GRUZIJSKI GENERAL: U sukobu Rusije i Ukrajine pobednici bi bili SAD i Britanija, zato huškaju Kijev na rat do poslednje kapi krvi

M.Đorđević

20. 02. 2022. u 09:49

BIVŠI načelnik Generalštaba Oružanih snaga Gruzije, general-majorom Givi Iukuridze, u intervjuu za ruski portal EA dejli, navodi da smatra da se u pozadini rusko-ukrajinske krize oseća da neki zapadni učesnici u procesu nisu voljni da postignu mir. To su pre svega Sjedinjene Države i Velika Britanija.

ГРУЗИЈСКИ ГЕНЕРАЛ: У сукобу Русије и Украјине победници би били САД и Британија, зато хушкају Кијев на рат до последње капи крви

Foto Tanjug/AP

Paralelno sa pozivima na dijalog, oni ne izbegavaju militantnu i provokativnu retoriku, oni otvoreno isporučuju oružje Ukrajini. Podsetimo, na primer, izjavu Vendi Šerman da će Rusija u slučaju rata dobiti nazad vojnike umotane u vreće. Ili najnovija izjava Borisa Džonsona da je 200.000 ukrajinskih vojnika spremno da se bori do poslednje kapi krvi... Šta sve ovo ukazuje? Šta je poenta takve retorike?

– Počeću sa izjavom predsednika Zelenskog, koji je pozvao Zapad da ne zaoštrava situaciju i da ne iznosi ocene koje bi mogle da poseju paniku. Rekao je otprilike ovako: u inostranstvu svi imaju osećaj da je već uveliko rat, ali u stvari to nije tako... Šta mislite zašto je ukrajinski predsednik ovo rekao? Dakle, da odgovorimo, hajde da prvo pogledamo ekonomiju zemlje. Kao rezultat panike koja je usledila posle veštačkog zaoštravanja situacije od strane Zapada, a pre svega SAD, došlo je do kolapsa ukrajinske ekonomije. Ukupna šteta je već premašila 15 milijardi dolara. Investitori su praktično prestali da ulažu u Ukrajinu, stao je privredni obrt... Zelenski, naravno, razume da mu tu štetu niko neće nadoknaditi, nikakva zapadna pomoć ne može da nadoknadi takve gubitke. U nastavku,

Foto: Profimedia

A sada u vezi sa drugim pitanjem, koje mi se čini još važnijim: u Ukrajini su itekako svjesni da u slučaju izgubljenog rata, u pozadini uništene sigurnosti i izgubljenih teritorija, teška ekonomska situacija može dovesti do socijalne eksplozija... Zamislite u kakvim uslovima sada živi prosečan Ukrajinac koji se, s jedne strane, plaši rata, a sa druge nema nade za Zapad, a na licu mesta mu preti glad.. Sve što se dešava najviše štete običnom Ukrajincu, pa je Zelenski zato bio toliko uznemiren izjavama Zapada.

Što se tiče zapadne politike i njenih pristupa uopšte, treba napomenuti da je Zapad daleko od toga da bude monolitan u ispoljavanju svojih interesa. Postoje države u istočnoj i centralnoj Evropi koje uopšte ne žele rat između Rusije i Ukrajine. To su, na primer, Nemačka i Francuska. Zašto? Iz dva razloga. Prvo, zato što dovodi u pitanje sopstvenu bezbednost. A drugo (to se uglavnom tiče Nemačke) su ekonomski interesi. Nemoguće je dogovoriti stavove u toj oblasti, makar samo zato što je gasovod Severni tok 2 od izuzetnog značaja za Nemačku...

Iako u Evropi postoje države sa radikalno različitim interesima. Na primer, Ujedinjeno Kraljevstvo, koje skoro jedan na jedan ponavlja političke poruke Sjedinjenih Država.

- To je tako tradicionalno, i to kao što razumete, ima svoje razloge. Šta sada žele i zašto nastoje da situaciju prikažu u tamnijim bojama nego što ona zapravo jeste? Pogledajmo pitanje ovako: ko će najviše stradati od rata između Rusije i Ukrajine? Ko će pretrpeti glavnu ekonomsku, političku, teritorijalnu i ljudsku štetu? Pre svega, naravno, Ukrajina, pa Rusija. Biće to rat u kome neće pobediti niko od njegovih direktnih učesnika; pravu pobedu odneće treća strana, a upravo ona sada čini sve da se kriza koja je izbila preraste u vojni sukob velikih razmera... Inače, ako se sećate, Sjedinjene Države su, oslanjajući se na svoje „pouzdane izvore“, čak navele konkretne datume za početak rata. Prvo je bila jesen

Foto: Tanjug

Mislite li da će zainteresovana strana moći da ostvari svoje ciljeve uz pomoć ovog rata?

