RAFALI NEONACISTA CIVILIMA U LEĐA: Humanitarni koridori u Ukrajini "mrtvo slovo na papiru", bataljoni divljaju na jugu zemlje

RUSKE jedinice stežu obruč oko najvećih ukrajinskih gradova! Zasad, međutim nema komande za ulazak u njih, zbog toga, kako je obrazloženo u Moskvi, da bi se izbegle ulične borbe za koje su ukrajinsku vojsku obučavali britanski i američki vojni instruktori.

Foto Profimedia

U minula 24 sata ruske jedinice, zajedno sa vojskom Donjecke narodne republike, ušle su u dubinu ratišta Ukrajine 21 kilometar, a juče ujutro pogođen je aerodrom u mestu Vasiljkovo i glavni centar radio-veze ukrajinske armije u mestu Brovari. Snage RF najbliže su se približile na jugoistoku Ukrajine gradu Marijupolju.

Glavni grad Kijev je, prema poslednjim podacima, okružen sa severa i istoka i jedino se sa juga može ući i izaći.

Kako ocenjuju vojni stratezi, ruska vojska se priprema da "forsira reku Dnjepar kako bi ušla i sa severozapada" u prestonicu Ukrajine koja ima deset rejona, a sa okolinom broji oko četiri miliona stanovnika.

Foto AP

Sada više niko ne govori o brzoj kapitulaciji ukrajinske armije jer je ona zauzela strateški važna mesta u gradovima i spremna je za obračun sa ruskim jedinicama. Jasno je, slažu se analitičari, i zbog čega su ukrajinske vlasti podelile stanovnicima Kijeva 25.000 "kalašnjikova". Pad Kijeva i gubitak jedinstvene komande sigurno bi uticao i na bržu kapitulaciju jedinica koje sada brane najveće gradove. Koliko će još dugo trajati opsada gradova može samo da se nagađa jer ratni reporteri sa prvih linija fronta kažu da ne postoje rokovi do kada se mora završiti specijalna vojna operacija.

Posebno teška humanitarna situacija je u Marijupolju, koji je već danima opkoljen. Tamo se nalazi veliki broj pripadnika zloglasne jedinice "Azov", koju su još pre osam godina zapamtili po okrutnosti građani ruske nacionalnosti. Njih i druge ukrajinske neonacističke bataljone finansirao je ukrajinski oligarh Igor Kolomojski, inače po nacionalnosti Jevrejin.

 

U minula 24 sata ruske jedinice, zajedno sa vojskom Donjecke narodne republike, ušle u dubinu ratišta Ukrajine 21 kilometar, Ilustracija V. N.

Za to vreme, vojska Donjecke narodne republike ušla je u grad Volnovaha kao i više okolnih mesta. Predsednik Donjecke narodne republike Denis Pušilin kazao je juče "da bi im dobro došla pomoć dobrovoljaca da se oslobode mesta Konstantinovka, Krematorsk i Slavjansk. Sa Pušilinom se slaže i zamenik načelnika jedinica Donjecke narodne republike Eduard Basurin koji ističe "da bi iskusni dobrovoljci pomogli, ne samo da se brže oslobode gradovi, nego da bi i broj žrtava civilnog stanovništva bio manji".

Vojska Donjecke narodne republike je i 2014. i 2015. više puta pokušavala da zauzme Marijupolj, ali bezuspešno. Sada imaju podršku ruskih snaga, pa je, smatraju ruski stručnjaci, pitanje samo dana kada će ozloglašeni bataljoni moći da biraju - da se predaju ili poginu:

- Iz tog obruča jako teško mogu da izađu. Jasno je da će jedan broj pokušati da se kamuflira i sakrije među mirne građane.

Inače, razdaljina između pozicija dve zaraćene vojske ne prelazi deset kilometara, a na nekim mestima je i znatno manja.

U međuvremenu, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da su Kijev i Moskva, umesto da razmenjuju ultimatume, započeli da vode pregovore o konkretnim pitanjima. On je u jučerašnjem obraćanju dodao "da ne vidi hrabrost NATO kada se radi o Ukrajini". Rusiji je poručio da će zauzeti Kijev "samo ako ga sravne sa zemljom".

Potpredsednica ukrajinske vlade Irina Verščuk najavljuje da će biti otvoreni koridori za izlazak građana iz Kijevske, Zaporoške i Sumske oblasti. Iako su u Kijevu najavili da će preko koridora moći da izlaze svi civili koji to žele iz Marijupolja, drugog po veličini grada u Donjeckoj oblasti izašao je minimalan broj ljudi jer im neonacistički bataljoni, ako ih primete, pucaju u leđa.

- Vojnici tih bataljona pljačkaju građane, maltretiraju ih i oduzimaju privatne automobile. I u gradu Sumi ulaze u kuće građana i otimaju im hranu pod pretnjom likvidacije - kažu predstavnici ruskih snaga.

Foto AP

S druge strane, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da su ruske snage granatirale džamiju Sultana Sulejmana Velikog i njegove žene Roksolane u luci Marijupolj, gde se, kako se navodi, sklonilo više od 80 ljudi, među kojima su deca, kao i turski državljani. Kijev je istovremeno optužio Moskvu "da odbija da dozvoli ljudima da izađu iz Marijupolja gde je blokirano nekoliko stotina hiljada ljudi".

Foto AP

Ukrajinski zvaničnik Anton Geraščenko juče je tvrdio i da je još jedan ruski general, Andrej Kolesnikov, navodno ubijen u borbi kod Marijupolja.

Geraščenko, savetnik u ukrajinskom MUP-u, kazao je da je Kolesnikov treći ruski general koji je ubijen od početka sukoba 24. februara. Pogibiju Kolesnikova nije potvrdila ruska vojska.

* * * * * * * * *

MAKRON I ŠOLC, U TRAŽENjU DIPLOMATSKOG REŠENjA ZA SUKOB NA ISTOKU EVROPE, JUČE PONOVO ZVALI PUTINA

Šifrovani telefon iz pozlaćenog Jeliseja

FRANCUSKI predsednik Makron i nemački kancelar Šolc ponovo su juče razgovarali telefonom s ruskim predsednikom Putinom. Ruskog šefa države su pozvali "da odmah prekine s ratnim dejstvima i angažuje se u traženju diplomatskog rešenja za situaciju u Ukrajini".

Ruski predsednik je u ovom razgovoru, koji je trajao sat i po, pored ostalog optužio ukrajinske snage za flagrantno kršenje humanitarnog prava, ubijanje civila, uzimanje građana za taoce i njihovo korišćenje kao živog štita:

- Ukrajinci razmeštaju teško naoružanje u rezidencijalne zone, u blizini bolnica, škola i dečjih parkova. Ukrajinski nacionalistički bataljoni sistematski ometaju operacije spasavanja i napadaju civile koji pokušavaju da napuste borbene zone.

Putin je od Makrona i Šolca tražio da utiču na vlasti u Kijevu da stave tačku na ove, kako je rekao, kriminalne akcije.

Prema informacijama iz Jeliseja, Makron se, pre razgovora s Putinom, čuo s ukrajinskim šefom države Vladimirom Zelenskim, a do poziva je došlo posle dvodnevnog samita lidera EU i evropskog vrha u Versaju.

Foto Ron Przysucha

U Parizu su preneli i kako tehnički izgledaju ovi razgovori. Najpre diplomatski savetnik Jeliseja pozove ruskog kolegu i saopšti mu da francuski predsednik želi da razgovara sa ruskim šefom države. Ukoliko Putin pristane, a to je do sada uvek radio, utvrdi se satnica, posle čega se povežu tehničke ekipe iz Kremlja i Jeliseja, da bi organizovale razgovor preko specijalnog šifrovanog telefona. "Figaro" prenosi da se u dogovoreno vreme, Makron pojavljuje u Pozlaćenom salonu Jelisejske palate u pratnji petoro diplomatskih savetnika. Razgovorima, s francuske strane, prisustvuju jedan od dvoje prevodilaca, koji se stalno smenjuju, uvek isti, da bi bili u toku prethodno razmenjenih tema.

Goran Čvorović/Od stalnog dopisnika: Pariz

* * * * * * * * *

PRVE IZBEGLICE OD JUČE SE NALAZE I U NEKOM OD KOLEKTIVNIH CENTARA NA TERITORIJI NAŠE ZEMLjE

Majkama i deci hrana i smeštaj obezbeđen u Vranju

Prve izbeglice iz Ukrajine koje su smeštene u jedan od kolektivnih centara u Srbiji pristigle su u Vranje. Iz ratnog područja preko Mađarske i Poljske ovde su došle četiri porodice, ukupno 12 ljudi. U pitanju su žene i deca mlađeg uzrasta.

Boban Savović iz Komesarijata za izbeglice, rekao je za "Novosti" da su svi sada borave u adekvatnim uslovima.

- Želimo da se ljudi odmore i dođu sebi i bar nakratko zaborave užas zbog kog su krenuli na put - kaže Savović.

Prijateljice Marina Memedova i Marina Orlova stigle su u Vranje sa decom.

- Hrana, smeštaj, igračke za decu, internet, da bismo bile u kontaktu sa muževima koji su ostali u Kijevu nam mnogo znače - kaže Memedova.

Smeštajni kapaciteti nekadašnjeg motela na ulazu u Vranje su 220 ležajeva, dok je ukupno u Srbiji na raspolaganju 929 ležajeva. Prema nezvaničnim informacijama na teritoriju Srbije pristiglo je oko 1.000 ljudi iz Ukrajine i uglavnom su se smestili kod prijatelja ili u privatnoj režiji.  J. S.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije