Svet

LICEMERJE ZAPADA: Gas iz Katara politički dobar, a iz Rusije nije

I. Stanojević

05. 06. 2022. u 12:00

NESLOGA unutar EU dobila je još jednu "kosku" oko koje će se sukobljavati duboko zavađene članice.

ЛИЦЕМЕРЈЕ ЗАПАДА: Гас из Катара политички добар, а из Русије није

Berlin je sklopio "dil" sa Katarom o isporuci gasa, a ostale države Unije već su stale u red da natoče na ovoj slavini, koja treba da ih oslobodi barem dela energetske zavisnosti od Moskve. Plave energije u Kataru, a ni Saudijskoj Arabiji nema za sve, pa će se voditi prava bitka ko će dobiti pristup, a u igri su i gasna nalazišta u Ujedinjenim Emiratima.

Gas će, prema potvrdama zvaničnika u Dohi, poteći iz Katara ka Nemačkoj tokom 2024. godine. Energentski pakt predviđa masovne isporuke od grejne sezone 2026-2027, ali je državni vrh ove zemlje na jugozapadu Azije obećao da će i pre toga uraditi "šta god može" za "energetsku bezbednost Evrope".

Berlin je maksimalno ubrzao uspostavljanje gasnog terminala, nastojeći da se oslobodi energentske zavisnosti od Rusije, budući da ruski gas pokriva više od polovine nemačkih potreba. Dil Berlina i Dohe osvetlio je licemerje Nemačke koja je, zajedno sa gotovo kompletnom Evropom i SAD, gotovo do juče, bacala drvlje i kamenje na Katar, što su najkonkretnije i obilato podržale višegodišnje sankcije prema ovoj zemlji.

Šest arapskih zemalja prekinulo je, pre pet godina, diplomatske odnose sa Katarom, optuživši ga da destabilizuje region i podržava militantne grupe, među kojima su takozvana Islamska država i Al kaida. Katar poriče povezanost sa ovim grupama i naziva embargo "neopravdanim" i "neosnovanim".

Zapadni mediji izveštavali su tada da je "u pitanju događaj bez presedana koji se posmatra kao veliki razdor među moćnim zalivskim zemljama, takođe bliskim saveznicima SAD". Obustavu diplomatskih odnosa najpre je pokrenuo Bahrein, zatim Saudijska Arabija, a ubrzo su se priključili UAE, Egipat, Jemen i Libija. Zvaničnici ovih zemalja argumentovali su odluku potrebom da njihova "nacionalna bezbednost bude zaštićena od opasnosti koje donose terorizam i ekstremizam".

Svet se, u blokadi Katara, nije zaustavio na ovome. Zemlja se našla na stubu srama zbog tobožnjih civilizacijskih, i "rupa" u demokratiji. Vrli Zapad kritikuje Katar i zbog "izrabljivanja stranih radnika". Amnesti internešenel, optužio je Katar da se služi prinudnim radom. Ova zemlja ima tek 300.000 državljana i desetostruko više stranaca. Stotine ljudi gubilo je živote na gradilištima velelepnih stadiona na kojima će se, krajem godine, igrati Mundijal. Za potrebe svetske fudbalske smotre Doha je širom zemlje izgradila sedam stadiona, novi aerodrom, novi metro i mrežu puteva.

Februara prošle godine "Gardijan" je objavio da je, od trenutka dobijanja organizacije Svetskog prvenstva do tada, u Kataru poginulo 6.500 radnika, imigranata iz Indije, Pakistana, Nepala, Bangladeša i Sri Lanke. Katarske vlasti su to odbacile kao neosnovanu optužbu. Širom planete svakodnevno ginu radnici na neobezbeđenim gradilištima, ali u razvijenim demokratijama njihove pogibije se tumače sopstvenom nepažnjom ili konzumiranjem alkohola.

Kritika na račun Katara, kad je Berlin u pitanju nije, međutim, stala ni posle parafiranja gasnog sporazuma. Nije se još ni osušilo mastilo na potpisima kancelara Olafa Šolca i katarskog emira, šeika Tamima bin Hamada Al Tanija, a vodeći nemački medij "Dojče vele" komentarisao je da "potreba da se prekine zavisnost od Rusije vodi saradnji sa još jednim nedemokratskim režimom".

Komentator nemačkog lista "Velt" Žak Šuster kaže da bi "najlepše bilo kad bi sav gas stizao iz demokratske Norveške, ali pošto to nije moguće nekako moramo da se grejemo".

- Katar ima centralnu ulogu u našoj strategiji - ocenio je Šolc, misleći na nameru Nemačke da izgradi više terminala za prihvat tečnog gasa i tako se, kroz koju godinu, potpuno oslobodi potrebe da uvozi ruski gas.

