PROBOJ U RUSIJU SKICIRAN 2019: Američka korporacija RAND razradila tačke za destabilizaciju najveće države sveta
AMERIČKA RAND korporacija je još 2019. godine objavila detaljnu analizu "destabilizacije i preopterećenja" Rusije čiji se "scenario", tri godine kasnije, upravo realizuje.
Korporacija koja se ponosi strategijom "proboja" u Hladnom ratu, koja je primorala Sovjetski Savez da troši sopstvene resurse u konfrontaciji, sličan model je, sada, upotrebila i za plan protiv Rusije. No, on nije bez rizika.
Ocenjujući Rusiju kao moćnog protivnika SAD u fundamentalnim sektorima, RAND ocenjuje da će Amerika i njeni saveznici morati da slede zajedničku i dugoročnu strategiju koja koristi ranjivost Rusije. Analizirajući "po stavkama" sredstva za destabilizaciju najveće zemlje sveta, RAND je razradio verovatnoću uspeha i koristi, ali i troškove i rizike ove "operacije" za SAD i NATO saveznike.
Procenjujući da je najveća ranjivost Rusije njena ekonomija, zbog velike zavisnosti od izvoza nafte i gasa, RAND je ocenio da se prihod Moskvi od tog izvoza može smanjiti jačanjem sankcija, uz istovremeno povećanje izvoza američkih energenata. Cilj je, ističu, da se Evropa obaveže da smanji uvoz ruskog prirodnog gasa i zameni ga tečnim, koji se transportuje morem. Drugi najvažniji način dugoročne destabilizacije ruske privrede, kako RAND preporučuje, jeste podsticanje emigracije kvalifikovanih Rusa. Ističe, pritom, da prednost imaju posebno mladi ljudi, sa visokim nivoom obrazovanja.
U ideološko-informacionom sektoru bilo bi, navodi se dalje, neophodno istovremeno podsticati unutrašnju pobunu i podrivati spoljašnji imidž Rusije. Predlaže se isključivanje iz međunarodnih foruma, bojkot internacionalnih sportskih događaja...
Geopolitički, naoružavanje Ukrajine bi, smatra RAND, omogućilo Americi da iskoristi centralnu tačku spoljne ranjivosti Rusije. Korporacija, međutim, upravo u ovoj tački preporučuje pažljiv proračun "kako bi se Rusija većim troškovima držala pod pritiskom, ali bez skliznuća u veliki sukob, u kojem bi Moskva, zbog blizine, imala značajne prednosti".
U vojnom sektoru, procenjuje se da bi SAD mogle da imaju korist, uz niske troškove i rizike, povećanjem broja kopnenih trupa iz zemalja NATO, u antiruskoj funkciji. Dodaju se i velike šanse za uspeh i korist, uz umerene rizike, ulogom u strateške bombardere i rakete dugog dometa, usmerene protiv Rusije.
Skup svih opcija, smatraju ovi analitičari, doveo bi do toga da Moskva plati najtežu cenu u sukobu, ali upozoravaju i na nekoliko velikih rizika po SAD i NATO. Neka od upozorenja već su po rizicima prevazišla i očekivanja američkih stratega. To se, za sada, najviše odnosi na opasnosti od naoružavanja Ukrajine.
RAND je pre tri godine upozorio SAD i na opasnosti od raspoređivanja velikog broja NATO trupa na ruskoj granici, kao i održavanje vojnih vežbi u tom rejonu. Razmeštanje u Evropi novih nuklearnih raketa srednjeg dometa usmerenih prema Rusiji, upozoravalo se, nosi verovatnoću uspeha, ali i ogromne rizike.
Američki analitičari smatraju rizičnim i pokušaje da se unutar Rusije smanji poverenje u izborni sistem, rad rukovodstva, kao i podršku pobunjenicima, kako u samoj zemlji, tako i u Belorusiji i Siriji. I uspostavljanje dubljih trgovinskih i finansijskih sankcija Rusiji, upozorava se, nosi ujedno velike troškove i rizike za SAD, koje bi morale da ulože ogromne resurse. Ta sredstva, navodi se, više ne bi bila dostupna za druge namene, pa bi veliko povećanje vojne potrošnje za SAD, kao i članice NATO, išlo na štetu njihovih budžeta za druge namene, uključujući socijalne.
PRIMAJU UPLATE I OD VLADE
ISTRAŽIVAČKI centar za globalnu politiku, korporaciju RAND je 1948. godine stvorila kompanija "Daglas erkraft" za istraživanje i analizu u Oružanim snagama SAD. Ovu grupaciju sa sedištem u Kaliforniji, sa skoro 2.000 zaposlenih i kancelarijama širom SAD, u Kembridžu, Briselu i Kanberi, finansiraju danas američka vlada i privatne fondacije, korporacije, univerziteti i fizička lica. Kompanija radi i za druge vlade, međunarodne organizacije, privatne firme i fondacije u nizu pitanja, uključujući i zdravstvenu zaštitu.
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
"TERALI SU ME DA RADIM JUTARNjI PROGRAM, NASILNO - PO KAZNI": Olivera Kovačević o karijeri na RTS-u
VODITELjKA Olivera Kovačević je o svojim počecima, izazovima u poslu, o tome zašto ponekad poželi da bude vikinška ratnica, kao i o svemu što joj daje snagu i inspiraciju.
17. 11. 2024. u 09:28
Komentari (0)