narodne Republike Kine 1949. godine, ali KMT snage su pobegle na Tajvan i od tada su tamo ostale.

Foto: Pang Xinglei/Xinhua via AP

Da bi se strani akteri mešali u pitanje Tajvana u suštini bi značilo mešanje u tekući građanski rat, čak i ako je taj rat odavno nestao i sada je u pitaeu politički spor. To je grubo mešanje u ono što je čisto kinesko pitanje i povećava verovatnoću sukoba u Tajvanskom moreuzu. Zbog toga je pitanje ponovnog ujedinjenja važno za Peking – jer bi stavljanje "na počinak" ovog tekućeg političkog spora u velikoj meri smanjilo regionalna trvenja.

Naprotiv, ono što uznemirava status "kvo" su neprijateljske akcije zapadnih vlada, odnosno Sjedinjenih Država. Samo nekoliko dana pre nego što se američki ministar odbrane Lojd Ostin sastao sa Vejem na marginama dijaloga "Šangri-La", SAD su odobrile ugovor o oružju sa Tajvanom vredan 120 miliona dolara – što Peking nije odobrio. SAD nastavljaju da militarizuju Tajvanski moreuz i prijavljeno je da su se tamo stacionirale trupe, na teritoriji Kine.

SAD žele da iskoriste i „internacionalizuju“ pitanja Tajvana kako bi obuzdale Kinu, zbog čega je Vej u svom govoru opisao razvoj Kine kao koristan za svet. Vašington vidi Peking kao svog najvažnijeg protivnika zbog kineske vojne moći, tehnološke snage i ekonomske neophodnosti, i učiniće sve da spreči Kinu da napreduje – čak i ako to znači mešanje u unutrašnje stvari Kine.

Foto: Profimedia

Američki "Zaokret ka Aziji" na čelu sa Obamom

Imajte na umu da su se rastuća interesovanja za pitanje Tajvana i mišljenja o njemu drastično promenila otkako su SAD započele svoj takozvani „zaokret ka Aziji“ pod bivšim predsednikom Barakom Obamom. Većina Amerikanaca nije imala pojma ili bilo kakvo interesovanje za pitanje Tajvana sve do poslednjih nekoliko godina – a ankete, uključujući i prošlogodišnju Saveta Čikaga, takođe ukazuju na to. Očigledno nije slučajnost da je višegodišnje kinesko političko pitanje prešlo iz akademskog pitanja na Zapadu u mejnstrim u istom vremenskom okviru kada je Kina uznapredovala. Ovo je dodatak stalnoj zabrinutosti zbog „ljudskih prava“ u Kini, uključujući ona o kojima se "slavno" raspravlja u zapadnim medijima u autonomnom regionu Sinđang Ujgur ili u autonomnom regionu Tibet.

Foto: EPA

Uzimajući u obzir koliko je pitanje Tajvana važno za Peking i kinesku nacionalnu bezbednost, Vejev govor je bio izuzetno "pitom". Ako možemo da zamislimo okolnost u kojoj su Konfederativne Države Amerike nekako preživele u nekoj američkoj eksklavi, a da su zatim američki politički protivnici podigli tenzije oko ovog pitanja decenijama kasnije, takav problem bi se vrlo verovatno rešio na sličan način. 

Ali SAD bi verovatno već bile na dobrom putu ka ratu kao i do sada, zbog čega je kineska pozicija tako pohvalna. Kina je imala izuzetno strpljenje – ali to strpljenje očigledno može da ponestane ako se pređe crvena linija.

BONUS VIDEO:

RUSKI BM-30 U AKCIJI: Pogledajte dejstvo teškog višecevnog bacača raketa

Preporučujemo

Svet

9 10

Kineska delegacija nije napustila salu na samitu za vreme govora Zelenskog (ISPRAVKA)

11. 06. 2022. u 13:18

Politika

10 95

KINA PODSETILA NATO NA NjIHOVE ZLOČINE: "Pre 23 godine ste bez odobrenja Saveta bezbednosti UN bacili 420.000 bombi"

11. 06. 2022. u 09:27

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije