UKRAJINSKA VOJSKA OBEZGLAVLJENA NAKON INVAZIJE: Ruske snage izvršile su napad sa tri strane na Ukrajinu, eksplozije u brojnim gradovima

Branko Vlahović - stalni dopisnik iz Moskve

24. 02. 2022. u 20:32

RAT između Rusije i Ukrajine počeo je u četvrtak u zoru. Bez obzira na to što u Moskvi to nazivaju specijalnom operacijom, neosporno je da se puca iz najubojitijeg oružja i da se gine. Koliko je stvarano poginulih i ranjenih zasada se tačno ne zna jer preciznih podataka nema ali je izvesno da je mnogo više žrtava sa ukrajinske strane. Prema informacijama predsedničke administracije u Kijevu samo tokom prvih sati invazije poginulo je 40 ukrajinskih vojnika i deset civila. Sigurno je da su brojke kasnije samo rasle.

УКРАЈИНСКА ВОЈСКА ОБЕЗГЛАВЉЕНА НАКОН ИНВАЗИЈЕ: Руске снаге извршиле су напад са три стране на Украјину, експлозије у бројним градовима

Foto AP

Ukrajinski predsednik se obratio građanima Rusije, onima "koji su sačuvali savest" da izađu na ulice i demonstriraju protiv rata. Sa druge strane, iz Moskve su pozivali ukrajinske vojnike da odbiju poslušnost marionetskom i nacionalističkom rukovodstvu u Kijevu.

Koliko će rat trajati teško je reći, a portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov je rekao da će o tome odlučiti Putin koji je ne samo predsednik, već i vrhovni komandant ruske armije.

Ruska armija je u prvim satima krenula na teritoriju Donbasa. Prvi napadi na ukrajinske pozicije bili su u 4.35. Napadnut je aerodrom u Kramatorsku, kao i aerodrom "Kuljbakino", u blizini Nikolajeva, gde je bila baza ukrajinskih bespilotnih letelica "bajraktar". Dopisnici "Komsomolske pravde" iz Donbasa tvrde da je napad ruske armije počeo od Marijupolja gde su se nalazili ukrajinski nacionalisti u bataljonu "Azov". Raketama su gađane kasarne u kojima su bili pripadnici "Azova" i "Desnog sektora".

Zatim su širom Ukrajine visokopreciznim raketama napadnuti ukrajinska vojna infrastruktura, štabovi, centri veze, PVO objekti, aerodromi i ukrajinska vojna avijacija. Ministarstvo odbrane Ukrajine je još u toku prepodneva saopštilo da su Rusi pogodili raketama šest ukrajinskih aerodroma. Pogođene su piste aerodroma u Borispolju, zatim Ozernom, Kuljbakinu pokraj Nikolajeva, Čugujevu, Kramatorsku, Černobajevke pokraj Hersona. Ukrajinski Generalštab je saopštio da je glavni udar ruske armije bio visokopreciznim raketama.

Istovremeno, jedinice Donjecke i Luganske narodne republike su krenule u napad na celoj liniji fronta. Korišćeni su višecevni bacači, a onda su krenuli tenkovi. Ukrajinske vlasti tvrde da je uništen radar u blizini Odese. Ministarstvo odbrane Rusije demantovalo je informacije iz Kijeva iz komande ukrajinskih snaga da je oboreno pet ruskih vojnih aviona i jedan helikopter.

Tokom popodneva predstavnik Ministarstva odbrane RF general major Igor Konašenkov je objavio da su ruske snage uništile 74 objekta ukrajinske vojne infrastrukture. Među uništenim objektima je 11 aerodroma vazdušnih snaga Ukrajine, tri komandna punkta, mornarička baza, kao i 18 radara koji su opsluživali sisteme S-300, kao i Buk-M1. Cilj vazdušnih napada bio je i to da se unište sistemi veze kako bi vojska bila obezglavljena bez zajedničke komande.

Glavni urednik časopisa "Nacionalna odbrana" Igor Korotčenko je objasnio da je zadatak bio da se u što kraćem vremenu ukrajinski generalštab liši centralnog upravljanja armijom. Zato su gađani centri veze, radari, aerodromi i druga vojna infrastruktura.

Novosti

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da se ne gađaju gradovi i civilni objekti. Rusija je zatvorila svoje jugoistočno vazdušno prostranstvo za civilnu avijaciju. Privremeno je prestalo da radi 12 aerodroma na jugu Rusije.

Predsednik Rusije Vladimir Putin se rano ujutro obratio svom narodu preko TV i saopštio da je dao komandu da otpočne specijalna vojna operacija. Pre toga, rukovodstva Donjecke i Luganske narodne republike su se obratila za pomoć kako bi se odbranili od ukrajinske armije koja je poslednjih dana intenzivno koristila artiljeriju i slala svoje diverzantske grupe.

Putin je rekao da je cilj operacije zaštita ljudi koji su poslednjih osam godina bili maltretirani od ukrajinskog režima koji je provodio genocid.

- Mi ne želimo da okupiramo ukrajinske teritorije i da silom namećemo bilo šta. Želimo da demilitarizujemo i oslobodimo od nacista Ukrajinu. Narodi koji žive u Ukrajini imaju pravo na samoopredeljenje i da odluče kako će i sa kime da žive - istakao je Putin u obraćanju koje je prenosio kanal Rusija 24. Takođe je poručio zapadnim zemljama da ne pokušaju da se mešaju jer bi to za njih bilo tragično.

- Ma ko da pokuša da se umeša u događaje ili stvori pretnju našem narodu i zemlji treba da zna da će Rusija momentalno odgovoriti i da će posledice biti takve sa kojima se u istoriji niste suočili - zapretio je Putin.

U Kijevu, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski proglasio je ratno stanje. Razgovarao je telefonom sa predsednikom SAD Bajdenom koji je obećao da će Zapad pružiti pomoć Ukrajini. Zelenski je razgovarao i sa više predsednika evropskih država. On se u četvrtak pre podne dva puta obraćao naciji pozivajući na mir i da se ostane u kućama, dok je armiji govorio da ne odstupa i da se suprotstavi ruskoj agresiji.

- Ukrajina je prekinula diplomatske odnose sa Rusijom - saopštio je Zelenski i uporedio napad ruske armije sa napadom Nemačke u Drugom svetskom ratu.

PATRIJARH KIRIL: IZBEĆI ŽRTVE

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril, apelovao je na sve strane u sukobu u Ukrajini da učine sve kako bi bile izbegnute civilne žrtve.

- Duboko saosećam sa svima koji su pogođeni nevoljom. - naveo je ruski patrijarh. - Ruski i ukrajinski narod imaju zajedničku viševekovnu istoriju. verujem da će ta povezanost pomoći da se prevaziđu podele i protivrečnosti koje su dovele do sadašnjeg sukoba.

Foto AP

DVA CILjA RUSKE OPERACIJE

GLAVNI ciljevi ruske vojne akcije u Ukrajini su demilitarizacija i denacifikacija te zemlje, izjavio je u četvrtak po podne portparol Kremlja Dmitrij Peskov u prvim izjavama iz Kremlja. Kako je objasnio, demilitarizacija znači neutralizaciju vojnog potencijala, koji je u poslednje vreme znatno povećan, "zahvaljujući snažnoj aktivnosti stranih država".

- Ukrajina treba da bude oslobođena i očišćena od nacista - dodao je Peskov.

Ističe da niko ne govori o "okupaciji Ukrajine", te naglašava da je ta reč "neprihvatljiva". Takođe, dodaje, Putin je potpuno razjasnio šta mu treba od Ukrajine: neutralan status i odbijanje da razmesti ofanzivno oružje. Peskov napominje i da je "nemoguće ostaviti Rusiju iza gvozdene zavese".

ZABRINUTOST "OBIČNOG SVETA"

U RUSIJI živi prilično veliki broj Ukrajinaca a značajan je i broj gastarbajtera iz te susedne zemlje. Naravno da su oni najzabrinutiji za to što se sada događa u Ukrajini. Uz to, Ukrajince i Ruse vežu i porodične veze i prijateljstva, pa se mnogi pitaju kada će rat prestati.

Zabrinuti su i ljudi koji nemaju rodbinu u Donbasu i Ukrajini jer rat uvek donosi zlo, poginule i ranjene. I u ratu 2014. poginulo je mnogo nevinih ljudi. Obični ljudi su glavne žrtve, a oligarsi će pobeći na sigurno sa svojim porodicama.

Inače, mnogi su u četvrtak proveli veliki deo dana uz TV i radio slušajući vesti sa fronta u Donbasu i Ukrajini.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

SRBI VLADAJU TURSKOM: Tadić i Kostić režirali novi pobedu za Fenerbahče (VIDEO)