– Ja lično i dalje imam nadu da u političkom rukovodstvu Ukrajine postoje ljudi koji ispravno procenjuju situaciju, ali spoljni faktori ipak igraju ogromnu ulogu. Zbog toga je teško reći šta će biti, ali činjenica je da se Ukrajina priprema i na sve načine podstiče na vojni okršaj. Što se tiče naoružanja koje u Ukrajinu šalju Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija, za to je, naravno, veoma veliko interesovanje. Štaviše, najčešće se pitanje u vezi sa ovim oružjem postavlja na sledeći način: o kojim vrstama oružja je uopšte reč? Prema mojim saznanjima, tamo je uglavnom zastupljeno vatreno oružje – protivtenkovski, protivvazdušni sistemi i sredstva veze, oprema za ljudstvo itd. Ovo, takoreći, naglašava da se od ruskih oružanih snaga očekuju napadi oklopnih vozila i vazdušni udari. .

A koliko će za Ukrajince biti korisno oružje koje se isporučuje ako rat zaista počne?

– Oružje koje se isporučuje Ukrajini neće moći da odigra značajniju ulogu u određivanju sudbine rata. Ne daj Bože, naravno, ali ako počnu neprijateljstva velikih razmera, Rusija se neće fokusirati na kopnene operacije, već na vazdušne udare. Istovremeno, što je veoma važno, svi dobro znaju gde se nalazi oružje koje se otprema u Ukrajinu i ko ga kontroliše, pa će zato prvi udari biti usmereni upravo na ta skladišta i objekte...

Foto AP

Boris Džonson je u poseti Kijevu rekao da su u opasnosti i Gruzija i Moldavija. Da li se, po Vašem mišljenju, ovo može posmatrati kao pokušaj da se one uključe u antirusku geopolitičku igru i time, takoreći, zatvori svojevrsni obruč žarišta oko Kremlja?

– Gruzija, Moldavija i Ukrajina – upravo je to trojstvo koje kolektivni Zapad veoma dugo razmatra u opštoj političkoj perspektivi. Zašto? Da, jer daje veći efekat, tačnije, omogućava da se antiruskom političkom diskursu da složeniji i kampanjski karakter, okrećući ga u nekoliko specifičnih pravaca odjednom. Što se tiče same Gruzije, mislim da je osećaj da su kolektivnom Zapadu u ovom slučaju potrebna dodatna sredstva protiv Kremlja apsolutno opravdan, i iz tog razloga se Gruzija, kao i Moldavija, posmatra u istom kontekstu sa Ukrajinom. To potvrđuje i činjenica da, recimo, govoreći o Francuskoj ili o tome koliko je loša Rusija, niko zapravo ne čini ništa da ojača našu bezbednost. Naprotiv, sve se radi tako da koristeći nas kao političko oruđe da dovede u pitanje interese Kremlja. Kao rezultat toga suočićemo se sa opasnošću od još jednog oružanog sukoba sa Rusijom. A Ukrajina je danas ubedljiv primer za to…

Foto: EPA

- A kako onda ocenjujete poziciju gruzijskih vlasti? Da li je politika Gruzijskog sna adekvatna savremenim procesima?

– Objektivnosti radi, treba priznati da naša vlast vodi manje-više umerenu politiku. To se jasno manifestovalo, recimo, u pripremi skupštinske rezolucije podrške Ukrajini. Međutim, sami ovi pristupi neće biti dovoljni da osiguramo potreban nivo naše bezbednosti. Dugoročno, svakako treba razmišljati o uravnoteženoj politici višeg standarda, koja će nam, između ostalog, omogućiti da uzmemo u obzir i izvršimo određena prilagođavanja u odnosu na Rusiju, a što je najvažnije, baziraće se na objektivni državni interesi Gruzije. Samo to može postati punopravni garant bezbednosti, koje danas, nažalost, u našoj zemlji potpuno nema i koja, verovatno, nikada neće biti s obzirom na sadašnju političku realnost...

 BONUS VIDEO: KRIZA KOJA BRINE CEO SVET: Da li će narasle tenzije oko Ukrajine eksplodirati u rat?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (1)

PODIGLA SE VELIKA PRAŠINA: Tajson i Pol suspendovani zbog nameštenog meča?