Svet

HRVATI TRAŽE RAVNOPRAVNOST: Zaokret tokom debate o političkoj krizi u BiH u Evropskom parlamentu

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

09. 03. 2022. u 19:41

RASPRAVA koja se povela na zasedanju EP u Strazburu o situaciji u BiH pokazala je da nema saglasnosti oko toga da li srpskom članu predsedništva ove zemlje treba uvesti sankcije, ali i pokrenula još jedno pitanje - status Hrvata u ovoj državi.

ХРВАТИ ТРАЖЕ РАВНОПРАВНОСТ: Заокрет током дебате о политичкој кризи у БиХ у Европском парламенту

Organi treba da otvore bivše jugoslovenske arhive, ističe se u izveštaju poslanika Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta o saradnji i borbi protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu, Foto. Ž. Knežević/ AP

Hrvatski evroposlanik Tonino Picula je poručio da se situacija u BiH "još više zakomplikovala ruskom agresijom na Ukrajinu", istakaviši da se u nekim delovima BiH "zvanično negiraju i genocid i Putinova agresija."

Drugačije svetlo na sve što se događa u BiH usmerio je, međutim, njegov sunarodnik Tomislav Sokol, koji je otvorio "hrvatsko pitanje". On je naglasio da se Hrvatima u BiH nameću nelegitimni predstavnici i da Hrvati nemaju ravnopravnost da ih sami biraju. Zatražio je jednako predstavljanje sva tri konstitutivna naroda "po belgijskom principu", a ne "hegemoniju većine".

Upada u oči da je slično, istog dana, u utorak, govorio i hrvatski predsednik Zoran Milanović.

- Je li to ideja koja vodi razbijanju BiH i njenom pustošenju i pljačkanju ili deo pregovaračke taktike i strategije da se neka oteta prava, koja podržava i ohrabruje baš taj EP, i baš neke države sa severa, da se u tim pregovorima za Hrvate dobije ono što im je oteto? Da se Srbima ne uzima ono na šta imaju pravo? Ja nisam glasao za Republiku Srpsku, niti je to moja ljubav. Ali, ona postoji, ona je činjenica. Kao i Srbija. Kao i Kosovo - rekao je između ostalog Milanović.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je naglasio da se trideset godina posle krvavog raspada Jugoslavije rat vratio na evropsko tlo, te da stabilnost na Balkanu nikada nije bila važnija.

On je naglasio da je bojkot institucija u BiH negativno uticao na evropski put BiH i život građana, ali i dodao:

- U razgovorima s predstavnicima Republike Srpske ukazao sam da postoji potreba da se preduzmu hitne mere za deeskalaciju, kako bi se izbegla negativna retorika i kako bismo se vratili u državne institucije i osigurali njihovo puno funkcionisanje. Uticaj se već vidi. Pre dve sedmice pokrenuli smo investicioni paket od 3,2 milijarde da bismo podstakli 21 projekat na području energetike i saobraćajne povezanosti - rekao je Varhelji i poručio da naglasak treba da bude na pozitivnom putu ka EU koja će doneti stabilnost i mir.

BALKAN U PUTINOVOM "PROGRAMU"

AUSTRIJANAC Andreas Šider naveo je da je stanje na Zapadnom Balkanu opasno i eksplozivno, posebno u BiH i da "ruska agresija lako može da se prelije na Zapadni Balkan", a da je za to "kriv Milorad Dodik". Nemac Rajnhard Bitikofer je dodao da je "Zapadni Balkan na Putinovom programu", a Slovenka Tanja Fajon da "rat u Ukrajini predstavlja opasnost za pokretanje rata u BiH".

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
POSLEDNJA ŽELJA BEKIMA FEHMIUA: Samo najuža porodica je znala za nju - prekršili su zakon da bi je ispunili

POSLEDNjA ŽELjA BEKIMA FEHMIUA: Samo najuža porodica je znala za nju - prekršili su zakon da bi je ispunili