DŽEFRI SAKS: Od 1992. samo Amerika vodi ratove za promenu režima - put ka miru je neutralna Ukrajina, to Rusiji NATO nije ponudio

ZAPADNI prijatelji Ukrajine tvrde da štite ovu zemlju insistiranjem na njenom pravu na ulazak u NATO. Istina je suprotna, time samo ugrožavaju njenu bezbednost, naveo je u autorskom članku poznati ekonomista i profesor Univerziteta Kolumbija Džefri Saks.

Foto: EPA

Saks u svom članku navodi da bi se nezavisnost te zemlje mogla daleko efikasnije braniti postizanjem diplomatskog sporazuma sa Rusijom koji garantuje suverenitet Ukrajine kao zemlje koja nije članica NATO-a, slično Austriji, Finskoj i Švedskoj (sve su članice Evropske unije, ali ne i NATO-a).

- Konkretno, Rusija bi trebalo da pristane da povuče svoje trupe iz istočne Ukrajine i demobiliše trupe u blizini ukrajinske granice; NATO bi se odrekao proširenja na Ukrajinu, pod uslovom da Rusija poštuje suverenitet Ukrajine i da Ukrajina poštuje ruske bezbednosne interese. Takav dogovor je moguć jer je u interesu obe strane - navodi Saks.

Foto: Printscreen

Džefri Saks je jedini svetski ekonomista koji je u Srbiji bio poznat pre više od 20 godina i koji je aktuelan i sada - 1989. kao savetnik predsednika jugoslovenske vlade Ante Markovića i zagovornik šok-terapije - brzopoteznog smanjenja inflacije nemilosrdnim sredstvima, a sada kao analitičar koji se bavi izazovima globalnog razvoja na Univerzitetu Kolumbija. On u svom članku dalje piše:

"Naravno, oni koji se zalažu za članstvo Ukrajine u NATO-u smatraju takav dogovor naivnim. Oni tvrde da je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu i pripojila Krim 2014. godine, a da je aktuelna kriza nastala zato što je Rusija okupila više od 100.000 vojnika na granici Ukrajine, preteći novom invazijom. Po njima, Kremlj je tako prekršio uslove Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. godine, u kojem je Rusija obećala da će poštovati nezavisnost i suverenitet Ukrajine (uključujući i Krim) u zamenu za ukrajinsku predaju ogromnih zaliha nuklearnog oružja koje je nasledila nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Ipak, moguće je da bi Rusija prihvatila i poštovala neutralnu Ukrajinu. Ponuda u kojoj Ukrajina ima taj status nikada nije bila na stolu. Sjedinjene Države su 2008. godine predložile da se Ukrajina (i Gruzija) pozovu u NATO. Gledajući na potez SAD kao na provokaciju Rusiji, vlade Francuske, Nemačke i mnogih drugih evropskih zemalja sprečile su Alijansu da odmah uputi poziv Ukrajini; ali su u zajedničkoj izjavi sa Ukrajinom lideri NATO-a jasno stavili do znanja da će Ukrajina „postati članica NATO-a“.

Iz perspektive Kremlja, prisustvo NATO-a u Ukrajini predstavljalo bi direktnu pretnju po bezbednost Rusije. Da, Putinovo rezonovanje odražava nastavak hladnoratovskog načina razmišljanja; ali taj način razmišljanja ostaje aktivan na obe strane.

Hladni rat je obeležen nizom lokalnih i regionalnih ratova da bi se utvrdilo da li će SAD ili Sovjetski Savez instalirati režime naklonjene njihovoj strani. Dok se bojno polje pomeralo širom sveta – od jugoistočne i centralne Azije do Afrike, zapadne hemisfere i Bliskog istoka – uvek je bilo krvavo.

Foto Arhiva

Ali od 1992. godine, većinu ratova radi promene režima vodile su ili podržavale SAD, koje su sebe videle kao jedinu supersilu nakon raspada Sovjetskog Saveza. NATO snage su bombardovale Bosnu 1995. i Beograd 1999. godine, izvršile invaziju na Avganistan 2001. i bombardovale Libiju 2011. SAD su napale Irak 2003. godine; a 2014. SAD su otvoreno podržale proteste u Ukrajini kojima je svrgnut proruski predsednik zemlje Viktor Janukovič.

Ali obostrani animozitet i nepoverenje između Rusije i Zapada ima veoma star pedigre. Tokom svoje istorije, Rusija se plašila i, zaista, trpela ponovljene invazije sa Zapada, dok su se Evropljani plašili i trpeli ponovljene ekspanzionističke napore Rusije sa Istoka. Bila je to duga, tužna i krvava saga.

Uz državnički duh na obe strane, ovaj istorijski animozitet je mogao i da se smanji nakon raspada Sovjetskog Saveza. To je bilo moguće u prvoj polovini 1990-ih, ali je prilika propuštena. Početak proširenja NATO je odigrao ulogu. Godine 1998. Džordž F. Kenan, dugogodišnji diplomata i istoričar američko-sovjetskih odnosa, bio je pronicljiv i pesimista. „Mislim da je [širenje NATO-a] početak novog hladnog rata“, rekao je on . „Mislim da će Rusi postepeno reagovati prilično negativno i da će to uticati na njihovu politiku. Mislim da je to tragična greška.” 

Vilijam Peri, američki ministar odbrane od 1994. do 1997. godine, složio se, pa čak i razmišljao o tome da podnese ostavku iz administracije predsednika Bila Klintona zbog tog pitanja.

Foto Shutterstock

Nijedna strana ne može tvrditi da je nevina u ovom trenutku. Umesto da pokušavaju da se pretvaraju da je jedna strana svetac, a druga grešnik, svi bi trebalo da budu fokusirani na ono što je potrebno da se postigne bezbednost za obe strane i za čitav svet. Istorija sugeriše da je najbolje držati ruske i NATO snage geografski odvojene, umesto da se sukobljavaju direktno. Evropska i globalna nesigurnost bila je najveća kada su se američke i sovjetske snage suočile jedna protiv druge na malom prostoru – u Berlinu 1961. i na Kubi 1962. Pod tim mučnim, svetom opasnim okolnostima, izgradnja Berlinskog zida poslužila je kao stabilizator, iako duboko tragičan.

Danas bi naša najveća briga trebalo da budu suverenitet i mir Ukrajine u Evropi i svetu, a ne prisustvo NATO-a u Ukrajini, a svakako ne novi zid. Sama Ukrajina bi bila mnogo bezbednija kada bi NATO zaustavio svoje širenje na istok u zamenu za povlačenje Rusije iz istočne Ukrajine i demobilizaciju snaga duž ukrajinske granice. Diplomatija u tom pravcu, uz podršku uključivanja EU i Ujedinjenih nacija, hitno je potrebna", naveo je Saks.

BONUS VIDEO: 

KRIZA KOJA BRINE CEO SVET: Da li će narasle tenzije oko Ukrajine eksplodirati u rat?

Preporučujemo

Svet

12 5

DOŠLA U MOSKVU DA PRETI Britanska ministarka spoljnih poslova poručila: Rat u Ukrajini biće poguban za Rusiju

10. 02. 2022. u 09:04

Svet

0 3

RUSIJA I BELORUSIJA POČINjU VELIKE VOJNE VEŽBE: Suočavaju se sa pretnjama bez presedana, glavni cilj odbijanje agresora

10. 02. 2022. u 07:42

Svet

1 0

"UKRAJINCIMA TREBA TERITORIJA DONBASA, NE STANOVNICI": Zaharova upozorava na moguću opasnost

09. 02. 2022. u 19:13

Svet

0 3

SAD PODSTIČU REVIZIJU MINSKIH SPORAZUMA: "Deeskalacija će se postići prestankom naoružavanja ukrajinskih snaga"

09. 02. 2022. u 15:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije