ZELENSKI SAD ZOVE PUTINA U JERUSALIM: Usred ratnog pakla u Ukrajini rukovodstvo u Kijevu spremno da pregovara sa šefom Kremlja

Branko Vlahović dopisnik iz Moskve

14. 03. 2022. u 06:51

NA ratištima Ukrajine se i juče ginulo bez obzira na to što su se Kijev i Moskva dogovorili da se otvore humanitarni koridori za izlazak civila iz opkoljenih gradova.

ЗЕЛЕНСКИ САД ЗОВЕ ПУТИНА У ЈЕРУСАЛИМ: Усред ратног пакла у Украјини руководство у Кијеву спремно да преговара са шефом Кремља

Foto AP

Ipak, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski poziva na pregovore ruskog kolegu Vladimira Putina u Jerusalim.

Minulog vikenda mali je broj građana uspeo da izađe iz ratnog pakla. Onima koji su hteli na stranu gde su ruske snage  to nisu dozvoljavali nacionalistički bataljoni koji su otvarali vatru na civile. Sa druge strane, u Kijevu tvrde da civili ukrajinske nacionalnosti nisu želeli da idu na teritoriju pod kontrolom ruskih jedinica.

Ruska vojska je oslobodila oko 300 civila i monahe koji su bili u Svetouspensko-nikolovasiljevskom pravoslavnom manastiru u mestu Nikoljskoje u Donbasu. Tamo su ukrajinski nacionalisti iz jedinica "Ajdar" napravili svoje vatrene položaje, a građane i monahe držali su kao taoce. Jedan broj ukrajinskih nacionalista je likvidiran, a ostali su uspeli da pobegnu.

Situacija u blokiranom Marijupolju je i dalje teška, a nacionalističke jedinice ne dozvoljavaju građanima da izađu preko humanitarnih koridora. U subotu je uspelo da izađe samo 60 građana. Još dok grad nije bio potpuno opkoljen, iz njega je prvo pobegla grupa od pedesetak vojnika "Desnog sektora" i stigla do sela Novomlinovka u zaporoškoj oblasti gde su, po pričanju seljana, opljačkali meštane.

Vladimir Zelenski, Foto AP

Od početka rata poginulo je oko 1.300 ukrajinskih vojnika, tvrdi predsednik Vladimir Zelenski. Koliko je do sada poginulo ruskih vojnika, u Moskvi ne saopštavaju. I dalje gine veliki broj civila.

Zelenski je, u međuvremenu, pozvao na pregovore ruskog kolegu Vladimira Putina u Jerusalim, jer smatra da je nemoguće da se razgovori dva predsednika održe na teritoriji Ukrajine, Belorusije ili Rusije.

Izraelsko rukovodstvo je spremno da bude domaćin takvih pregovora, ali samo ako postoje šanse da se postigne dogovor Putina i Zelenskog. To potvrđuju izraelski diplomatski predstavnici, o čemu pišu tamošnji mediji. Ističe se da u Moskvi nemaju ništa protiv da se pregovori održe u Izraelu.

- Mi iz iskustva znamo da vođenje pregovora kada nema šansi na uspeh može da dovede do pogoršanja situacije na terenu - objasnili su u Jerusalimu, a izraelski premijer Naftali Benet je u subotu uveče razgovarao telefonom sa Zelenskim.

Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu je izjavio da je Putin kazao predsedniku Erdoganu da je spreman da se sretne sa Zelenskim ako on prihvati uslove o neutralnosti Ukrajine i prizna teritorijalne promene.

Ilustracija V. N.

U subotu su preko video-veze održani rusko-ukrajinski razgovori u formatu kao i tri prethodna susreta u Belorusiji. Interesantno je da u Moskvi ne ocenjuju poslednje razgovore, dok je predsednik Zelenski zadovoljan i kaže da su tek sada počeli razgovori bez ultimatuma.

Vladimir Zelenski je rekao da je to "principijelno novi pristup pregovorima". Njegov savetnik Mihail Podoljak, koji učestvuje u pregovorima, izjavio je moskovskom listu "Komersant" da postoje mogućnosti da se postigne kompromis. Podoljak optimistički tvrdi da Rusija sada realnije gleda na konflikt i da su formirane radne grupe u kojima su i pravnici.

- Na pregovorima se razgovara o raznim predlozima, kojih ima mnogo, oko prestanka vatre i povratka ruske vojske iz Ukrajine - tvrdi Mihail Podoljak i ističe da će Ukrajina tražiti od Rusije kompenzaciju za razrušenu infrastrukturu.

U Moskvi ne komentarišu sadržaj pregovora, jer su se sa ukrajinskom delegacijom dogovorili da to ne čine dok ne usaglase ključne pozicije. Nezvanično se može čuti u Moskvi da Ukrajinci postaju svesni da Krim više nikada neće biti njihov, kao ni Donjevcka i Luganska republika, koje su postale samostalne države kada ih je Moskva priznala.

Četvrti susret rusko-ukrajinskih pregovarača će se održati kad se sačine konkretni predlozi ključnih pozicija, a to može biti naredne nedelje. U ruskom parlamentu kažu da je sada potpuno jasno da Zelenski nema pod kontrolom ukrajinske nacionalističke bataljone, pa zato i ne može da daje čvrste garancije oko humanitarnih koridora.

Očigledno je da je rapidno porastao broj zarobljenih ukrajinskih vojnika, pa su sada u Kijevu odlučili da osnuju štab za ophođenje sa zarobljenicima, sa potpredsednicom vlade Irinaom Vereščuk na čelu. Ona je do sada bila zadužena za "reintegraciju privremeno okupiranih teritorija". Sada u Kijevu obećavaju da će se oni ponašati prema zarobljenicima poštujući međunarodno pravo. Štab će se baviti i pitanjima razmene zarobljenika.

Foto AP

U međuvremenu, predsednik Čečenije Ramzan Kadirov došao je u zonu ratne operacije da ruskim vojnicima, među kojima su i specijalci iz Čečenije, podigne moral i prenese da je glavni zadatak da se zauzme Kijev.

Ruska avijacija, inače, sve češće gađa vojne aerodrome i druge objekte u zapadnoj Ukrajini, koje nije raketirala prve nedelje rata. Ali, kad su sa Zapada počeli intenzivno da šalju vojnu pomoć Ukrajini, koristeći železnički i drumski saobraćaj, situacija se promenila. Predstavnici Ministarstva odbrane Rusije otvoreno kažu da su svi konvoji oružja za njih legitimni vojni ciljevi. Toga su svesni i na Zapadu, pa zato i traže razne mogućnosti da ih ruska avijacija ne presretne i ne uništi čim pređu poljsku granicu i uđu u Ukrajinu.

NEPRIJATELjIMA DUGOVI U RUBLjAMA

MINISTAR finansija Rusije Anton Siluanov izjavio je ruskoj TV da je oko polovine ruskih deviznih rezervi zmrznuto zbog zapadnih sankcija. Ukupne ruske rezerve iznose oko 640 milijardi dolara i sada Rusija ne može da koristi oko 300. Što se tiče ruskih dugova zapadnim kreditorima, Rusija će zemljama koje je proglasila neprijateljskim dugove vraćati u rubljama. Deo ruskih rezervi je u kineskoj valuti, pa Amerikanci vrše pritisak na Kinu da smanji trgovinu sa Rusijom i ograniči joj pristup rezervama u juanima. U Moskvi veruju da će Kina sačuvati dosadašnje odlične odnose sa Rusijom, pa mnogi prognoziraju da su uzaludni pritisci Vašingtona na Peking. Za Rusiju je važno da prodaje Kini energente. Predsednik Ruske dume Vjačeslav Volodin izjavio je, inače, da Rusija ima dovoljno hrane i da nikakva blokada ne može da izazove glad. Rusija je na nekoliko meseci zaustavila izvoz žitarica.

KIJEVU IZ SLOVAČKE S-300?

AMERIKANCI pregovaraju sa rukovodstvom Slovačke da preda Ukrajini svoje sisteme S-300, jer jedino njima znaju da rukuju, kako bi zaštitili svoje nebo od ruske avijacije.

Hoće li Slovačka zaista predati Ukrajini svoje S-300, zasad se ne zna. Brisel će posetiti američki ministar odbrane Lojd Ostin, a zatim će posetiti Slovačku gde će razgovarati o isporuci S-300 Ukrajini, kao i o dostavljanju pomoći železnicom.

Foto AP

PRECIZNI RUSKI "KALIBAR"

RUSI gađaju istim raketama kojima su sa Kaspijskog mora ciljali ekstremiste u Siriji.

Radi se o krilatim raketama "kalibar" za koje Rusi tvrde da su preciznije od američkih "tomahavka", i ujedno znatno jeftinije. Cena "kalibra" je između 350.000 i 400.000 dolara, a "tomahavka" od milion i po do dva miliona dolara. Radio-visinometar "kalibru" omogućava da zadrži potrebnu visinu u skladu sa reljefom iznad kojeg leti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DAČO, JOŠ JEDAN DAČA JE NA PUTU! Zašto je Okanović sinu dao ime po Danilu Lazoviću? Zajedno smo se molili Bogu