Uloga spasioca Nemačke pripala je šeiku Tamimu bin Hamabu bin Kalifi al Taniju, čoveku koji je zvanično emir Katara. Politička vrhuška ove evropske zemlje sa više od 83 miliona stanovnika trlja ruke zbog uspešnog dila i više ne smeta ni činjenica da se Tamim našao na udaru optužbi za bliske veze sa islamistima, što je, svojevremeno, podstaklo Saudijsku Arabiju i okolne države da uvedu blokadu za katarske robu i proteraju njegove državljane. Zato će kritički tonovi postepeno zamirati, barem oni iz Berlina.

U dil su, posredno, uključeni i Amerikanci, budući da "Katar enerdži" drži 70 odsto vlasništva u američkom postrojenju "Golden pas", u Teksasu. Vicepremijer Katara najavio je da će taj pogon biti proširen do 2024. godine, upravo da bi se gas isporučivao Nemačkoj.

Katar očekuje da će najkasnije do 2026. povećati proizvodnju tečnog gasa sa 77 na 126 miliona tona godišnje, a to bi onda bilo dovoljno da se ozbiljnijim količinama snabde i Nemačka, ali i još poneko, piše "Dojče vele". Najveće nade Doha, međutim, ulaže u gasno polje "Nort Dom", koje Katar deli sa Iranom. Sada Katar mahom izvozi na istok, u Aziju.

BRISELSKE SVAĐE

BRISEL sve dublje tone u kontradiktornosti i besmislice. Šef evropske diplomatije Đozep Borelj se nada da će dogovor EU o embargu na uvoz najvećeg dela ruske nafte primorati Moskvu da ostalima prodaje po nižoj ceni, te se tako "smanjuju finansijski izvori kojima Rusija hrani svoju ratnu mašineriju".

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (na slici) smatra da, u tom istom cilju, Evropa, naprotiv, treba da pazari od Moskve, jer "bi potpuni prekid kupovine ruske nafte mogao da dovede do porasta cena tog energenta, što bi omogućilo Rusiji da dobija veći profit i preusmerava ta sredstva na jačanje svoje vojne moći".

CNN SPEKULIŠE: SAD HOĆE OKVIR ZA KRAJ SUKOBA

AMERIČKI zvaničnici se poslednjih nedelja redovno sastaju sa svojim britanskim i evropskim kolegama kako bi razgovarali o potencijalnim okvirima za prekid vatre i okončanje rata u Ukrajini kroz sporazum, prenosi Si-En-En reči izvora upoznatih sa ovim pregovorima.

- Ukrajina nije direktno uključena u te diskusije, uprkos opredeljenju SAD "ništa o Ukrajini bez Ukrajine" - navodi ova TV mreža.

Ukazuje se i da je među temama sastanaka zvaničnika SAD s britanskim i evropskim kolegama okvir sporazuma od četiri tačke koji je Italija predložila krajem prošlog meseca.

U HERSONU TRAŽE RUSKO DRŽAVLjANSTVO

OKO 1.500 ljudi podnelo je zahtev za rusko državljanstvo u kancelariji za izdavanje dokumenata u ukrajinskom gradu Hersonu, koji kontrolišu ruske snage, saopštio je Kiril Stremousov, zamenik načelnika vojne i civilne administracije Hersonske oblasti.

On je rekao da je podneto i obrađeno oko 1.500 prijava i da je 200 od njih već pozitivno rešeno, ali da "postoji samo jedna kancelarija i da ima mnogo ljudi koji traže rusko državljanstvo".

Prema njegovim rečima, ruske vlasti žele da otvore što je moguće više ovakvih kancelarija za izdavanje dokumenata u celoj Hersonskoj oblasti, a prva okružna kancelarija trebalo bi da se otvori u Novoj Kahovki.

SPREMAN METAL ZA RUSIJU

BROD koji je poslat da utovari metal i isporuči ga u Rusiju uplovio je u ukrajinsku luku Marijupolj, rekli su predstavnici lučke uprave, preneo je TASS.

Ranije ove nedelje iz Marijupolja je krenuo prvi brod za Rusiju sa tovarom metala, a ukrajinske vlasti su tada saopštile "da transport metala iz luke u Marijupolju predstavlja pljačku".

Rusija je preuzela punu kontrolu nad Marijupoljom ranije ovog meseca, a krajem maja saopšteno je da je luka deminirana i da je ponovo otvorena za komercijalne brodove.

ŠTO PRE RAT DA SE OKONČA

GENERALNI sekretar UN Antonio Guteres ponovio je svoj poziv za prekid sukoba i nastavak pregovora, kao i nesmetan pristup humanitarne pomoći Ukrajini.

On je naglasio da je ovaj sukob odneo već hiljade života i da je zbog njega raseljeno više miliona ljudi, a da je rat "rezultirao neprihvatljivim kršenjem ljudskih prava i rasplamsava trodimenzionalnu globalnu krizu, hrane, energije i finansija, koja najviše pogađa ugrožene ljude, zemlje i privrede".

- Što pre se strane angažuju u diplomatskim naporima i dobroj veri da okončaju ovaj rat, to bolje zbog Ukrajine, Rusije i sveta - rekao je Guteres.

01. 06. 2022. u 17:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 46

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09